Jedno od osnovnih ljudskih prava je i pravo na primanje i širenje informacija od javnog interesa (član 10 Konvencija za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda Saveta Evrope iz 1953 i član 19 Univerzalnu deklaraciju o ljudskim pravima UN). Podsetimo da je „Generalna skupština Ujedinjenih nacija proglasila 10. decembar za Dan ljudskih prava 1950. godine kako bi skrenula pažnju „naroda sveta“ na dve godine ranije potpisnu Univerzalnu deklaraciju o ljudskim pravima, kao prvi sveobuhvatni instrument zaštite ljudskih prava. Deklaracija po prvi put u istoriji čovečanstava proklamuje zajedničke standarde ljudskih prava koje treba da postignu svi narodi i sve nacije sveta, „Sva ljudska bića rađaju se slobodna i jednaka u dostojanstvu i pravima“ određuje prvi član deklaracije“ (https://ljudskaprava.gov.rs/
Iz oblasti poštovanja ljudskih prava izdvajamo korake ka ostvarivanju rodne ravnopravnosti jer sva istraživanja Novosadske novinarske škole u poslednje dve decenije ukazuju da je rodna nesenzibilisanost medija jedna od najčešćeg oblika ozbiljnog kršenja ljudskih prava.
Koraci ka ostvarivanju rodne ravnopravnosti:
1. Davne 1789. godine u Deklaraciji prava građanki Olimpija de Guž postavlja ključni princip i naglašava da „žena se rađa slobodna i ostaje jednaka muškarcu u pravima“. Giljotinirana je u 18. godini.
2. Načelno ustavno garantovanje prava na ravnopravnost – povreda ovog prava nema sankciju.
3. Garantovanje prava na ravnopravnost uz navođenje ličnih svojstava. I dalje, sankcija za kršenje ovog prava nema.
4. Konstitucionalizacijom načela socijalne pravde (1919. godine) – stvoren je okvir za oblikovanje principa ravnopravnosti u različitim sferama društva.
5. Konvencija o eliminisanju svih oblika diskriminacije žena (1979.) i Opcioni protokol uz Konvenciju (1999) postavlja međunarodne standarde rodne ravnopravnosti – uticaj na nacionalno pravo.
6. Ustavna zabrana direktne i indirektne diskriminacije – uspostavlja osnov za sankcionisanje kršenja ove zabrane.
7. Prva svetska konferencija o ženama – Pekinška deklaracija (1995.) prvi međunarodni strateški dokument koji trasira pravce i područja aktivnosti na ostvarivanju rodne ravnopravnosti.
8. Konstitucionalizacija principa jednakih mogućnosti – prepoznata je strukturalna diskriminacija.
9. Ustavna obaveza države da vodi politiku jednakih mogućnosti i preduzima posebne mere za otklanjanje diskriminacije – osnov za zakonsko regulisanje posebnih mera u različitim oblastima.
10. Usvajanje antidiskriminacionih zakona i formiranje nezavisnih institucija za zaštitu od diskriminacije.
11. Izričito ustavno garantovanje ravnopravnosti žena i muškaraca je naredni korak.
12. Posebne ustavne garancije rodne ravnopravnosti: jednakost u pravima, jednakost pred zakonom, jednakost u političkom životu.
13. Formiranje institucija rodne ravnopravnosti u predstavničkim telima, egzekutivi i upravi na svim nivoima – mesta sa kojih se utiče na oblikovanje politike rodne ravnopravnosti.
14. Evropska povelja o rodnoj ravnopravnosti na lokalnom nivou (2009) postavlja standarde za ostvarivanje rodne ravnopravnosti u lokalnim zajednicama.
15. Ustavne garancije zaštite reproduktivnih prava u: sferi rada (jednaka plata za rad jednake vrednosti); porodici (ravnopravnost u roditeljskim pravima); braku (sloboda odlučivanja o sklapanju braka, izjednačavanje bračne i vanbračne zajednice); socijalnoj zaštiti (majke, trudnice, samohrane majke a potom i samohrani roditelj).
16. Istambulska konvencija o sprečavanju i sankcionisanju nasilja nad ženama (2011) postavlja međunarodne standarde zaštite žena od nasilja – podsticaj za nacionalno zakonodavstvo.
17. Usvajanje posebnih zakona o sankcionisanju nasilja nad ženama.
18. Ustavno garantovanje prava i sloboda vezanih za rađanje: pravo i sloboda žene da odlučuje o rađanju, prava vezana za biomedicinski potpomognutu oplodnju.
19. Nediskriminatorna terminologija u Ustavu i propisima
20. Konstitucionalizacija rodno senzitivnog budžeta – uticaj na donošenje budžeta i ravnopravno korišćenje sredstva budžeta.
prof. dr Marijana Pajvančić
