U poslednjih nekoliko nedelja, ponovo je jedna od glavnih tema u domaćoj javnosti bio državni telekomunikacioni operater Telekom Srbija. Inicijator ove polemike bila je potpredsednica Stranke slobode i pravde Marinika Tepić, a usledile su reakcije Telekoma, predstavnika vlasti i opozicije, Junajted grupe, Adrija medija grupe, kao i stručne javnosti. Ipak, uprkos količini aktera koji su izneli svoje stavove o poslovanju Telekoma, (i ovog puta) jasno su se mogla prepoznati dva sučeljena narativa o temi od javnog značaja, kao i nedostatak dijaloga između polarizovane javnosti.
Marinika Tepić
Na konferenciji održanoj ispred zgrade Telekoma, Marinika Tepić novinarima je pokazala ugovore između Telekom Srbije i firmi Igora Žeželja – Vajerles medija (Wireless Media) i Mondo INC – u vrednosti od 38 miliona evra, od kojih je 10 miliona Telekom uplatio kao avans što je, prema Tepić, Žeželju omogućilo kupovinu Kurira i njegovog izdavača – Adrija medija grupe.
Ranije u avgustu, Tepić je već održala dve konferencije za medije ispred Telekoma, u kojima je preispitivala poslovanje ove kompanije. Drugo od ta dva obraćanja medijima prekinuo je direktor ljudskih resursa Telekoma Draško Marković (pored toga i član Glavnog odbora Srpske napredne stranke) kada je iščupao mikrofon snimatelju i zahtevao da se prisutni udalje od zgrade ove kompanije.
U gostovanju na televiziji N1, Tepić se osvrnula i na drugu „aferu“ Telekoma – kupovinu Kopernikusa za 195 miliona evra, čime je dotadašnji vlasnik ovog kablovskog operatera Srđan Milovanović (čiji brat je Zvezdan Milovanović, poverenik Srpske napredne stranke za Niš) stekao sredstva neophodna za kupovinu televizija O2 i Prva.
Prema Tepić, ove afere ukazuju na spregu između Telekoma i vladajuće stranke, koja koristi ovu kompaniju za kontrolu medija. Tu tvrdnju ona je u svojim obraćanjima javnosti akcentovala sintagmama poput „SNS uprava Telekoma“, „partija i bratija“ i „medijski mrak“: „Ovo je, po meni, dokaz na koji način Vučić, partija i bratija plaćaju batinu za upravljanje medijima u Srbiji, za kontrolisanje medija koji treba da veličaju Vučića, partiju i bratiju“.
Tepić je pomenuti ugovor između Telekoma i Igora Žeželja objavila u celosti, a zatim i pokušala da ga uruči republičkoj javnoj tužiteljki Zagorki Dolovac, ali bez uspeha.
Telekom Srbija
Iz Telekoma su, u saopštenjima kao i pojavljivanju čelnika ove kompanije u javnosti, ovaj slučaj predstavili kao negativnu kampanju konkurencije, kojoj je cilj da onemogući dalji uspon državnog telekomunikacionog operatera.
Na dan prekinute konferencije Marinike Tepić, Telekom je objavio saopštenje u kojem obaveštava javnost „da je ovde očigledno reč o najbrutalnijoj kampanji koja se vodi sa ciljem jačanja jedne strane kompanije, a koja predstavlja direktnu konkurenciju Telekomu Srbija“.
Dva dana kasnije održana je i konferencija za novinare u kojoj su čelnici Telekoma najavili tužbu protiv konkurentske Junajted grupe, jer smatraju da preko svojih medija vrši negativnu kampanju protiv Telekoma, da bi potom izneli i egzaktne podatke koje imaju: „U poslednje dve godine preko kanala Junajted grupe bilo [je] 446 negativnih objava o Telekomu Srbije“, sa posebnim intenzitetom u julu i avgustu ove godine kada su bile „93 negativne objave“, što je dokaz za „koordinisanu kampanju konkurencije“.[1]
Optužbe Telekoma postepeno su intenzivirale, pa su od navoda o nepoštenoj poslovnoj konkurenciji evoluirale u „svakodnevnu negativnu medijsko-političku kampanju“ koju sprovodi „poslovno-interesni lobi na čelu sa tajkunima Draganom Đilasom i Draganom Šolakom“. Telekom je time u prvi plan stavio političku implikaciju događaja, dok je za svoje ugovore naveo da su dostupni „svakoj nadležnoj instituciji“, a da su tajna isključivo za konkurenciju. Osim toga, iz Telekoma su rekli da su opravdanost saradnje između Telekoma i firmi Igora Žeželja potvrdile i „dve renomirane svetske revizorsko-konsultantske kuće“, čiji identitet nisu otkrili, dok iz Vajerles medije objavljivanje ovog ugovora vide kao „akt industrijske špijunaže“.
Kurir/Adrija medija grupa
Pre nego što je Marinika Tepić održala ijednu konferenciju ispred Telekoma, Kurir je objavio istraživanje u šest nastavaka (1, 2, 3, 4, 5, 6) o „učestalim napadima N1 na Telekom Srbija“. U izveštaju sa konferencije za novinare Telekoma, Kurir ističe „agresivan nastup novinara televizije N1 prema čelnicima Telekoma“: „Novinar N1 juče je u pitanjima iznosio niz optužbi na račun Telekoma, ulazio u verbalni okršaj s čelnicima te firme, prekidao ih tokom njihovog izlaganja…“. Istog dana, Adrija medija grupa izdala je saopštenje u kojem optužuje Mariniku Tepić da je iznela „niz lažnih i proizvoljnih optužbi, nastupajući kao političko krilo interesno-poslovnog lobija na čijem čelu su Dragan Đilas i (osnivač Junajted grupe, prim. aut.) Dragan Šolak, [što] ukazuje da postoji orkestrirana hajka na Kurir“. Istu konstrukciju koju su iskoristili Adrija medija grupa i Telekom Srbija („interesno-poslovni lobi) pre njih je upotrebila poslanica Srpske napredne stranke Sandra Božić na Tviteru.
Političari
Predsednik Aleksandar Vučić oglasio se povodom poslovanja Telekoma u gostovanju na televiziji Pink. Tom prilikom rekao je da on nema „ni dinara od tog Telekoma“, dok je „predsednik partije te osobe koja priča o Telekomu“ uzeo iz njega 30 miliona evra od 2004. do 2012: „Njihova tajkunska organizacija na čijem čelu je on sa još jednim drugim tajkunom, 30 miliona evra su uzeli. Danas pošto im Telekom smeta jer je sve snažniji, a ne slabiji, sad treba srušiti Telekom po svaku cenu“.
Istog dana održana je i konferencija čelnika Telekoma, a potom su izjave, koje su preneli tabloidi, dali i ljudi iz vrha Srpske napredne stranke i Vlade Srbije – Milenko Jovanov, Miloš Vučević, Vladimir Orlić, Marko Đurić, Sandra Božić, Aleksandar Vulin – koji su bez izuzetka isticali milione koje je, prema njihovim rečima, Dragan Đilas ukrao od Telekoma dok je bio na vlasti.
Vučić je potom u narednim obraćanjima istakao da je SBB nastao „tako što su pljačkali Telekom i otimali sve od Telekoma da bi mogli da trpaju pare u svoje privatne džepove“, a da je problem sada nastao „zbog toga što Telekom više nije ovca za šišanje i što više ne mogu da pljačkaju državnu i narodnu imovinu, kako su to radili ranije“. Tezu o jakom Telekomu i uzrujanoj konkurenciji podržala je i premijerka Ana Brnabić kada je sugerisala da bi možda „SBB mogao nešto da nauči od Telekoma, pošto ih očigledno sustižu u tržišnoj utakmici“. Pored toga, premijerka je preko Tvitera direktno odgovorila Mariniki Tepić na njenu najavu za konferenciju za medije, naslovljenu „detoniranje“, sa ad hominem argumentom: „Gospođo, Vi se mentalno ‘detonirate’ skoro svaki dan“.
Prošle subote, Vučič je u gostovanju na Pinku pokazao ugovor u kojem se vidi da je Telekom finansirao Velikog brata u vreme kada je njime upravljao član Demokratske stranke Branko Radujko. „Neki će ostati upamćeni po gradnji studija Velikog brata, a neki po izgradnji puteva i fabrika“, rekao je tada Vučić i dodao da „jedan tajkun ima interes da sve uništi, zato što je Telekom počeo da prestiže tu tajkunsku kompaniju. Prelazi u vođstvo. Sada imaju za cilj da ga rasture i da rasture državu Srbiju“, ni ovaj put ne imenujući koga pod tim podrazumeva. Time se Vučić u svakom obraćanju osvrnuo na pljačku prethodne vlasti, a napad na Telekom izjednačio sa napadom na državu Srbiju.
Sa druge strane, reakcije opozicije, sem Marinike Tepić, ostale su malobrojne. Potpredsednik Narodne stranke Miroslav Aleksić implicirao je da je produkcijska kuća Fajerflaj (Firefly) u vlasništvu Igora Žeželja zahvaljujući Telekomu stekla dominantan položaj na tržištu televizijskih serija. Potpredsednik Socijaldemokratske stranke i ekonomista Goran Radosavljević napravio je analizu kupovina Telekom Srbije u kojoj zaključuje da je Telekom „višestruko preplatio kablovske operatere Kopernikus i Radijus Vektor“ i postavlja pitanje „da li je kupovina kablovskih operatera za tako visoku cenu bila opravdana investicija ili se radi o pljački velikih razmera?“ Socijaldemokrate su, pored toga, zatražile i istragu o ovim akvizicijama Telekoma.
Junajted grupa
Junajted grupa oglasila se nakon izjava predsednika Srbije o kompaniji SBB, kada je u saopštenju navela da Vučić krši Ustav time što favorizuje Telekom „u odnosu na jednog od najvećih stranih investitora“. Nakon nove runde optužbi, Junajted grupa je izdala i drugo saopštenje u kojem tvrdi da im je nejasno zašto Telekom i predstavnici vlasti dovode u vezu Junajted grupu sa problemima u poslovanju Telekoma: „Zabrinjava što Telekom Srbija, umesto da javnosti objasni nelogičnosti u svom poslovanju, poseže za neutemeljenim optužbama protiv Junajted grupe koja sa tim poslovanjem nema nikakve veze“.
Javni servis
Radio-televizija Srbije nije izveštavala o poslovanju Telekom Srbije sve do prekinute konferencije Marinike Tepić ispred zgrade ove kompanije. Međutim, u vesti o ovom događaju RTS nije preneo šta je bila tema pomenute konferencije.
Potom, javni servis izveštava sa konferencije Telekoma, održane povodom „tvrdnji pojedinih opozicionih političara da je Telekom Srbija u protekle dve godine utrostručio dug“, dalje ne elaborirajući na čemu su te tvrdnje utemeljene.
Nedelju dana kasnije, RTS prenosi izjave Miroslava Aleksića o „zloupotrebama u Telekomu“ date novinarima ispred zgrade javnog servisa. No, ni u ovom trenutku – dva dana nakon što je Marinika Tepić pokazala ugovore između Telekom Srbije i Igora Žeželja – u izveštavanju RTS-a ne pominju se Igor Žeželj, Vajerles medija, Kurir ni Adrija medija grupa.
Sutradan, javni servis prenosi već pomenute izjave predsednika Vučića o Telekomu koji „više nije ovca za šišanje“, da bi tek 24. avgusta preneo optužbe Marinike Tepić u kojima se pominju Igor Žeželj i njegove kompanije. Istog dana, RTS objavljuje da je pozvao Igora Žeželja i Dragana Šolaka, vodeće ljude dva najveća proizvođača medijskih sadržaja, na gostovanje u emisiji Oko „u cilju da se javnosti predoči kakva je stvarna situacija u oblasti proizvodnje medijskih sadržaja“. Žeželj je pomenuti poziv prihvatio, dok je Šolak odbio, jer, kako je naveo, „ni kompanija u kojoj radim ni ja lično nismo deo bilo kakvog sukoba proizvođača i distributera medijskih sadržaja“.
Nekoliko dana kasnije, Žeželj je u otvorenom pismu pozvao Šolaka da ipak prihvati poziv RTS-a. Na kraju pisma, Žeželj je zamolio Šolaka da njegovom „poslovnom prijatelju“ Draganu Đilasu javi da „prljava kampanja“ koju uz pomoć Šolakovih medija sprovodi protiv njega „neće rezultirati time da se umešam u uređivačku politiku Kurira tražeći da se dalje ne bave otkrivanjem i objavljivanjem istine o njemu, Vama i vašim privrednim i ostalim društvima“. Dragan Šolak se nije odazvao na ovo pismo Igora Žeželja.
Stručna javnost i institucije
Pored reakcija političara, Telekoma, Junajted grupe i firmi Igora Žeželja, u pojedinim medijima mogla su se čuti i mišljenja stručne javnosti. Tako je ekonomski novinar Miša Brkić u tekstu za Danas naveo da se ništa od ovoga ne bi desilo da je Telekom privatizovan 2011. ili 2015. godine, i da među političkom elitom postoji prećutni konsenzus da se Telekom zadrži u većinskom državnom vlasništvu – kao kasica-prasica „iz koje će vlast nekažnjeno da uzima i raspodeljuje ogromne svote novca“.
U istom mediju, advokat Branislav Popovac ponudio je analizu statusa akcionarskog društva Telekom, zadržavajući se isključivo na pravnoj problematici, dok je njegov kolega Vladimir Todorić u gostovanju na N1 rekao da kada predstavnici vlasti u svojim izjavama, želeći da diskredituju ono na šta ukazuju Marinika Tepić ili Miroslav Aleksić, govore da oni time žele da pomognu konkurente Telekoma, „na neki način priznaju da je Telekom medijski igrač“, što po zakonu nije dozvoljeno jer država „nema pravo da bude konkurent na medijskom tržištu osim kroz javni servis“.
Urednik Bete Dragan Janjić reagujući na izjavu predsednika Vučića o želji da se rasturi državna firma rekao je da „Telekom može da rasturi samo naša država i imam utisak da se na tome radi već“.
Preostali analitičari ukazivali su na širi kontekst i postojanje sistemskih problema. Programski urednik Demostata Zoran Panović naglasio je pitanje sistema javnih preduzeća „koje služe za razne stvari“ i ne menjaju se sa promenom vlasti: „Pravog izlaza iz tranzicije neće biti sve dok se ne reši pitanje javnih preduzeća, i odnosa vladajuće partije sa njima“. Predsednik Nezavisnog društva novinara Vojvodine Norbert Šinković istakao je nedostatak reakcije tužilaštva kao problem ne samo ove, već i ostalih afera, usled čega „u političkom životu Srbije, umesto da se razjašnjavaju afere, vi imate prepucavanje opozicije i vlasti, a institucije ćute“.
Savet za borbu protiv korupcije sastao se prošle nedelje kako bi raspravljao o ugovoru između Telekoma i Igora Žeželja. Zaključak nije donet, već je dogovoreno da će se Savet ponovo sastati za sedam dana (3. septembra), kada će dati mišljenje da li je ovaj ugovor koruptivan.
Rezultati polemike
U svojim izjavama o poslovanju Telekom Srbije Marinika Tepić insistirala je da dokaže da obelodanjeni ugovor između Telekoma i firmi Igora Žeželja predstavlja jedan od načina na koji vladajuća stranka koristi ovu državnu kompaniju za kontrolu domaćih medija. Na ove optužbe, Telekom Srbija, Adrija medija grupa i predstavnici vlasti imali su iste reakcije – one predstavljaju organizovanu kampanju protiv sve jačeg Telekoma (države) ili Adrija medija grupe, koju preko svojih konkurentskih medija vode Dragan Đilas i Dragan Šolak, čime je javni diskurs usmeren u drugom pravcu. Ovako suprostavljene optužbe nisu dobile razrešenje u vidu javne debate, pre svega na javnom servisu, jer Dragan Šolak nije prihvatio poziv RTS-a da sa Igorom Žeželjem gostuje u emisiji Oko, smatrajući da se teme o kojima se govori ne tiču njegove kompanije. Time je i ovog puta izostao dijalog o temi od javnog značaja, a sve je ostalo na paralelnim monolozima. Pored toga, RTS se kasno uključio u izveštavanje o ovoj problematici, a građanima nije pružio dovoljno širok kontekst o temi. Taj kontekst pružen je u drugim medijima – ponajviše N1 i Danas – u kojima je stručna javnost prišla ovoj temi iz više uglova i ukazala na sistemske probleme koji godinama postoje – neprivatizovana javna preduzeća, uplitanje države u medije, nereagovanje tužilaštva odnosno institucija.
Predrag Mijatović
