Srbija je pre samo tri godine, posle temeljne studije Univerziteta Harvard, označena kao najbolje kotirana država u Evropi po pitanju tolerancije prema osobama negroidne rase. Situacija se, izgleda, u kratkom vremenskom periodu promenila, pa su grupe i mediji koji ispoljavaju ksenofobiju i rasizam sve brojniji, a upravo su te grupacije najčešći inicijatori lažnih vesti, među kojima su se našle i dve koje predviđaju izgradnju gorostasnih džamija u Srbiji.
Istraživanje Univerziteta Harvard sprovedeno između 2002. i 2015. godine beležilo je odgovore ispitanika evropeidne rase koji su imali zadatak da povežu fotografije lica pripadnika negroidne rase sa rečima koje imaju pozitivnu ili negativnu konotaciju. Rezultat te studije je državljanima Srbije dao epitet najtolerantnijih u Evropi, a baš u 2015. godini kada je istraživanje okončano, desio se vrhunac evropske migrantske krize.
Bez obzira što nije članica Evropske unije, Srbija predstavlja sponu između država Bliskog istoka i Afrike čiji stanovnici, pogođeni ekonomskim problemima ili ratom, žele da se domognu boljeg životnog standarda u ovoj zajednici evropskih zemlja. Sa tim ciljem u periodu od 2015. pa do danas u Srbiji je nameru da traži azil izrazilo više od 600 hiljada migranata, mahom iz Sirije, Avganistana, Pakistana i Iraka. Svega 0,29 % ovih ljudi je na kraju zaista i zatražilo azil.
Smeštajni kapaciteti u Srbiji su se tokom godina proširivali, a u 2020. godini postoji pet centara za azil i 14 prihvatnih centara. Stanovnici mesta u kojima migranti najviše cirkulišu, iz straha od novih okolnosti, ali i olakog usvajanja glasina i lažnih vesti, neretko šire neispitane informacije, fotografije ili video snimke koji provociraju mržnju i strah, a istovremeno stvaraju pogodno tlo za ekstremno desničarske organizacije koje se zalažu protiv prolaska i dolaska migranata u Srbiju.
Fejsbuk grupa „STOP Naseljavanju migranata” napravljena 25. marta 2020, broji gotovo 332 hiljade članova i spada u jednu od najbrojnijih grupa iz Srbije na ovoj društvenoj mreži. Uzimajući podatke agencije Plum mark s kraja 2018. godine, koja je u svom istraživanju zaključila da 4,2 miliona građana Srbije koristi internet, dolazi se do računice da je gotovo 8% njih učlanjeno u ovu grupu. Naravno, treba uzeti u obzir i to da jedan deo članova grupe potiče iz dijaspore. Na dan se u grupi ostvari preko 2800 interakcija, koje po naznačenim pravilima ne smeju da sadrže govor mržnje i neproverene informacije. Ipak, sam slogan grupe, koji glasi „STOP NASELJAVANJU MIGRANATA, ŽIVELA SLOBODNA SRBIJА“ sadrži diskriminatornu poruku i netačan navod da migrante u Srbiji neko „naseljava“.
O razmerama rastuće ksenofobije svedoči i slučaj iz maja ove godine, kada je član ultradesničarskog pokreta Levijatan Filip Radovanović na svom Fejsbuk profilu emitovao uživo snimak u kom automobilom probija zaštitnu ogradu Prihvatnog centra za migrante u Obrenovcu, a zatim izlazi iz automobila i vojnicima koji su čuvali centar poručuje da ne želi da mu „devojku napadaju migranti“. Ni pre ni posle ovog incidenta nisu se pojavili bilo kakvi dokazi da je optužba koju je izneo istinita. Iz pokreta čiji je Radovanović član, saopštili su da ne žele da se ograde od ovog slučaja i da smatraju da je učinio ispravnu stvar.
FakeNews Tragač je dekonstruisao dve lažne vesti u kojima je navedeno da država planski kupuje kuće, to jest deli pasoše migrantima. Iz Komesarijata za izbeglice i migracije navode za Tragač da je jednoj porodici dato srpsko državljanstvo i da to predstavlja izuzetak, ali da „migranti, inače, ne dobijaju srpsko državljanstvo već mogu samo da uđu u proceduru traženja azila”. Drugu vest, o kupovini kuća u Opštini Alibunar, Tragaču je dojavio zabrinuti meštanin te opštine. I ova vest osporena je iz Komesarijata za izbeglice i migracije i pojašnjeno je da su te kuće namenjene izbegličkim porodicama iz Bosne i Hercegovine i Hrvatske.
O širenju ksenofobije govore i dve lažne vesti koje su se velikom brzinom raširile društvenim mrežama i u medijima tokom aprila i maja ove godine, a najavljuju izgradnju džamija u dva dela Beograda – u Gradskoj opštini Sopot i projektnom dela grada pod nazivom Beograd na vodi.
Vest o džamiji u Dučini
Informacija da se u Gradskoj opštini Sopot u selu Dučina gradi džamija pojavila se na Fejsbuku i Tviteru, ali i pojedinim portalima. Ova tvrdnja nije istinita, a objekat u izgradnji trebalo bi da bude botanička bašta, iako investitor i dalje nije dobio građevinsku dozvolu.
„Dučina, Sopot, gradi se džamija… Nije kasno da se reaguje! I samo da znate neće biti jedina, оsvestite se”, jedan je od negativnih komentara na objavama ove vesti, dok su u porukama čitalaca primetne i veoma česte insinuacije da je ovo primer „islamizacije Evrope”, kao i to da se ova građevina gradi za „braću migrante”.
Pretragom portal GeoSrbija, katastra, kao i Centralne evidencije objedinjenih procedura za izdavanje građevinskih dozvola (CEOP), može se utvrditi sledeće: Za datu parcelu početkom 2017. godine Sekretrijat za urbanizam i građevinske poslove Gradske uprave grada Beograda izdao je lokacijske uslove za igradnju botaničke bašte, ali i u dva navrata odbacio zahteve za izdavanje građevinske dozvole.
Muftija beogradski Mustafa Jusufspahić za FakeNews Tragač kaže da je video vest o „džamiji” u Dučini i potvrđuje da ona nije istinita: „Mi ne gradimo džamije tamo gde nema potrebe. One ne treba da budu prazne. Ne znam čega se ovo društvo plaši i zašto se šire ovakve vesti.“
Na Tviteru je objavljena fotomontaža gde su na botaničku baštu u izgradnji dodata dva minareta. Iako je očigledno da se radi o manipulaciji, programom za foto-forenziku Forensically mogu se na praktičan način uvideti greške pri izradi ove fotomontaže. Uveličavanjem krajeva minareta alatom Magnifier uočava se neprirodna, kriva linija, dok Klon alatka ukazuje da su minareti gotovo identični (optimalna podešavanja za ovu fotografiju su Minimal Similarity 0.55, Minimal Detail 0.01, Minimal Cluster Size 3, Block Size 2, Maximal Image Size 2048). Noise Analysis je alatka koja detektuje šum, a njenom primenom nje na ovoj fotografiji zaključujemo da su minareti dosta tamniji i da nisu sastavni deo originalne fotografije.
Iako su svi dokumenti javni, na prilično jednostavno pitanje – da li se u Opštini Sopot trenutno gradi džamija – odgovor nikada nije stigao, što svedoči o tome kako komplikovani birokratski sistem usporava demantovanje dezinformacija. Prvi poziv Gradskoj opštini Sopot FakeNews Tragač uputio je 7. aprila ove godine, kako bi proverio tačnost informacije sa društvenih mreža. Najpre je rečeno da će odgovor stići direktno iz opštine, a potom da će odgovor stići iz Odseka za urbanističko-građevinske i komunalno-stambene poslove. Odsek je novinara FN Tragača uputio na PR tim, a PR tim je pitanje prosledio „nadležnoj osobi iz Opštine“. Posle narednog poziva i molbe da dobijemo bilo kakav kontakt osobe koja je odgovorna, rečeno je da ipak niko iz Opštine nije nadležan da odgovori na postavljena pitanja.
Vest da se u Gradskoj opštini Sopot gradi džamija preneli su portal Patriot i Glasnarodabih, kao i Fejsbuk stranice Srpska čast, Politički magazin Srbija i Srpski narodni info.
Vest o džamiji u Beogradu na vodi
Beograd na vodi je projekat Vlade Srbije i investitora iz Ujedinjenih Arapskih Emirata koji za cilj ima urbanizaciju područja između Beogradske tvrđave i naselja Bežanijska kosa. Ovaj deo glavnog grada Srbije privukao je pažnju javnosti u noći između 24. i 25. aprila 2016. godine kada su ljudi maskirani u fantomke pomoću bagera rušili zgrade u Hercegovačkoj ulici, za koje nije postojao nalog za uklanjanje, a identitet počinilaca nikada nije identifikovan. Ova misterija potpomogla je i brzo širenje nove vesti o izgradnji gigantske džamije.
Prema arhitektonskom planu Beograda na vodi, ipak, nije predviđena izgradnja najveće džamije u Evropi, kao što su najavili portali Gorapress i Srbijadanas.net.
U tekstu se navodi da je prema najavama iz Ujedinjenih Arapskih Emirata centralni deo Beograda na vodi predviđen za izgradnju džamije. Ovu informaciju su za FakeNews Tragač demantovali iz Medija centra Beograda na vodi: „Planom izgradnje Belgrade Waterfront-a nije predviđena izgradnja verskih objekata u okviru projekta.”
Portal Gorapress je tekst dopunila još jednom dezinformacijom, da na prostoru grada živi „preko 150.000 muslimana”. Po poslednjem popisu stanovnika u Srbiji na teritoriiji čitave države bilo je 222.828 građana koji su se izjasnili kao pripadnici islamske veroispovesti, od čega ih je 32 hiljade na teritoriji Beograda.
Stefan Kosanović
