„Ovo je naučna priča, ne politička“, zaključak je novinara Tom Džonsa sa Instituta Poynter u tekstu Globalne mreže istraživačkih novinara. Naglasak u vanrednim situacijama kao što je pandemija virusa, mora biti na traženju činjenica, a ne na prenošenju govora.
Odgovorno i izbalansirano izveštavanje
Zvanične institucije su prvi i najvažniji izvor novinarima tokom pandemije. Odbor za zaštitu novinara (Committee to Protect Journalists CPJ) kao i druge medijske organizacije, preporučuju relevantne izvore za najnovije informacije o virusu i pandemiji – Svetsku zdravstvenu organizaciju, Centar za kontrolu i prevenciju bolesti i Centar za virus korona Univerziteta Džon Hopkins. U Srbiji je to Krizni štab za suzbijanje bolesti Kovid 19 i sajt Ministarstva zdravlja covid19.rs.
Važno je razgovarati sa što većim brojem različitih ljudi, navodi se u savetima Globalne mreže istraživačkih novinara. U kriznim situacijama neophodno je razumeti raspoloženje na terenu, fokusirati se na izveštavanje, a ne na analizu. Novinari moraju i da informišu i da edukuju građane i građanke o problemima, kao i da vode računa da njihovo izveštavanje nipošto ne širi paniku ili dodatni strah u zajednici, savetuje Nezavisno društvo novinara Vojvodine u Vodiču za novinare o temama o javnom zdravlju. Važno je precizno birati reči, termine i fotografije, te podsećati javnost na preventivne mere, zaključuje novinar Instituta Poynter Al Tompkins.
Društvo profesionalnih novinara na sajtu Journalist’s toolbox objavilo je obimnu listu zvaničnih izvora, priručnika za novinare, kao i relevantnih medijskih organizacija i fektčeking portala. Sličnu listu objavila je i organizacija First draft, a ona sadrži smernice za izveštavanje i proveru sadržaja, etičke preporuke za novinare, kao i bazu razotkrivenih lažnih vesti u vezi sa virusom korona.
Reč stručnjaka
Politika je bitna, ali treba biti oprezan kad su u pitanju spinovi o virusu korona, koji dolaze iz pristrasnih političkih izvora, te novinar Tom Džons savetuje novinare da se oslanjaju na medicinske eksperte. Oni novinarima mogu pomoći u proceni situacije, a javnosti pojasniti tvrdnje koje dolaze od zvaničnih organa. Mreža istraživačkih novinara upozorava da eksperte o ovoj bolesti nije lako naći pre svega zato što je bolest nepoznata, a širenje pandemije nepredvidivo, te nema dovoljno istraživača ili doktora koji su specijalizovani za ovu temu. Zato treba biti obazriv i pri izboru sagovornika, kao i tokom samog razgovora, te proceniti da li su podaci koje eksperti iznose činjenice, ili se radi o nagađanju. Neretko, u vanrednim situacijama, novinari izveštavaju istovremeno sa odvijanjem događaja na društvenim mrežama i portalima. U tim situacijama, odluke se donose brzo, što može dovesti do prenošenja neproverenih ili polutačnih informacija (Buttry, 2014). Zbog toga se savetuje da se čak i u hitnim situacijama, ne teži senzacionalizmu i ekskluzivnosti, nego proverenosti i tačnosti.
Društvene mreže i verifikacija sadržaja
Brzom protoku informacija doprinele su društvene mreže, koje su, stiče se utisak, preuzele primat nad informacijama tokom pandemije jer omogućavaju svima da postavljaju sadržaj brže i bez kontrole urednika. Zbog toga se publika pre odlučuje da samostalno objavi vest ili fotografiju nego da ih prosledi medijima (Wardle, 2014). Naposletku, umesto da mediji iznose informacije javnosti, društvene mreže postaju izvor informacija za novinare. U tim situacijama, novinarska pažnja je od ključne važnosti jer postoji mogućnost da ljudi nenamerno prenesu netačne informacije ili spekulacije, pogotovo u situacijama kakva je pandemija. „Ne borimo se samo protiv epidemije, borimo se protiv infodemije”, zaključak je generalnog direktora SZO Tedrosa Adhanoma Gebresejusa (Tedros Adhanom Ghebreyesus). U ovo doba pogrešnih informacija i dezinformacija, internet mitova i teorija zavere, novinari takođe mogu širiti netačne informacije, poput onih da se bolest prenosi putem robe proizvedene u Kini, da su naučnici stvorili virus, ili da je potekla iz određene istraživačke laboratorije, podseća Globalna mreža za istraživačko novinarstvo. U onlajn Priručniku za verifikaciju informacija u kriznim situacijama koji izdaje Evropski centar za novinarstvo navodi se da je neophodno proveriti svaku informaciju sa društvenih mrežama jer, kao što se da primetiti, one mogu biti pogodno tlo za širenje lažnih vesti i teorija zavere. U Priručniku Evropskog centra se nudi niz alata za proveru informacija, fotografija i video sadržaja, a neki od alata objašnjeni su i u elektronskom Vodiču za borbu protiv lažnih vesti koji je izdala Novosadska novinarska škola. Fektčeking portali širom sveta svakodnevno razotkrivaju nove dezinformacije o virusu i pandemiji, što može poslužiti i medijskim kućama koje nemaju timove za proveru činjenica da im se obrate ukoliko uoče prevare ili sumnjive informacije. Objavljivanje neproverenih ili polutačnih informacija izuzetno je opasno tokom kriznih situacija, te nije u skladu sa profesionalnim izveštavanjem.
Saosećanje za žrtve i bezbednost za novinare
Čovečnost pre priče, jedan je od postulata profesionalnog izveštavanja u kriznim situacijama pogotovo tokom razgovora sa žrtvama, odnosno zaraženim osobama ili njihovim porodicama. Na sajtu Dart centra za novinarstvo i traumu nalazi se lista resursa o izveštavanju tokom pandemije, te između ostalog, i o intervjuisanju žrtava traumatičnih događaja. Na prvom mestu je dobrobit žrtve zbog čega treba imati strpljenja i razumevanja, ne opterećivati sagovornike najtežim pitanjima u početku, te saslušati njihovu priču. Uz sve to, uvek treba imati na umu: „Pazite i na sebe,“ savetuje Centar za zdravstveno novinarstvo. S obzirom na to da su i novinari ti koji tokom pandemije, posećuju zaražena područja, neophodno je stalno upozoravati na to da mere zaštite moraju biti na visokom nivou, te je Komitet za zaštitu novinara izdao savete za izveštavanje sa terena tokom pandemije. Istovremeno, izveštavanje o traumatičnim događajim, na novinare može imati i psihičke posledice, a direktorica Dart centra Azije dr Kejt Mek Mahon i izvršni direktor Brus Šapiro savetuju u tekstu za Globalnu mrežu istraživačkih novinara koje strategije za zaštitu mentalnog zdravlja tokom izveštavanja o traumatičnim pričama, treba usvojiti. Ističu da je važno napraviti detaljan plan i raspored izveštavanja, odrediti vreme kada je najbolje raditi najteže poslove kao što su dubinski intervjui sa žrtvama. Preporuke su da se stresni poslovi rade ujutru, dok pred spavanje nikako ne treba konzumirati stresan sadržaj. Važno je praviti pauze, planirati redovan san i odmor, kao i fizičku aktivnost ili onlajn druženje sa prijateljima. Uz to, autori navode da treba proceniti psihološke i fizičke rizike pre započinjanja emocionalno zahtevnog zadatka, a novinari koji se osećaju ranjivim i anksioznim zbog socijalnog distanciranja ili traume tokom pandemije treba da potraže podršku kolega ili stručnu pomoć. Čak i kada traumatični događaji prođu, važno je preispitati se da li postoji osećaj anksioznosti, konfuzije ili nemoći.
Izveštavanje tokom vanrednih situacija kao što je pandemija, za novinare je i fizički i psihički rizičan zadatak. Oni, pre svega, moraju izveštavati profesionalno, odgovorno i izbalansirano, te biti obrazrivi da ne nanose dodatnu štetu žrtvama i njihovim porodicama. Uz to, neophodno je voditi računa i o svom mentalnom zdravlju. Zbog toga medijska udruženja pozivaju urednike i vlasnike medija da se pridržavaju mera bezbednosti i vode računa o bezbednosti novinara.
Darija Stjepić, novinarka
Korišćena literatura i korisni linkovi
- Buttry, S. (2014). Verification Fundamentals: Rules to Live By. Verification handbook: An ultimate guideline on digital age sourcing for emergency coverage. European Journalism Centre. Preuzeto sa: http://verificationhandbook.com/book/ aprila 2020.
- Chowdhury, M.A. (10. mart 2020).Tips for Journalists Covering COVID-19. U: Global Investigative Journalism Network. Preuzeto sa: https://gijn.org/2020/03/10/tips-for-journalists-covering-covid-19/?fbclid=IwAR3aFExN-VZ-xZ3I_VV5K2tMxQS9UJSNIqorXdKvVf62HdaeMjc9fT9U70E aprila 2020. (Prevod na srpski jezik: Saveti Globalne mreže istraživačkih novinara reporterima koji izveštavaju o koroni (11. mart 2020). U: Centar za istraživačko novinarstvo Srbije. Preuzeto sa: https://www.cins.rs/saveti-globalne-mreze-istrazivackih-novinara-reporterima-koji-izvestavaju-o-koroni/ 26. aprila 2020.
- Coronavirus: Resources for reporters. (9. april 2020). U: First draft. Preuzeto sa: https://firstdraftnews.org/long-form-article/coronavirus-resources-for-reporters/?fbclid=IwAR1RKHg0Od5iN-9QzW8t746gzLVSiRvMzWSRgR8n3HctBDACVBWl4Z3WMQ4 aprila 2020.
- Covering Coronavirus: Resources for Journalists (28. februar 2020). U: Dart center for journalism and trauma. Preuzeto sa: https://dartcenter.org/resources/covering-coronavirus-resources-journalists aprila 2020.
- CPJ Safety Advisory: Covering the coronavirus outbreak. (20. februar 2020). U: Committee to Protect Journalists. Preuzeto sa: https://cpj.org/2020/02/cpj-safety-advisory-covering-the-coronavirus-outbr.php 26. aprila 2020.
- Hochman, M. and Butler, K. (27. mart 2020). When should you seek care for COVID-19? Share this free tool. U: Center for Health Journalism. Preuzeto sa: https://www.centerforhealthjournalism.org/2020/03/26/when-should-you-seek-medical-care-covid-19-start-free-tool aprila 2020.
- Jovović, J. (2018). Vodič za borbu protiv lažnih vesti. Novosadska novinarska škola. Preuzeto sa: https://issuu.com/novinarska-skola/docs/fake_news_vodic
- Preporuke novinarima za bezbedno izveštavanje o koronavirusu (COVID-19). (2020). Nezavisno društvo novinara Vojvodine. Preuzeto sa http://www.ndnv.org/wp-content/uploads/2020/03/Preporuke-novinarima-za-bezbedno-izvestavanje-o-koronavirusu.pdf
- Reilley, M. (27. april 2020). Coronavirus, SARS and Flu Resources. U: Journalist’s toolbox. Society of professional journalists.. Preuzeto sa: https://www.journaliststoolbox.org/2020/04/27/flu_and_miscellaneous_medicalhealth_sites/
- Silverman, C. (Ed.). (2014). Verification handbook: An ultimate guideline on digital age sourcing for emergency coverage. European Journalism Centre. Preuzeto sa: http://verificationhandbook.com/book/ aprila 2020.
- Simanovych, O. (24. mart 2020). How Journalists Can Deal With Trauma While Reporting on COVID-19. U: Global Investigative Journalism Network. Preuzeto sa: https://gijn.org/2020/03/24/how-journalists-can-deal-with-trauma-while-reporting-on-covid-19/ aprila 2020.
- Vodič za novinare o temama o javnom zdravlju (2020). Nezavisno društvo novinara Vojvodine. Preuzeto sa http://www.ndnv.org/wp-content/uploads/2020/03/Vodic-za-novinare-o-temama-o-javnom-zdravlju.pdf
- Wardle, C. (2014). Verifying User-Generated Content. Verification handbook: An ultimate guideline on digital age sourcing for emergency coverage. European Journalism Centre. Preuzeto sa: http://verificationhandbook.com/book/ aprila 2020.
Linkovi sajtova zvaničnih institucija
- Ministarstvo zdravlja Republike Srbije. Korona virus COVID 19 https://covid19.rs/
- Institut za javno zdravlje Srbije “Dr Milan Jovanović Batut” http://www.batut.org.rs/
- Centers for Disease Control and Prevention https://www.cdc.gov/
- Coronavirus (COVID-19) Information and Updates. U: Johns Hopkins Medicine https://www.hopkinsmedicine.org/coronavirus/
- World Health Organization https://www.who.int/
Ilustracija: Canva
