Halo govornice su ikone jednog vremena. Pre pojave mobilnih telefona, ove govornice bile su jedini način komunikacije za osobe koje su se našle van svojih domova ili daleko od fiksnog telefona, a koje su htele da kontaktiraju nekog.
Iako su se tada koristile svakodnevno, danas, s obzirom na masovnu upotrebu modernih sredstava za komunikaciju, bilo bi opravdano pomisliti da ove govornice nisu u funkciji. Ipak, takvo razmišljanje bilo bi pogrešno.
Njihova priča počinje 1931. godine. Tada je u Beogradu postavljena prvih deset javnih telefonska govornica. vremenom, potrebe ljudi za telefonskim uređajima su rasle pa je rastao i broj ovih govornica. U vreme njihove najveće popularnosti , ovakvih uređaja bilo je preko 10.000 dok danas na teritoriji Srbije stoji tek četvrtina ovih govornica. Tada, one su radile tako što se u njh ubacivao metalni novac, dok je vremenom tehnologija napredovala pa se poslednjih dvadest i pet godina koristi posebna Halo kartica – čipovana kartica koja sadrži određenu količinu novca kojom se plaćaju impulsi na govornici.
S obzirom na to da ih ima na svakom ćošku, govornice su jedno vreme bile popularne i među osnovcima koji bi pri povratku iz škole proveravali koliko ima sati, u periodu kada mobilni telefoni nisu bili sastavni deo života i kada ih nije svako posedovao. Danas, prema podacima do kojih smo došli u Telekomu, u Srbiji postoji oko 2300 govornica, od kojih je najveći broj smešten u Beogradu – njih oko hiljadu, dok za njim sledi Novi Sad gde je aktivno 220 telefonskih govornica.
Većina javnih telefona je na udaru vandala i nije redak slučaj videti oštećene ili sprejom ispisane govornice, a nekada posluže i kao idealna podloga za različite oglase. Iz „Telekoma“ kažu da nadležni po potrebi intervenišu kada se tokom kontrole utvrde nepravilnosti, ali izgleda da se ništa ne radi po pitanju „šminkanja“ telefonskih govornica.
U Telekomu kažu, da postoji interesovanje građanstva za korišćenje ovih uređaja. „Tokom prošle godine prodato je više od 27.000 Halo kartica. 65 odsto poziva sa javnih govornica čine međugradski pozivi, 20 odsto međunarodni, a preostalih 15 odsto se odnosi na lokalne i pozive ka mobilnim mrežama – odgovorili su nam u ovom preduzeću, komentarišući da najveći deo korisnika bivaju stara lica, kao i stranci kojima je to jeftiniji način komunikacije u Srbiji.
Naši novinari su se i sami uputili da provere da li su Halo govornice i dalje aktivne i da li je pomoću njih moguće obaviti telefonski poziv u Novom Sadu, ali i u Beogradu. Nakon obilaska nekoliko pošti u ovim gradovima, shvatili smo da će posao pronalaska mesta na kojem može da se kupi Halo kartica biti komplikovano.
„Imali smo ih do pre tri nedelje, ali sve smo ih prodali“ rekla nam je poštanska službenica beogradske Pošte, dok smo u Novom Sadu čuli, suprotno odgovoru koji smo dobili iz Telekoma, da se ove kartice više ni ne proizvode.
Ipak, na kraju, sreću smo imali na Glavnoj autobuskoj stanici u Beogradu, gde smo legendarnu plastičnu karticu kupili za 300 dinara.
Nakon što dobavite karticu, nju je potrebno ubaciti u otvor koji je obeležen na govornici a zatim i pozvati broj koji želite. Cene razgovora na Halo govornicama jednake su redovnim cenamama telekomunikacionog saobraćaja u Srbiji.
Na svakoj govornici, stoji broj telefona koji može da se okrene ukoliko ona neradi da bi se krvar prijavio. Hitne službe, među kojima su policija, vatrogasci i Hitna pomoć i dalje se besplatno mogu pozvati sa crvenih aparata. Međutim, kao mali ironični omaž vremenu u kom su bile najakorišćenije, stari brojevi 92, 93, 94 i 987 (Pomoć na putu) stoje bez jedinice na početku. Nadležni ove cifre nisu promenili, iako je do promene brojeva ovih službi došlo još 2012. godine.
Kako se poslednjih godina, s vremena na vreme, u medijima pojavi vest koja nagoveštava privatizaciju najvećeg državnog telekomunikacionog operatera, isplivava i pitanje da li će privatizacijom biti obuhvaćeno i vlasništvo nad telefonskim govornicama i nad površinom na kojoj se one nalaze. Primera radi, svaka od 2300 govornica u Srbiji zauzima oko dva i p kvadratna metra zemljišta što u konačnoj računici znači, da govornice u Srbiji stoje na površini približno istoj kao i profesionalni fudbalski stadion.
Iz Telekoma kažu, govornice će da postoje dok budu potrebne . „Halo govornice deo su univerzalnog servisa koji MTS pruža tako da će kompanije i ubuće nastaviti da pruža ovu uslugu građanima“ odgovorili su nam iz Telekoma, napominjući da je površina na kojoj se govornice nalaze vlasništvo države i da se to neće promeniti.
