Tokom trajanja krizne situacije prouzrokovane pandemijom korona virusa u Srbiji, od 15. marta do 5. maja, fektčekerski portali u Srbiji pronašli su preko pedeset lažnih vesti i narativa koji su se ticali virusa koji su preneti u više od 250 različitih medija, a na društevnoj mreži fejsbuk šerovani preko 300.000 puta.
Pregledom vesti koje su ovi portali markirali kao lažne, primećeno je da je najveći broj njih potekao sa portala Informer, Srbija danas i Espreso kao i da je najveći broj lažnih vesti nastao upravo u Srbiji, tojest da nije preuzet sa portala u inostrastvu. Kada su u pitanju strane zemlje, one koje su se najčešće spominjale u tim tekstovima bile su Kina, Italija i Sjedinjene američke države.
Urednik fektčekerskog portala FakeNews Tragač Stefan Janjić smatra da je situacija sa koronom pokazala uticaj lažnih vesti u svom punom potencijalu. „Lažne vesti u vezi sa pandemijom virusa korona ticale su se, pre svega, zdravlja i zdravstvenog sistema. Mogli smo da vidimo kako građani, i to iz najbolje namere, šalju jedni drugima savete za prevenciju i lečenje, iako su ti saveti mahom bili ili neefikasni ili kontraproduktivni. Mediji su nekritički birali sagovornike, pa su savete u vezi sa zaštitom davale osobe koje nemaju nikakve kompetencije da o tome govore, poput estradnih ličnosti. Međutim, dezinformacije su se širile i u vezi sa političkim i ekonomskim implikacijama krize, uz veliki broj teorija zavere o 5G tehnologiji, Bilu Gejtsu i tome slično“
U Krivičnom zakoniku Srbije u 31. glavi, koja se odnosi na krivična dela protiv javnog reda i mira, stoji da: „Ko iznošenjem ili pronošenjem lažnih vesti ili tvrđenja izazove paniku, ili teže narušavanje javnog reda ili mira ili osujeti ili značajnije omete sprovođenje odluka i eradržavnih organa ili organizacija koje vrše javna ovlašćenja, kazniće se zatovorom od tri meseca do tri godine i novčanom kaznom“.
Istraživanje „Evropski monitoing koumikacija“ pokazuje da su zemlje jugoistoka Evropa u poprilično nezavidnoj poziiji kada je u pitanju uticaj lažnih vesti. Kao zemlje u kojima je uticaj lažnih vesti na najvišem nivou markirae su Češka, Rumuniija, Srbija i Rusija. U ovi zemljama, anketirane osobe su videle društvene mreže kao izvor najvećeg broja lažnih vesti.
Za glavnog i odgovornog urednika Bete, Dragana Janjića uspon lažnih vesti na društvenim mrežama je aktuelna prepreka objektivnom novinarstvu.
„Postalo je goruća tema zato što je količina platformi na kojoj mogu da se plasiraju takve vesti enormno uvećana sa digitalizacijom celog prostora, i medijskog i celog našeg života, da tako kažem. Tako da je sada moguće vrlo brzo širenje i vrlo veliko davanje pažnje nekoj lažnoj vesti. I moguće je da je svaki pokušaj da se dokaže da je to lažna vest zatrpan nekom drugom količinom lažnih vesti“ rekao je glavni i odgovorni urednik Bete.
Kodeks novinara Srbije kaže da novinar ne sme slepo da veruje informacijama, kao i da mora biti odgovoran prema svojoj publici. Za novinarku Suzanu Trninić, odgovornost je reč koju novinari olako shvataju.
„Mislim da i mi kao profesionalci imamo veliki problem da prepoznate šta je nešto, šta je lažna vest. Vi morate da imate određeno znanje i iskustvo pa da vam se učini da to možda baš i nije tako“ decidna je Trninić.
Ipak, prepreke koje su pred fektčekere stavile društvene mreže, razvojem platformi za komuniciranje, povećava se i pristuaćnost tehnologijama za efikasniju borbu protiv lažnih vesti, što Stefan Janjić vidi kao priliku za njihovo lakše obelodanjivanje.
„Da bi neka vest postal globalna pre dvadeset godina bilo je potrebno mnogo vremena, danas je potrebno nekoliko sekundi. Dakle taj proces se ubrzao do brzine svetlosti, međutim upravo ta tehnologija koja je omogućila širenje lažnih vesti, omogućila i nama koji se bavimo njihovom dekonstrukcijom da brže, lakše i jednostavnije radimo svoj posao, i to je ono što je preduslov našeg rada, da vrlo ažurno objavljujemo dematne koji će građanima pomoći da shvate da ono što su videli u medijima nije istinito“ zaključio je Janjić.
