Mediji o medijima, slobodi medija i novinarima

Novosadska novinarska škola od prvog februara 2020. godine realizuje istraživanje čiji je cilj da utvrdi na koji način i u kojoj meri mediji izveštavaju o medijima, slobodi medija i novinarima u periodu od 1. avgusta 2019. do 31. jula 2020. godine. Pratimo svakodnevno izveštavanje pet štampanih medija – Blic, Večernje novosti, Kurir, Informer i Danas, i četiri veb portala RTV, RTS, N1 i Pink.

Kako bismo utvrdili na koji način i u kojoj meri udruženja novinara i regulatorna tela identifikuju probleme u vezi sa medijima, slobodom medija i novinarima, pratimo i analiziramo objave na sajtovima udruženja novinara – Udruženja novinara Srbije, Nezavisnog udruženja novinara Srbije i Nezavisnog društva novinara Vojvodine, kao i sajtove regulatornih tela – Saveta za štampu i Regulatornog tela za elektronske medije.

U ovom pregledu predstavljamo kako su štampani mediji izveštavali o ovim temama u martu 2020. godine.

U pet štampanih medija – Blic, Večernje novosti, Kurir, Informer i Danas, u periodu od 1. do 31. marta 2020. uzorkovan je ukupno 291 tekst (Tabela 1.) koji je pokrivao teme iz oblasti medija, slobode medija i novinara.

U prilog tezi da su i u našem kao i u većini posttranzicionih društava mediji i sloboda medija visoko politizovane teme govori činjenica da je najveći procenat tekstova objavljen u rubrici Društvo (22,7 %) i Politika (21,3%).

Iz distribucije observiranih učestalosti (grafikon 1.) izraženih u procentima, mogu se uočiti različite strategije i uređivački koncepti uz pomoć kojih mediji ova pitanja stavljaju na društvenu agendu. Za Danas kao društveno odgovoran i kritički orijentisan medij to je prvenstveno pitanje značajno za društvo u celini (41,8%), dok Kurir (46,3) i Informer (51,1%) medije i novinare predstavljaju čitaocima kao deo estrade.

Na koji način štampani mediji pozivaju čitaoce da se informišu o pitanjima vezanim za medije, slobodu medija i novinare?

Ukupno gledano (Tabela 2.) analizirani mediji u najvećem procentu su koristili metaforičke naslove (42.7%), zatim deskriptivne (29,1%) dok su senzacionalistički tek na trećem mestu (9,3%).

I ovde se na observativnom nivou primećuju izvesne razlike između štampanih medija (Grafikon 2.). Večernje novosti u najvećem procentu svojih tekstova daju informativne (34,1%), a potom senzacionalističke naslove (24,4%), Kurir – senzacionalističke (36,6) pa informativne (34,1%), Blic – deskriptivne (46,9%) i metaforičke (29,7%), Informer deskriptivne (44,7%) i senzacionalističke (21,3%), a Danas deskriptivne (56,1%) i informativne (20,4%).

Deskriptivni i informativni naslovi su u grupi faktogfrafskih  i predstavljaju standard u novinarskoj profesiji jer im je cilj da od samog početka čitaoce uvedu u temu teksta i fokusiraju ga na suštinu. Metaforički naslovi i metafore kao stilsko obeležje teksta, ne mogu se smatrati dobrim profesionalnim standardom samim tim što čitaoci u odnosu na lične preferencijale dekodiraju i konotiraju metaforu. Dakle lako je moguć šum u komunikaciji sa tekstom, što na kraju krajeva može biti i skrivena namera autora metaforičkih naslova. Kada je o senzacionalističkim naslovima reč oni su osnovno obležje tabloidnog novinarstva. Namera im je da privuku auditorijum svim, pre svega “sočnim” jezičkim sredstvima, bez obzira na to koliko su ona etička i koliko je njihov sadržaj zaista osnovna tema i suština teksta, ili samo zgodna,  “kolateralna korist”, sa margina obrađenog događaja.

O stepenu angažovanja medija, odnosno o tome koliko su svojih resursa spremni da ulože u izveštavanje o najvažnijim pitanjima za njih same govori distribucija zastupljenosti žanrova.

Ukupno gledano, posmatrani mediji su u najvećem procentu objavljivali vesti (30.4%) – i to kratke u nekoliko redova (duže vesti tek u 4,7% slučajeva), a potom izjave 15,1% što zahteva manji stepen angažovanja medija.

Samo Blic daje prednost mišljenjima i autorskim tekstovima (38.6%) u odnosu na kratke vesti. Danas, nakon kratkih vesti ima najveću zastupljenost komentara (19,4%), dok su to kod Informera (34%) i Kurira izjave (22%).

Samo mediji koji imaju profesionalan kadar i stalno angažovane novinare može da produkuje analitičke žanrove. Vesti i izjave su odraz niskog novinarskog kapaciteta medija.

Ukupno posmatrano, najčešći povod izveštavanja bio je neki aktuelni događaj (62,7%) (Tabela 3.).

Međutim posmatrano pojednačno najveću razliku između medija (grafikon 4.) prave Informer, koji najveću prednost daje praćenju pseudodogađaja (40,4%) i Danas, koji pokazuje najveći stepen medijske inicijative (23,5%).

Povod za novinarski angažman u štampi bi prema standardu trebalo da bude pre svega medijska inicijativa, tačnije da novinari svojim analitičkim tekstovima stavljaju na društvenu agendu pitanja od javnog značaja o kojima bi društvo kroz debatu trebalo da uspostavi javni konsenzus. Za to je naravno potrebno da medij ima društveno odgovornu uređivačku politiku i veoma dobro obrazovane i profesionalne novinare. Pošto to štampa danas u Srbiji uglavnom nema, povod je ono što je najjednostavnije, a to su aktuelni događaji, koje inače prate novinske agencije pa je lako i najjeftinije samo preuzeti kratke vesti koje one emituju u svojim generalnim servisima.

Pseudoodogađaji i promocije su u domenu prikrivenog oglašavanja od kojeg uvek medij i organizator pseudodogađaja i promocije ima direktnu korist, a auditorijum je prevaren jer mu se nudi informacija, a u suštini je reč o reklami.

Teme kojima su se mediji bavili kategorisane su na sledeći način (tabela 4.):

Ukupno posmatrano, odabrani mediji su se u najvećoj meri bavili profesionalizmom i etikom drugih medija (28,5%) kao i poslovanjem medija (18.4%). Najširi spektar tema pokriva Danas, a najmanji Blic, koji se ujedno u najvećoj meri bavi profesionalizmom drugih medija (41,8%).

Sloboda medija i napadi na novinare (u praćenim medijima tema prisutna u samo od 3,3 do 10 odsto slučajeva) su teme koje bi trebalo da budu u središtu pažnje svih glasila jer je reč o direktnom ugožavanju profesije i mogućnosti za normalan svakodnevni rad. Ovim temama su se posmatrani mediji bavili samo kampanjski, a ne i preventivno. Kao i obično, reaguju samo ako je neki novinar direktno napadnut, ili ugrožen. Nema proaktivnih medijskih inicijativa, niti otvaranja ozbiljnih kampanja u medijima za oslobađanje od pritisaka političkih i ekonomskih elita. O etici drugih se mnogo češće piše (od 28,5 do 41,8 odsto slučajeva), nego o sopstvenim etičkim i profesionalnim standardima (od 3,7 do 6,6 odsto) što je opravdano samo na prvi pogled. Naravno da je važno upozoravati stalno na problematične tekstove drugih sa stanovišta profesionalne medijske etike, ali je takođe jako važno ukazivati čitaocima na to šta je osnova uređivačke politike sopstvenog medija i za šta se zalaže kada je reč o etici u izveštavanju za celu profesiju. Dakle opet je bolji proaktivni od retroaktivnog principa.

Kome su mediji najčešće davali reč?

Posmatrano ukupno, najveći procenat subjekata činili su novinari (26,2%) i sami mediji (14.9%).

Distribucija subjekata po pojedinačnim medijima predstavljena je na grafikonu 5.

A o kome su govorili?

Analizirani štampani mediji, zajednički posmatrano, u najvećem procentu govorili su o medijima (28%) i novinarima (12,3%).

A ko je u pojedinačnim medijima najčešće govorio i o kome?

Danas i njegovi novinari o RTS-u, Hepiju, Pinku.

Informer je najčešće davao reč voditeljima i novinarima drugih medija, a najčešće se pominjao RTS.

Blic i njegovi novinari i kolumnisti, najčešće su govorili o medijima uopšte.

Najzastupljeniji subjekti i objekti u Kuriru su RTS i novinari i voditelji Pinka.

Večernje novosti najčešće su davali reč medijima i novinarima, u prvom redu svojim i novinarima RTS-a, a u najvećem broju slučajeva govorili o RTS-u i medijima u Crnoj Gori.

Kakav je odnos novinara prema priči?

Da li se u ovom slučaju objektivnost može posmatrati kroz odnos novinara prema priči? Kada su u pitanju teme od najveće važnosti za medije – mediji, sloboda medija i novinari – mediji imaju pravo da kritički sagledavaju realnost, da iznose različita mišljenja i stavove. Observirana učestalost projedinačnih kategorija upravo ukazuje spremnost medija da na različite načine sagledavaju realnost, (grafikon 7.). Međutim obzirom na to da je objektivna realnost jednaka za sve posmatrane medije, iz distribucije kategorija kojima je operacionalizovan odnos novinara prema priči može se zaključiti da je ne percipiraju svi na isti način.

Kada uzmemo u obzir da je u posmatranom periodu u Srbiji registrovan prvi slučaj zaražene osobe korona virusom (6. marta 2020.), da je nekoliko dana kasnije uvedeno vanredno stanje, da smo svakodnevno prebrojavali novoobolele i preminule, te da je ceo civilizovani svet uključujući i posmatrane medije, pozivao na solidarnost, oni sami oslikavaju drugačiju sliku.

Subjekti, objekti, odnos prema temi, sve su to kategorije koje su jasno ukazale na značajnu podvojenost medijske sfere u Srbiji i na nepoštednu i surovu borbu na medijskom tržištu. Mediji se nisu „složili“ čak ni u veoma značajnim pitanjima struke (napadi na novinare, regulatorna i samoregulatorna tela, medijsko tržište, zakonodavstvo) koja obremenjuje novinarsvo i poziciju svih medija.

Analiza se nastavlja i njeni rezultati će pokazati da li će se u narednom periodu posmatrani mediji posvetiti i drugim značajnim temama koje su u ovom periodu manje ili više opravdano, izostale iz sfere interesovanja svih – medijskom politikom na adekvatan, proaktivan, kritički, analitički i istraživački način. Jer ukoliko se sami mediji ne bave poziciranjem u zajednici sopstvene profesije na adekvatan način, poruka koju time šalju je da se onda ni drugim temama ne posvećuju kako to profesionalnost i novinarski kodeks nalažu.

prof. dr Dubravka Valić Nedeljković

Ovo istraživanje se realizuje u okviru projekta Mediji o medijima, slobodi medija i novinarima, koji se realizuje uz finansijsku podršku Ambasade Savezne Republike Nemačke u Beogradu.

Izneti stavovi su isključiva odgovornost autora i Novosadske novinarske škole, i ni na koji način ne odražavaju stavove i mišljenja donatora.