Kako su o ovim temema izveštavali portali u maju 2020?
Pored štampanih medija, istraživački tim Novosadske novinarske škole, prati i izveštavanje četiri portala medija sa nacionalnom pokrivenošću: N1 (rs.n1info.com), Pink (pink.rs), RTS (rts.rs) i RTV (rtv.rs). Prednost smo dali portalima u odnosu na televizijski program jer oni daju potpuniju sliku ukupnog izveštavanja medija u odnosu na onu koju bismo dobili analizom ograničenog uzorka emisija informativnog programa koje emituju televizije ovih medijskih kuća. Cilj nam je, kao i kod štampanih medija, da utvrdimo kako i u kojoj meri ovi mediji izveštavaju o medijima, slobodi medija i novinarima.
Metoda uzorkovanja je definisana u pripremnoj fazi istraživanja. Zbog različitih tehničkih rešenja na svakom od sajtova i velikog broja objava na svakom od njih u toku jednog dana, kao najučinkovitijia izabrana je Google pretraga u okviru definisanog sajta preko tečne fraze (ključnih reči) u ograničenom vremenskom opsegu. Tako da su u uzorak objava uključene sve objave koje sadrže sledeće ključne reči: novinar, medij, medijske slobode (s varijacijama: sloboda medija, slobodni medij i slično), REM, UNS, NUNS, NDNV i Savet za štampu. Sama pretraga se vrši svaki dan, i obuhvata sve objave iz prethodna 24 sata.
Rezultati koje predstavljamo odnose se na period od 1. do 31. maja 2020. godine.
U mesecu u kome je obeležen Svetski dan slobode medija, na četiri portala koji su predmet naše analize objavljeno je ukupno 166 objava uzorkovanih prema utvrđenoj metodologiji.
Najveći broj objava registrovan je na N1, najmanji na Pinku, međutim primetna je i razlika između portala dva javna servisa, gde je RTV posvetio duplo više pažnje ovim temema od RTS-a.
Kao što je to slučaj i kod štampanih medija, tri od četiri posmatrana portala većinu objava o medijima, slobodi medija i novinarima, objavljuju u rubrikama Politika (Pink 69%) ili Društvo (RTS 65%, RTV 36%) (Grafikon 1.). Od ove prakse odstupa jedino N1, ali ne zato što pitanja medija posmatra nezavisno od političkog i društvenog konteksta, već zbog toga što je organizacija sajta drugačija, pa se većina objava našla u inače najbrojnijoj rubrici Vesti (78%).
Sa izuzetkom Pink-a, posmatrani mediji profesionalno, faktografski – informativnim i deskriptivnim naslovima pozivaju čitaoce da se informišu o temama važnim za medije (Grafikon 2.). Tu naravno prednjače dva javna servisa, za kojima po opserviranom udelu informativnih i deskriptivnih naslova sledi N1. Nasuprot njima, kod Pinka se registruje 54% deskriptivnih i 46% senzacionalističkih naslova. U onlajn prostoru, senzacionalistički naslovi skreću pažnju korisnika i doprinose uvećanju profita medija. Međutim, ono što se čita iz naslova objava na Pinku, ne služi samo za prikupljanje klikova, već dobar deo njih nedvosmisleno komunicira javnosti i političku orijentaciju ovog medija.
Koliko sopstvenih resursa posmatrani portali ulažu u izveštavanje ovim temama?
Na osnovu observiranih učestalosti žanrova i povoda izveštavanja (Grafikon 3 i 4.), može se zaključiti da komercijalni mediji i javni servisi imaju potpuno drugačije pristupe u izveštavanju o o medijima, slobodi medija i novinarima.
Na osnovu žanrovske strukture, može se zaključiti da su javni servisi preuzeli ulogu agencija i u najvećoj meri prenose vesti (RTS 31% kratke vesti, 8% duže vesti; RTV 58% kratke vesti, 20% duže vesti), izjave (RTV 22%) i saopštenja (46%) koje se u najvećoj meri odnose na aktuelene događaje (oba javna servisa po 96%), uz skromnih 4 % medijske inicijative koju je ispoljio RTS. Ovo je posebno uočljivo kod RTV-a kod kojeg se uopšte ne registruju druge žanrovske forme osim navedenih, a kako bi javni servisi trebalo da postavljaju profesionalne standarde, razlozi za ovakav odnos prema temema koje su esencijalne za funkcionisanje medija, leže u njihovoj uređivačkoj politici koja se ovde pre može okarakterisati kao sterilnost i samocenzura zbog velikog pritiska vlasti na pokrajinski javni servis, nego kao neutralnost.
Sa druge strane komercijalni mediji ispoljavaju izvestan stepen angažovanja. Kod njih se registruju i žanrovske forme koje zahtevaju i veći angažman novinara: članci (N1 17%, Pink15%), intervjui (N1 9%, Pink 8%) i izveštaji (N1 5%), kao i veći stepen inicijativa koje pokreće sam medij, odnosno njegov urednički tim (N1 14%, Pink 46%).
Međutim, iako je procenat objava čiji je povod izveštavanja bila medijska inicijativa kod Pink-a značajno veći u odnosu na N1, treba imati na umu i podatke koji se odnose na ukupan broj objava svakog od medija, N1 je imao ukupno 77, a Pink 13, pa se Pink-u ne može pripisati veći, niti kvalitetniji angažman u izveštavanju u odnosu na N1, ali se može zaključiti da ulažu značajne kapacitete u izveštavanju o pitanjima koje percipiraju kao značajna u okviru ovog problema.
Ima li razlike u temama kojima su se posmatrani portali bavili?
Najzastupljenija tema u analiziranim medijima su napadi na novinare (N1 30%, Pink 38%, RTS 31% ) sa izuzetkom RTV-a kod koje se zastupljenost ove teme pozicionirala na drugom mestu (24%) (Grafikon 5.). I tu prestaje neka vrsta koncenzusa o važnosti pojedinačnih tema što, kada se uzme u obzir da je povod izveštavanja u većini slučajeva kod ovih medija bio aktuelan događaj, ilustruje različite perspektive iz kojih analizirani mediji posmatraju i samu medijsku scenu i probleme koji se vezuju za njeno funkcionisanje.
Preostale teme su posmatrani mediji prioritetizovali na sledeći način:
– N1: regulacija REM (25%), poslovanje medija (21%), cenzura, zakonodavna pitanja i profesionalizam i etika drugog medija (po 3%),
-Pink: profesionalizam i etika drugog medija (15%),
-RTS: regulacija REM (12%), profesionalizam i etika drugog medija (8%), poslovanje medija, zakonodavna pitanja i in memoriam (po 4%)
-RTV: profesionalizam i etika drugog medija (29%), regulacija REM (14%), poslovanje medija (6%), in memoriam (4%).
I u okviru pojedinačnih tematskih kategorija registruju se razlike u izboru konkretnih tema koje su analizirani mediji pratili u posmatranom periodu. Na primer u okviru kategorije regulacija REM –a N1 je pokrio najširi spektar tema, dok se Pink uopšte njome nije bavio (Grafikon 6.). Ovaj rezultat se razume samo kad se ima u vidu da je Pink jedana od televizija na koju je bilo najviše prigovora REM-u u proteklih nekoliko godina na koje REM nije javno reagovao.
Ko je govorio i o kome?
I ovde se na opservativnom nivou registruju međusobne razlike u tome kome su analizirani mediji u posmatranom periodu davali reč i o kome su govorili.
N1 je u najvećem broju slučajeva otvorio prostor udruženjima novinara da iznesu svoje stavove i mišljenja (23% subjekata), REM-u (13%) i novinarima (12%), a najčešće se govorilo o medijima (25%), novinarima (10%) i političkim strankama (10%) .
Pink je najčešće davao reč novinarima (18%), urednicima (pri čemu u datom kontekstu oni personifikuju medij iz koga dolaze), udruženjima novinara, političarima na vlasti i stručnjacima (po 12%), a najčešće se govorilo o medijima (23%), novinarima (20%) i političarima iz opozicije (8%).
RTS je u najvećem broju slučajeva davao reč udruženjima novinara i stranim zvaničnicima i institucijama (po 15%), novinarima i REM-u (po 13%), kao i ministrima i institucijama (po 10%), a najčešće se govorilo o medijima (23%), novinarima (16%) i građanima (13%).
RTV je najčešće davao reč medijima (26%) i političarima iz opozicije (15%), a govorilo se o medijima (29%), novinarima (18%), urednicima i institucijama (po 8%)
Distribucija subjekata i objekata po pojedinačnim medijima predstavljena je grafikonima 7. i 8.
Kao što se može videti iz predstavljenih podataka, svi posmatrani mediji su najčešće govorili o medijima pri čemu treba imati na umu da ova kategorija obuhvata i pojedinačne medije i medije uopšte, što se i može očekivati jer je predmet istraživanja izveštavanje o medijima. Međutim, ono što se registruje na osnovu analize pojedinačnih subjekata i objekata je sledeće; Ne samo da posmatrani mediji prioritet daju različitim kategorijama subjekata i objekata (pri čemu njihov veći broj ne znači nužno da je medij pokrio više različitih mišljenja i stavova), već se može zaključiti svaki medij ima svoje subjekte i objekte koje na neki način favorizuje. Trend koji se registrovao u praćenju nekih drugih tema, gde svaki medij ima na primer svoje „dežurne“ političke komentatore se na neki način prelio i na ovu oblast. Možda to najbolje ilustruje činjenica, da i u tako važnoj oblasti za sve medijske radnike kao što je bezbednost novinara, u ovom periodu registrujemo da posmatrani mediji prave selekciju o kojim slučajevima napada na novinare će izveštavati a o kojima ne (Grafikon 9), što je neprihvatljivo i sa etičkog ali i sa ljudskog aspekta.
prof. dr Dubravka Valić Nedeljković
Jelena Jovović
Ovo istraživanje se realizuje u okviru projekta Mediji o medijima, slobodi medija i novinarima, koji se realizuje uz finansijsku podršku Ambasade Savezne Republike Nemačke u Beogradu.
Izneti stavovi su isključiva odgovornost autora i Novosadske novinarske škole, i ni na koji način ne odražavaju stavove i mišljenja donatora.
