I tokom juna meseca 2020. godine istraživački tim Novosadske novinarske škole je pratio svakodnevno izveštavanje pet štampanih medija –Blic, Večernje novosti, Kurir, Informer i Danas, i četiri veb portala RTV, RTS, N1 i Pink.
Od 1. do 30. juna 2020. godine u posmatranim medijima registrovane su ukupno 423 medijske objave koje su pokrivale teme iz oblasti medija, slobode medija i novinara. Po broju objava prednjači dnevni list Danas sa ukupno 124 teksta, dok je najmanji broj objava registrovan na portalu Pink-a gde je objavljeno ukupno 10 tekstova (Tabela 1.)
Najzastupljenije teme kojima su se posmatrani mediji bavili (Grafikon 1.) su svrstane u sledeće kategorije: regulacija REM, koja obuhvata rad REM-a i pitanja iz njegove nadležnosti (21%), profesionalizam i etika drugog medija (19%), napadi na novinare (13%), i poslovanje medija (11%).
Kako i u kojoj meri su posmatrani mediji izveštavali o radu REM-a i pitanjima iz njegove nadležnosti?
Posmatrani mediji su ukupno 82 puta objavili informacije koje su kategorisane u okviru teme regulacija REM (Tabela 2.). O radu REM-a i pitanjima iz njegove nadležnosti od 1. do 30 juna 2020. godine izveštavali su svi posmatrani mediji, uključujući i one koji u prethodnim izveštajnim periodima to nisu činili – dnevne novine Blic, Kurir (Mediji o medijima, slobodi medija i novinarima – mart 2020.) i portal Pink (Mediji o medijima, slobodi medija i novinarima – maj 2020).
Udeo objava kategorisanih u okviru teme regulacija REM u ukupnom broju posmatranih tematskih kategorija se kreće od 3% (Blic) do 40% (Pink).
Povećani obim izveštavanja o radu REM-a i pitanjima iz njegove nadležnosti se jednim delom može objasniti činjenicom da su u toku posmatranog perioda održani parlamentarni, pokrajinski i lokalni izbori, a da je REM tokom tog perioda pod pojačanom lupom javnosti zbog uloge koje tokom izbora ima – da definiše pravila informisanja tokom predizborne kampanje i osigura da mediji poštuju svoje obaveze.
U skladu sa svojim obavezama, REM je od 1. do 30. juna doneo dve odluke – da se obustavi emitovanje oglasne poruke SNS-a zbog neusklađenosti sa pravilima o zaštiti maloletnika, kao i oglasnih poruka u kojima se poziva na bojkot izbora. Izrekao je i pet mera (dve opomene – TV Studio B i TV Šabac, dva upozorenja – oba TV Happy i jednu meru privremene zabrane emitovanja opet za TV Happy). U istom periodu usvojena su i objavljena četiri Izveštaja o nadzoru pružalaca medijskih usluga tokom predizborne kampanje za republičke, pokrajinske i lokalne izbore – V, VI, VII i VIII presek.
Povećani obim izveštavanja o radu REM-a i pitanjima iz njegove nadležnosti se jednim delom može objasniti činjenicom da su u toku posmatranog perioda održani parlamentarni, pokrajinski i lokalni izbori, a da je REM tokom tog perioda pod pojačanom lupom javnosti zbog uloge koje tokom izbora ima – da definiše pravila informisanja tokom predizborne kampanje i osigura da mediji poštuju svoje obaveze.
U posmatranim medijima je u istom periodu identifikovano 10 pojedinačnih tema u okviru kategorije regulacija REM (Grafikon 2). U najvećoj meri izveštavali su o pokretanju postupka i odluci da se obustavi emitovanje oglasne poruke SNS-a. Za Blic, Večernje novosti i Pink, to je ujedno bila i jedina tema u okviru kategorije regulacija REM kojom su se bavili. Najveći broj objava posvećenih ovoj temi registrovan je u dnevnom listu Danas i na portalu N1 (po 8). Na nivou obaveštavanja javnosti o odluci REM-a zadržao se samo RTS. Izveštavanje svih drugih medija, ukoliko uzmemo u obzir udeo ove specifične teme u okviru kategorije, broj ponavljanja, izbor naslova, subjekata i objekata, poprima odlike propagande sa jasno definisanim stavom „Za“ ili „Protiv“ što najbolje i ilustruje trenutnu polarizaciju naše medijske scene.
Način na koji mediji prenose informaciju o odlukama REM-a, vraća izveštavanje sa propagande u oblast informisanja građana prilikom kada je reč o izveštavanju o odluci da se obustavi emitovanje poruka u kojima se poziva na bojkot izbora, sa izuzetkom dnevnog lista Informer koji ovu informaciju prenosi pod naslovom „REM zabranio i Đilasov spot“.
Kod dnevnih listova Danas i Informer, i na portalima N1, RTS i RTV registrovane su i objave u vezi sa pojedinačnom temom Izveštaji o nadzoru pružalaca medijskih usluga. Portali javnih servisa i dnevni list Informer prenose rezultate istraživanja, dok dnevni list Danas i portal N1 daju i kritički osvrt na rezultate. Za razliku od izveštavanja povodom zabrane spota SNS-a, u ovom slučaju objektivna kritika nalaza REM-a i predstavljanje rezultata drugih istraživanja koji prate izveštavanje medija tokom predizborne kampanje jeste u javnom interesu, te zajedno sa utvrđenim karakteristikama izveštavanja o odluci da se obustavi emitovanje spota SNS-a, ilustruju činjenicu da se između sterilnog prenošenja informacija i objektivnosti ne može staviti znak jednakosti, da preispitivanje i kritika mogu da doprinesu objektivnosti, ali i činjenicu da se objektivnost jednog medija ne može posmatrati kao diskretna varijabla – jeste / nije, već kao kontinuirana – koja može imati bilo koju vrednost u svakom pojedinačnom slučaju koji se procenjuje.
Kritikama samog rada REM-a i reakcijama članova njegovog Saveta u ovom periodu, uključujući javnu prepisku između Marinke Tepić (Narodna poslanica i potpredsednica Stranke slobode i pravde) i članova Saveta REM-a Slobodana Cvejića i Olivere Zekić, bavila su se samo tri medija, dnevni listovi Danas i Kurir i portal N1, pri čemu sa 11 objavljenih tekstova u kojima dominira angažovana i neretko oštra kritika prednjači Danas.
Najširi spektar tema u ovom periodu pokrio je portal N1 informišući svoju publiku o svim aktivnostima REM-a i koji sa udelom u ukupnom broju posmatranih tematskih kategorija od 27% održava kontinuitet u praćenju rada REM-a u odnosu na prethodno posmatrani period (25%).
Kontinurano stavljanje rada REM-a na medijsku agendu kao što to čini N1 i kritika kao što to čini Danas, pa i Informer (pri čemu treba imati u vidu da se ovo istraživanje nije bavilo utvrđivanjem opravdanosti ili neopravdanosti kritika iznetih na račun rada REM-a i članova njegovog Saveta), u krajnjem doprinosi transparentnosti i unapređenju rada REM-a.
Imajući u vidu da je jako dugo Regulatorno telo za elektronske medije radilo netransparentno i nedovoljno angažovano, o čemu su izveštavali mediji tražeći da REM ispunjava svoju zakonsku obavezu, u ovom istraživačkom periodu REM je ipak odlučio da reaguje na barem deo loših uredničkih odluka u nekim elektronskim medijima, o čemu je izveštavao dnevni list Danas, regionalna televizija N1 i Informer, relativno predano, i to je, za promenu, ipak pomak u dobrom smeru u medijskoj sferi Srbije u odnosu, nažalost, na uobičajenu praksu.
Jelena Jovović
prof. dr Dubravka Valić Nedeljković
Ovo istraživanje se realizuje u okviru projekta Mediji o medijima, slobodi medija i novinarima, koji se realizuje uz finansijsku podršku Ambasade Savezne Republike Nemačke u Beogradu.
Izneti stavovi su isključiva odgovornost autora i Novosadske novinarske škole, i ni na koji način ne odražavaju stavove i mišljenja donatora.
