Na današnji Međunarodni dan migranata, njih šest hiljada petnaestoro, od toga šeststo šezdeset dece, dočekuje novu godinu u prihvatnim i centrima za azili u Srbiji, dve, tri ili četiri hiljade kilometara daleko od svojih domova. Pored hladnog vremena, zatvorenih granica i pandemije virusa, problemi sa kojima se na svoj praznik suočavaju su i stigmatizacija, pretnje i etikete krivaca za mnoge nedaće domaćeg stranovništva.
Novosadska novinarska škola nedavno je objavila publikaciju Govor mržnje i stereotipizacija u tradicionalnim i novim medijima, u kojoj je, između ostalog, analiziran odnos medija i korisnika društvenih mreža prema migrantima u Srbiji. U nastavku slede ključna zapažanja.
Migranti u javnosti u Srbiji – od solidarnosti do obračuna
(…) Dok se tokom pet godina trajanja krize određeni mediji, poput Južnih vesti, Istinomera, RTS-a, odlikuju nepristrasnim, objektivnim i inkluzivnim izveštavanjem, postoje mediji, konkretno portali Alo, Telegraf i Koreni koji objavljuju tekstove u kojima lažnim vestima, generalizacijama i manipulativnim metaforama šire strah i upozoravaju na opasnost od migranata. U tim tekstovima migranti se najčešće poistovećuju sa teroristima, govori se o „islamizaciji Srbije“, ukazuje se na njihovu necivilizovanost (Janjatović Jovanović, 2020).
U poslednjem periodu beleži se porast objava na društvenim mrežama i onlajn portalima kojima se izražava netrpeljivost prema migrantima, šire se lažne vesti, recikliraju se stare vesti o napadima migranata i predstavljaju se kao nove i trenutno aktuelne. Direktorka Beogradskog centra za ljudska prava u intervjuu za Raskrikavanje objašnjava da se uzrok tome može potražiti u sticanju jeftinih političkih poena (Ljubičić, 2020). Iako sigurno postoje zloupotrebe u političke svrhe, čini se da je ovakvim kampanjama usmerenim protiv migranata postignuto mnogo više. Naime, primetan je trend aktiviranja građana na društvenim mrežama kako bi se Srbija zaštitila od migranata. Retko koja tema i inicijativa uspeju da privuku toliko velik broj građana, kao što je uspela jedna Fejsbuk grupa, a što je možda još bitnije, retko koja tema je pokrenula toliko negativnih reakcija kod građana, podstakla ih da šire govor mržnje i netrpeljivost. Fenomen se odnosi na Fesjbuk grupu „STOP Naseljavanju migranata“, koja trenutno ima 331.200 članova. U odeljku informacije može se uočiti da su administratori naveli da u grupi nije dozvoljeno širenje lažnih vesti, govora mržnje, komentara koji pozivaju na linč i nasilje. Međutim, prolaskom kroz objave u ovoj grupi upravo se nailazi na sadržaje koji su navodno zabranjeni – objavljuju se lažni i manipulativni sadržaji kojima se upozorava na „džihadizaciju Srbije“, otkrivaju se „tajni planovi za naseljavanje migranta“, tvrdi se kako Srbi ne treba da se izvinjavaju migrantima zato što su beli, migranti se poistovećuju sa kriminalcima, narko dilerima i silovateljima. Objave u grupi imaju po nekoliko hiljada lajkova i po više stotina deljenja i komentara, koji predstavljaju eksplicitan govor mržnje – „potopiti ih,a onda prezivele udaviti u moru,resen problem“, „Ja licno pobio bih celu njegovu porodicu a njega okretao na razanj…..pozvao i predao bih se policiji odmah uz odgovor krv za krv ,zub za zub i moje sto Volim ne dira Niko jer ja ne diram nicije …A bogu bi rekao sudi mi ti kako god zelis Ali zlo vise ne zelim da gledam kako zlo je uvek ispred dobroga na ovoj planeti.“, „Ko im je** mater, gazi, u zakonu postoji clan gde smes i mozes u slucaju krajnje nuzde da upotrebis smrtosnosnu silu, dakle ako je tvoj zivot zagarantovano ugrozen, a jeste ako te napadne 5 kretena koji su uz to naoruzani, cinis svetu uslugu.“. Fejsbuk stranica „Narodna patrola“ okuplja ljude srodnih opredeljenja. Na njoj se objavljuju slike i snimci migranata, građani se pozivaju da budu oprezni uz tvrdrnje da su u Beogradu preuzeli poslove prostitucije, prodaje narkotika, da kradu automobile. Građani su i u ovoj grupi vrlo aktivni, izražavaju u komentarima svoju zabrinutost, strah i negodovanje, ali se takođe poziva na akciju (da se biju migranti, da im se zabrani kupovina namirnica, itd.).
Mnogobrojne reakcije na lažne i manipulativne sadržaje koji se objavljuju na društvenim mrežama utoliko više upućuju na odgovornost medija. Lažne vesti o migrantima pojavljuju se prvenstveno na portalima kojih nema u registru medija, bez impresuma i bez potpisanih tekstova. Dakle, iako je izvor vesti takav da bi trebalo da podstakne sumnju u svoj kredibilitet, građani i dalje veruju i burno reaguju na ovakve objave. Razlog tome treba tražiti u prirodi teme kojom se bave i osećanja koje u ljudima podstiču. Naime, svaka od ovih objava budi strah od migranata, upozorava na opasnost i samim tim onemogućava ljude da sagledaju situaciju racionalno, dok im brojnost zabrinutih ljudi potvrđuje da je strah verovatno opravdan. Upravo u ovoj pojavi ogleda se izazov koji se pojavio uporedo sa pojavom društvenih mreža – mogućnost lakog i efikasnog angažovanja velikog broja ljudi, uz argumentaciju koja ne bi izdržala test recenzije nijednog profesionalnog medija.
(…) Srbija se u kontekstu migrantske krize određuje kao tranzitna zemlja sa izuzetno malim brojem zahteva za azil – tokom prethodne godine u proceduru je ušlo 252 lica, dok je azil odobren za njih 33 (FakeNews Tragač, 2020). Ipak, od samog početka krize mediji i javnost u Srbiji su polarizovani po pitanju pristupa temi, kao i odnosa prema migrantima, iako je jednu od ne tako mnogo pohvala u poslednjem izvešaju Evropske komisije o napretku u pridruživanju Evropskoj uniji, Srbija dobila upravo za uređen sistem prihvata i upravljanja migracijama.
„Lako je reći da muslimanske imigrante koji krše naša pravila treba izbaciti i vratiti tamo odakle su došli – ali šta je sa onima među nama koji krše naše emancipatorsko nasleđe? Gde njih izbaciti?”
Slavoj Žižek, Protiv dvostruke ucene
