Informaciono zagađenje, džungla znakova, poplava, bombardovanje informacijama ili kako god nazvali situacije u kojima smo prosto prezasićeni vestima iz medija i sa društvenih mreža – sada su nam sasvim poznate. To je upravo jedna od karakteristika digitalnog doba – „proizvodnja informacija je u stalnom porastu kao i njihova distribucija preko medija” (Stanojević, 2018: para. 1-2), a tokom kriznih situacija kao što je pandemija, kada je komuniciranje od preke važnosti, prezasićenost i preplavljenost informacijama ne idu na ruku ni recipijentima ni medijima ni zvaničnicima.
Uticaj zasićenosti informacijama na recepciju medijskih poruka
U mnoštvu medijskih poruka kojima smo zatrpani jednostavno je nemoguće snaći se i zato je naša svest usvojila rutinske postupke kojima brzo i efikasno obavlja proces filtriranja, tako da u to ne moramo da ulažemo veliki, ili nikakav, mentalni napor (Stanojević, isto). Zbog toga – ne preispitujemo informacije kojima smo izloženi, ali u kreiranju filtera za informacije i kodova kojima određujemo šta će da nam skrene pažnju, šta da uzmemo u obzir, a šta ignorišemo, ne učestvujemo samo mi, već i mediji (Stanojević, isto). Američki profesor Džejms Poter objašnjava da usled velikog broja informacija u medijskom prostoru naš mozak uključuje „automatskog pilota” koji automatski filtrira skoro sve medijske poruke (Sejdimović i Ljubić, 2014: 3), te mi automatizovano, nesvesno obrađujemo poruke i time ostavljamo prostor da mediji i medijski sadržaji utiču na naš misaoni proces, čak i ako toga nismo svesni (Stanojević, isto).
I dok je nekada problem bio kako dođi do informacija, budući da su bile skrivene i dugo putovale od mesta do mesta, napredak demokratije (Sejdinović i Ljubić, 2014: 3) „označavao ⦏je⦐ i razvijanje mogućnosti da se dođe što brže i pouzdanije do neke informacije, može se čak reći da je žeđ za demokratijom zapravo – žeđ za informacijom”. Ipak, danas, navode stručnjaci (Sejdinović i Ljubić, isto), ključan problem nije dostupnost informacije već „način kako da se čovek snađe i zaštiti od njihovog prevelikog obima, kako da prepozna pravu, potpunu, istinitu i nepristrasnu informaciju”, a za to nije više dovoljan „samo osećaj već i – veštine i znanja!”.
Bez veština i znanja, usled teškog snalaženja u poplavi informacija, ali i zbog vrludanja pažnje i mentalne lenjosti, pokazala su istraživanja, verujemo lažnim vestima (Podnar: 2019, para 1-2). Zasuti smo tolikom količinom informacija da nam je teško razlučiti njihovu važnost i istinitost. Želimo što pre saznati novosti da bismo mogli raspravljati o njima na društvenim mrežama, pa se prekratko zadržavamo na člancima, a ponekad se zadovoljavamo samo naslovima (Podnar: 2019, isto).
Uticaj zasićenosti informacijama na mentalno zdravlje
Popularniji termin od lažnih vesti, tokom pandemije virusa, postala je reč infodemija, koja definiše upravo prekomernu količinu informacija vezanih za Kovid 19. Čak je i Svetska zdravstvena organizacija upozoravala na štetnost ove pojave, a posebno na širenje netačnih informacija primarno putem društvenih mreža. Naglašeno je da obilje podataka otežava ljudima pronalaženje pouzdanih izvora i smernica u trenutku kad su im potrebne, a uz to, takvo obilje i tačnih i netačnih informacija, i proverenih i neproverenih saveta može prouzrokovati anksioznost i prezasićenost ili preciznije rečeno informacijsko preopterećenje, odnosno informacijsku anksioznost (Šimić, 2020: para. 4-5). I dok prvi definiše izloženost preteranoj količini informacija; drugi termin govori o direktnoj posledici ove pojave: štetnom uticaju na mentalno zdravlje pojedinca. Šimić u tom kontekstu govori i o izrazu sindrom informacijskog zamora o kojem je pisao sociolog Džorđ Šimel početkom 20. veka. „To nam govori da prezasićenost informacijama nije karakteristična samo za digitalno doba, ali je u njemu došla do punog izražaja. Psiholozi ističu da informacijska tehnologija i velika količina informacija kojima smo svakodnevno izloženi remete našu pažnju, smanjuju našu mogućnost koncentracije i rasuđivanja. Na taj način dovode do sve češće pojave stresa i nezadovoljstva, a u uz informacijsku anksioznost, kao posledica života u tehnološki razvijenom društvu, neretko se pojavljuje i sindrom stalne delimične pažnje, kao i multitasking” (Šimić, 2020: para. 6).
Uticaj zasićenosti informacijama na ponašanje
Upravo je o zasićenju informacijama o Kovidu 19 još krajem aprila pisao nemački nedeljnik Špigl. Istraživanja psihološkinje Kornelije Beč sa Univerziteta Erfurt, koja svake nedelje sprovodi anketu na osnovu koje istražuje raspoloženje Nemaca tokom korona krize, u šestoj nedelji od početka krize pokazala su da polako nestaje strah od virusa, a poraslo je uverenje da će zdravstvo savladati broj obolelih. Tako je za 62 odsto Nemaca tada bilo jasno ili više optimistično da će zemlja dobro proći kroz krizu. Ako strah od virusa nestane, onda će u prvi plan isplivati ekonomska zabrinutost građana, navodi Špigl, prenose domaći mediji. U tekstu se dalje dodaje da time opada prihvatanje za naložene mere distanciranja, kao i zatvaranja škola i radnji. Pre svega kod mladih raste pobuna, jer su oni posebno pogođeni dosadom, samoćom i brigom za budućnost.
Šesta nedelja mera pokazuje da svega 45 odsto građana neprestano razmišlja o virusu korona, dok je malo pre te nedelje to činilo 54 odsto. U petoj nedelji virus je kod 60 odsto Nemaca ulivao strah, a u šestoj je udeo uplašenih pao na 52 odsto. Istovremeno je porastao broj onih kojima su mere preterane. Iako su u prvih pet nedelja Nemci disciplinovano poštovali mere za suzbijanje koronavirusa, Špigl tvrdi da je nakon toga došlo do zasićenja i predviđa da to može biti veliki izazov za upravljanje krizom u Nemačkoj. Dodaje se da to označava zamor od suviše loših vesti, osećaj zasićenosti koji izaziva u građanima pobunu protiv prekomernog izveštavanja o katastrofi.
U Srbiji početkom septembra, iako je školska godina počela na vreme, i neke mere popuštene, i dalje se apeluje na obavezno socijalno distanciranje i izbegavanje velikih okupljanja. Ipak, samo od početka ovog meseca u više navrata organizovani su estradni nastupi, a na društvenim medijima se šire i slike prepunih bašta kafića u kojima nema preporučene distance, što upućuje na pretpostavku da pojedini građani u manjoj meri osećaju strah od zaraze i da uprkos apelima stručnjaka i medija, medijske poruke ne dopiru do njih na pravi način. Medijske poruke pogrešno se tumače i među grupama ljudi koji propagiraju pseudonaučne tvrdnje o virusu, pa se tako u tim krugovima mediji optužuju da su deo globalne zavere, a da virus ni ne postoji. Pažnju javnosti izazvalo je nedavno okupljanje građana ispred Insituta za javno zdravlje Batut, kada su okupljeni izrazili protest zbog najavljenog testiranja vakcina protiv koronavirusa, nakon što je o tome pisala novinska agencija Rojters, a ministar zdravlja Zlatibor Lončar demantovao. Slogan protesta „Decu vam ne damo” odnosio se na najavu ministra prosvete Mladena Šarčevića, o kojoj neretko govori predvodnica protesta dr Jovana Stojković, a to je da će roditeljima biti oduzimana deca ukoliko ih ne budu vakcinisali. O ovoj temi govorilo se i pre početka pandemije, iako se samo radi o pogrešnoj interpretaciji i nepreciznoj izjavi ministra Šarčevića (Vučić, 2019: para. 1).
Važno je biti informisan
Sasvim sigurno deo ljudi u čitavom svetu je baš zbog prezasićenosti, pokušao da ograniči vreme provedeno uz televiziju, praćenje aktuelnih vesti o pandemiji, i guglanje saveta i preporuka, što i jeste najbolja mera samopomoći prema psiholozima. Međutim, treba razumeti da je ipak važno ostati informisan. U istraživanju Odseka za psihologiju Filozofskog fakulteta u Zagrebu od gotovo 1000 punoletnih učesnika, skoro petina njih se oseća preplašeno, frustrirano i zbunjeno dok pretražuju informacije na Internetu, ali isto tako, gotovo 70 posto njih navodi da im u ovoj situaciji pomaže informiranost. Važno je pre svega naučiti (što, naravno, nije jednostavno) kako prepoznati vesti koje su važne i ne reagovati na svaki bombastični naslov, te kako izbegavati vesti koje uznemiruju, a ne donose nikaku korist recipijentu (npr. stalno čitanje crne hronike). Uz to, korisno je ograničiti vreme koje se izdvaja za čitanje vesti, na društvenim mrežama zapratiti samo stranice koje pružaju relevantne i korisne informacije i biti oprezan budući da se na društvenim mrežama najlakše šire netačne, polovične i neproverene informacije (Šimić, 2020: para. 7-13). Zapitajte se pre nego što poverujete u neku informaciju, koja je svrha te objave – da vas informiše, „spasi“ ili dodatno uznemiri (Lauri Korajlija, 2020: 108).
Darija Stjepić
Korišćena literatura
Lauri Korajlija, A.L. (2020). Infodemija – informacijska epidemija vijestima. Filozofski fakultet Sveučilišta u Zagrebu, Odsjek za psihologiju. U: Korona virus i mentalno zdravlje. Hrvatska psihološka komora. psiholoska-komora.hr. ⦏online⦐. Dostupno na: http://psiholoska-komora.hr/static/documents/HPK-Koronavirus_i_mentalno_zdravlje.pdf. Pristupljeno: 09.09.2020.
Opasna zasićenost informacijama o korona virusu. (2020). politika.rs. ⦏online⦐. Dostupno na: http://www.politika.rs/sr/clanak/452038/Opasna-zasicenost-informacijama-o-koronavirusu. Pristupljeno: 10.09.2020.
Podnar, O. (2019). Izgubljeni u višku informacija: Zašto nasjedamo na lažne vijesti. adiva.hr. ⦏online⦐. Dostupno na: https://www.adiva.hr/zdravlje/zanimljivosti-i-savjeti/lazne-vijesti-i-informacije/. Pristupljeno: 09.09.2020.
Sejdimović, N, Ljubić, T. (2014). Osnove medijske pismenosti. Nezavisno društvo novinara Vojvodine. medijskapismenost.net. ⦏online⦐. Dostupno na: http://www.medijskapismenost.net/dokument/Osnove-medijske-pismenosti—prirucnik-za-nastavnike. Pristupljeno: 10.09.2020.
Stanojević, S. (2018). Zasićenost informacijama, problem autopilota i reklamnih poruka. psihonega.in.rs. ⦏online⦐. Dostupno na: http://www.psihonega.in.rs/news_large.php?id=7. Pristupljeno: 09.09.2020.
Šimić, V. (2020). Informacijska prezasićenost i anksioznost: Spašavanje od utapanja u moru informacija. adiva.hr. ⦏online⦐. Dostupno na: https://www.adiva.hr/zdravlje/obiteljsko-zdravlje-zdravlje/informacijska-prezasicenost-spas-od-utapanja-u-moru-informacija/. Pristupljeno: 09.09.2020.
Vučić, M. (2019). Ne, deca koja nisu vakcinisana neće biti oduzimana od roditelja. ⦏online⦐. Dostupno na: https://www.raskrikavanje.rs/page.php?id=419. Pristupljeno: 10.09.2020.
