„Niko se ne sme izložiti proizvoljnom mešanju u privatni život, porodicu, stan ili prepisku, niti napadima na čast i ugled. Svako ima pravo na zakonsku zaštitu od ovakvog mešanja ili napada.”
– Definicija prava na privatnost iz Univerzalne deklaracije o ljudskim pravima, čl. 12
Pravo na privatnost neotuđivo je pravo pojedinca da u odnosu na poziciju koju igra u društvu samostalno odlučuje o tome koje činjenice iz svog privatnog života želi da iznese u javnost. Ovaj naizgled jednostavan koncept, koji je prihvaćen u različitim svetskim jurisdikcijama i koji prirodno postoji u čoveku, zbog čega se i naziva neotuđivim, teško je na jednostavan način definisati, objasniti, i kao takvo – prihvatiti.
Digitalno doba donelo je vreme prema kome tradicionalni koncept privatnosti više nije moguće zamisliti, jer većina stvari koje danas obavljamo odvija se na internetu, a o svom digitalnom otisku ne vodimo jednako računa kao što je to u realnom svetu slučaj. I onda nam se dogodi pandemija… Period koji fokus naših dešavanja vrati, makar prividno, na onaj tradicionalni koncept privatnog života, vezan za dom i porodicu. Dok više nego ikada svoj život vodimo onlajn, jer sada već nemamo opcije. Rad od kuće je odjednom normalan, onaj sastanak mogao je biti mejl, a okupljanja se prave preko Gugl Hauspartija. Svuda oko nas su neke nove odluke i sami počinjemo da se prilagođavamo novoj stvarnosti. Hoćemo li onda, tako odlučni i prilagođeni, prvi dan posle pandemije zaista i biti naviknuti na tu, novu stvarnost? I šta nam sve ona donosi?
U Srbiji je 15. marta 2020. godine doneta odluka o proglašenju vanrednog stanja, dok je istog dana Vlada usvojila i uredbu o merama koje će se sprovoditi. Odluke koje je Vlada tada donela nisu se eksplicitno odnosile na drugačiji pristup prema podacima o ličnosti, ali jedna od prvih mera koja je sprovedena ograničila je slobodu kretanja i slobodu okupljanja. Sprovođenje ovih mera se na različite načine odrazila na pravo na privatnost i zaštitu podataka o ličnosti građana Srbije. SHARE Fondacija i BIRN su početkom vanrednog stanja pokrenuli monitoring digitalnih prava i sloboda tokom pandemije kako bi se situacija na polju aktivno pratila.
Prema rečima predsednika Vučića na konferenciji za novinare 19. marta 2020. italijanski brojevi „praćeni” su od strane policije kako bi se ustanovilo da li su građani u romingu i da li se kreću, a uspostavljena je sekundarna metoda za praćenje onih koji telefone ostavljaju kod kuće koja nije dodatno precizirana. U cilju suzbijanja pandemije nadzor geolokacije pametnih telefona primenjuje se u više država u svetu. Prema podacima koji se dobiju iz analize metapodataka koji određuju geolokaciju saznaje se da li su se i gde građani kretali, kao i sa kim su bili u kontaktu. Tehnički, postoje dva načina za prikupljanje ovih podataka – preko mobilnih aplikacija ili preko mobilnih operatora. U drugom slučaju, neophodno je da se pre samog prikupljanja podataka konsultuje Zakon o elektronskim komunikacijama prema kome se podaci o geolokaciji ne mogu prikupljati bez pristanka lica na koje se podaci odnose ili bez odluke suda, pa čak i za vreme vanrednog stanja. Pitanje koje se neminovno provlači ovde je da li se zaista prate samo italijanski brojevi, i dokle zapravo ide jedna takva nadzorna aktivnost države? U ovom segmentu možda je vredno podsetiti se na trenutak kada su svi korisnici MTS mreže dobili SMS poruku paničnog sadržaja kako se bližimo scenariju iz Italije. U ovoj konkretnoj situaciji, problem zapravo nije vezan samo za dobijenu poruku, već i za činjenicu da građani nisu bili obavešteni o tome da će stizati poruke tog tipa, konkretna poruka stigla je u večernjim časovima, dizala je paniku u okruženju u kome panika već vlada, i na kraju, nisu je svi dobili. Na ovaj način je izvršena invazija naše privatnosti, u našem domu, u kome je napravljena dodatna panika.
Pri pojavi prvih smrtnih slučajeva Ministarstvo zdravlja imalo je praksu da na svom sajtu, kao i na zvaničnom sajtu posvećenom pandemiji covid19.rs, objavi informacije o preminulim pacijentima koje uključuju i sve njihove bolesti, odnosno podatke o zdravstvenom stanju. Praksa je prekinuta, ali prethodni slučajevi nisu uklonjeni. Sa druge strane, televizija Pink je 5. aprila emitovala prilog iz Klinike za infektivne i tropske bolesti na kome su se mogli videti pacijenti na respiratorima u teškom stanju kojima lica nisu bila dodano zamagljena, kao što je propisima predviđeno. Poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti okarakterisao je ovakav postupak kao „drastično kršenje propisa”, dok je njegov prethodnik izjavio da je navedeni prilog nezakonit i nedopustiv. Zdravstveni podaci prema Zakonu o zaštiti podataka o ličnosti predstavljaju posebno osetljivu vrstu podataka, i za njihovu obradu neophodno je da osim jednog od načelnih pravnih osnova bude ispunjen i neki od dodatnih uslova koji se odnose na posebno određene situacije. Pravni osnov je pristanak koji se dobija od pacijenta, ovlašćenje odnosno nalog suda ili neki od relevantnih zakona ili odluka, dok su dodatni uslovi prema Zakonu o zaštiti podataka o ličnosti grupisani u tri sekcije: oni koji se tiču konkretnog lica, oni koji se tiču nekih javnih interesa i oni koji se tiču nekih zajedničkih interesa.
Autorka ilustracije: Kristina Pavlak za SHARE Fondaciju
Ukoliko se podaci obrađuju u naučne svrhe, nema zakonskih smetnji za ovakav proces, ali je obavezno da je institucija odgovorna za obradu podataka istovremeno i registrovana za obavljanje naučno istraživačkih delatnosti. Pitanje uslova obrade zdravstvenih podataka u vreme pandemije, u kojoj se i dalje nalazimo, je od veoma velikog značaja za razumeti, s toga je SHARE Fondacija u saradnji sa partnerima izradila Vodič za zaštitu podataka o ličnosti u vreme pandemije u kome se razmatraju najaktuelnije teme vezane za obradu podataka u doba pandemije, kao i procesi koji moraju biti realizovani kako bi obrada zdravstvenih podataka bila zakonita.
Srbija je, kao i sve većina drugih zemalja u svetu, preduzela različite mere u borbi protiv pandemije. Te mere su predstavljenje građanima na jedan poprilično komplikovan, pravnički način, kroz Uredbe i Odluke, pri čemu nije najjasnije definisano ko tu obrađuje podatke i sa kojom svrhom. Zakon o zaštiti podataka o ličnosti propisuje da se svrha obrade podataka mora imati i da ona mora biti konkretizovana u odnosu na svaki pojedinačni slučaj. Generalna svrha koja se često provlačila kroz pravne dokumente i medije – suzbijanje i sprečavanje daljeg širenja pandemije ili lečenje zaraženih lica, nije dovoljno konkretna kako bi mogla da obuhvati svaku obradu ličnih podataka za vreme pandemije. Vodeći se tom, generalnom svrhom, Vlada Srbije i Ministarstvo zdravlja formirali su centralizovani Informacioni sistem Covid-19, koji je predviđen za prikupljanje i obradu podataka o ljudima koji su izlečeni, oboleli ili testirani. I onda su kredencijali za pristup ovom sistemu pronađeni kao javno dostupni na sajtu jedne zdravstvene ustanove. SHARE Fondacija je odmah reagovala i obavestila nadležne institucije o incidentu, nakon čega su kredencijali uklonjeni. Ovaj sistem je neosporno sistem od visokog značaja jer se u njemu obrađuju posebno osetljivi podaci o ličnosti, s toga bi bilo neophodno da se njime upravlja uz visoku stručnost, pojačanu pažnju i poštovanje relevantnih propisa. U ovom slučaju, Zakon o informacionoj bezbednosti propisuje da se pri izgradnji informacionog sistema mora voditi računa o tome da bude dizajniran tako da osigurava privatnost i bezbednost podataka koji se u njega unose. Ova premisa se može tumačiti tako da svaki korisnik mora imati svoj nalog za pristup, da šifre ne sme da se objavljuju putem javnih mreža kao i da se mora poštovati standard o složenost šifre koja treba da ima minimum 12 karaktera koji uključuju i mala i velika slova, brojeve i znakove.
Nakon nasumičnog otkrića SHARE Fondacije o nepoštovanju standarda bezbednosti i zaštite podataka u javnom zdravstvenom sistemu, argumentovano je posejana sumnja u to šta se zapravo sa našim podacima zbiva, dok vanredno stanje, koje je sada već i prošlo, sigurno ne može da bude opravdanje za neodgovorno ponašanje prema jednom veoma značajnom sistemu za Srbiju.
Primenjivanje vanrednih mera u cilju pobede nad pandemijom činjenično je neophodno. Sa druge strane, koliko je neophodno da one budu ovako intruzivne, pitanje je, ali prema zajedničkom saopštenju Komiteta Konvencije 108 i Komesara za zaštitu podataka Saveta Evrope „važno je naglasiti da zaštita podataka ni u kom slučaju ne može biti prepreka spasavanju života niti se postaviti ispred borbe za život, i da odgovarajući principi uvek dozvoljavaju odmeravanje interesa koji su u pitanju.”
Najzad, potrebno je naglasiti i to da, prema Ustavu, mere odstupanja od ljudskih i manjinskih prava prestaju da važe prestankom vanrednog stanja, i taj momenat bi bilo očekivano da bude jedan od prvih znakova pobede nad pandemijom. Ali, imamo li dokaz da neke od njih zaista i prestaju?
Milica Čubrilović, pravna istraživačica i kreativna producentkinja
Reference:
- Peščanik. (2014). Pravo na privatnost (1). pescanik.net. [online]. 12.10.2014. Dostupno na: https://pescanik.net/pravo-na-privatnost-1/
- Which?. (2020). How to use Houseparty, and what you need to know about security. which.co.uk. [online]. 9.4.2020. Dostupno na: https://www.which.co.uk/news/2020/04/how-to-use-houseparty-and-what-you-need-to-know-about-security/
- Službeni glasnik Republike Srbije. (2020). Uredba o merama za vreme vanrednog stanja. Službeni glasnik RS, br. 31/2020, 36/2020 (čl. 2. nije u prečišćenom tekstu), 38/2020 (čl. 2. nije u prečišćenom tekstu), 39/2020, 43/2020 (čl. 2. nije u prečišćenom tekstu), 47/2020, 49/2020, 53/2020, 56/2020, 57/2020, 58/2020 i 60/2020. propisi.net. [online]. Dostupno na: https://www.propisi.net/uredba-o-merama-za-vreme-vanrednog-stanja/
- SHARE Fondacija. (2020). Digitalna prava, pandemija i Balkan. sharefoundation.info. [online]. 26.3.2020. Dostupno na: https://www.sharefoundation.info/sr/digitalna-prava-pandemija-i-balkan/
- (2020). Vučić: Ne ostavljajte telefone, nećete nas prevariti! ZNAMO da se krećete. mondo.rs. [online]. 19.3.2020. Dostupno na: https://mondo.rs/Info/Drustvo/a1298105/Aleksandar-Vucic-policija-telefonski-brojevi-policijski-sat-upozorenje-krecu-se.html
- SHARE Lab. (2017). Zadržavanje podataka o komunikaciji u Srbiji: Koliko smo pod nadzorom? (2014-2016). lab.rs. [online]. 29.8.2017. Dostupno na: https://labs.rs/sr/zadrzavanje-podataka-o-komunikaciji-u-srbiji/
- Službeni glasnik Republike Srbije. (2010). Zakon o elektronskim komunikacijama. Sl. glasnik RS“, br. 44/2010, 60/2013 – odluka US, 62/2014 i 95/2018 – dr. zakon. paragraf.rs. [online]. Dostupno na: https://www.paragraf.rs/propisi/zakon_o_elektronskim_komunikacijama.html
- (2020). Kisić: Cilj sms poruke nije bio širenje panike, već sprečavanje zaraze. rs.n1info.com. [online]. 1.4.2020. Dostupno na: http://rs.n1info.com/Vesti/a584430/Kisic-Cilj-sms-poruke-nije-bio-sirenje-panike-vec-sprecavanje-zaraze.html
- SHARE Fondacija. (2020). Digitalna prava na Balkanu: privatnost pacijenata na udaru. sharefoundation.info. [online]. 9.4.2020. Dostupno na: https://www.sharefoundation.info/sr/digitalna-prava-na-balkanu-privatnost-pacijenata-na-udaru/
- Jelena Adamović, Danilo Krivokapić, Dunja Tasić, Jelena Kleut, Nina Nicović, Kristina Kalajdžić, Damjan Mileusnić i Đorđe Krivokapić. (2020). Vodič za zaštitu podataka o ličnosti za vreme pandemije. Beograd: SHARE Fondacija, Partneri Srbija, A11: inicijativa za ekonomska i socijalna prava, Atina: udruženje građana za borbu protiv trgovine ljudima i svih oblika rodno zasnovanog nasilja, BOŠ: Beogradska otvorena škola, Da se zna!. pandemija.mojipodaci.rs. [online]. Dostupno na: https://pandemija.mojipodaci.rs/#zdravstveni-podaci-kao-posebna-vrsta-podataka-o-li%C4%8Dnosti
- SHARE Fondacija. (2020). Pandemija jedne lozinke. Kako je šifra za Covid-19 završila na internetu?. sharefoundation.info. [online]. 20.4.2020. Dostupno na: https://www.sharefoundation.info/sr/pandemija-jedne-lozinke/
- Danilo Krivokapić, Andrej Petrovski, Dunja Tasić, Sonja Kolundžija. (2019). Vodič za IKT sisteme od posebnog značaja: informaciona bezbednost. resursi.sharefoundation.info. [online]. Dostupno na: https://resursi.sharefoundation.info/wp-content/uploads/2020/02/Vodic-za-IKT-sisteme-od-posebnog-znacaja-2019.pdf
Nalovna ilustracija: Canva
