Razlozi
Bez obzira na uzrast i pol, prosečan građanin u modernim društvima provodi nekoliko sati dnevno uz medije. Sa pojavom mobilnih telefona koje nosimo konstantno uz sebe, vreme provedeno uz medije povećava se. Ukoliko smo iskreni prema sebi, moguće je brojati dvocifreno sate koje smo proveli konzumirajući medije tokom dana – na poslu, i u slobodno vreme. Generacije koje su rođene početkom novog milenijuma praktično ne poznaju doba bez digitalnih tehnologija, a generacije rođene u desetim godinama novog milenijuma odrastaju sa medijima. Zbog ovolike izloženosti novim fenomenima koje ostavljaju slobodu i mogućnost svakome da bude urednik i novinar, prenosnik informacija i kreator bilo kakvog sadržaja, postalo je neophodnije nego ikada ranije ispravno razumeti medije i odgovorno ih upotrebljavati.
Škola se na taj način prepoznaje kao mesto u kojem učenici razvijaju digitalne i medijske kompetencije, odnosno produktivno koriste medije učeći iz njih, i savesno konzumiraju medije kreirajući relevatne, odgovorne i istinite medijske sadržaje. Kako bi mogli da doprinesu razvijanju navedenih kompetencija kod dece, očekuje se da sami prosvetni radnici ovladavaju digitalnim, informacionim, medijskim i čak informatičkim kompetencijama.
UNESCO je 2015. godine u publikaciji „Informaciona i medijska pismenost: program obuke za nastavika” pobrojao nekoliko kompetencija medijske pismenosti koje nastavnici treba da poseduju, a to su:
- Poznavanje uloge medija i informacija u demokratiji
- Poznavanje medijskih sadržaja i vidova njihovog korišćenja
- Efikasno i delotvorno dolaženje do informacija
- Kritička procena informacija i izvora informacija
- Korišćenje novih i tradicionalnih medijskih formata
- Smeštanje medijskog sadržaja u društveni i kulturni kontekst
- Promovisanje IMP kod učenika i upravljanje željenim promenama (str. 30-34).
Republika Srbija donela je 2019. godine novi „Okvir digitalnih kompetencija: nastavnik za digitalno doba 2019“ koji je „kreiran sa ciljem da podrži nastavnike iz sistema obrazovanja RS u procesu integracije digitalnih koncepata, alata i sadržaja u svakodnevnu obrazovnu praksu“ (str. 4) i koji definiše znanja i veštine koje bi nastavnici trebalo da imaju kako bi mogli da adekvatno rade u „skladu sa trendovima razvoja obrazovne tehnologije, kao i sa reformskim inicijativama u oblasti digitalnog obrazovanja“ (isto). Okvir propisuje 24 kompetencije kroz šest oblasti, a neke od njih jesu i da „zna da primeni konkretne modele, koncepte, taksonomije i instrumente za planiranje primene tehnologije u nastavi (npr. zadaje učenicima da kod kuće uče novo gradivo gledajući pripremljene video-zapise)“ ili „upotrebljava alate za audio i video konferencije, alate za saradnički rad i programe za skladištenje podataka u oblaku. Kreira jednostavne internet stranice“ i „u saradnji sa učenicima kreira i prilagođava autentična i stimulativna digitalna okruženja za učenje prilagođena individualnim potrebama učenika, npr. veb-sajtove, video i audio materijale, infografike“ (str. 11).
Na taj način pred nastavnike u Srbiji postavljen je zadatak da već sami kod sebe razvijaju veštine medijske i digitalne pismenosti kako bi uspešno mogli da prenose znanja o medijima i medijskim sadržajima svojim đacima.
Alati
Na koji način sprovesti sve što međunarodne organizacije i domaće institucije očekuju jeste pitanje koje nastavnici često postavljaju. Pored podsticanja nastavnika kroz ovakve dokumente da rade na svojoj medijskoj i digitalnoj pismenosti, struka je iskazala potrebu da se pruže i konkretni predlozi i saveti na koji način bi nastavnici mogli kreirati vebsajtove, video i audio materijale i infografike. U tom smislu, u narednim redovima nudimo pregled nekoliko alata na koje se nastavnici i učenici mogu pretplatiti ili ih besplatno koristiti, kao i kako da to čine.
Vebsajtovi
Najpoznatiji sistem koji laici koriste kako bi napravili svoj vebsajt ili blog jeste WordPress. WordPress nudi mogućnost kreiranja svog bloga besplatno, a ukoliko korisnik želi značajnije usluge cene se kreću od 4 do 45 dolara mesečno. Sve je popularniji i Wix zbog njegove lakoće korišćenja. Ovaj servis funkcioniše na principu dostupnih obrazaca koje odaberete i zatim vrlo lako menjate po svom ukusu, te dodajete svoj tekst i drugi sadržaj. Cena korišćenja Wix je od 4 do 24 dolara mesečno.
Audio i video materijali
Snimiti audio material je vrlo jednostavno. Najlakše je to učiniti koristeći diktafon ili Snimač zvuka koji je instaliran sistemski u svakom telefonu. Kada snimate audio, savetuje se da to činite u tihim prostorijama u kojima nema eha. Kada učinici sami snimaju audio, korisno je da im nastavnici sugerišu da dok jedan učenik snima svoj audio, drugi koji je do njega bude miran i tih. Takođe je potrebno da bude miran i onaj koji snima. U suprotnom, svaki pokret i šum čuće se na audio zapisu i time ga učiniti manje kvalitetnim. Postprodukcija, odnosno montaža audio materijala može da se radi u aplikacijama kao što su Cyber Link Power Director, In Shoot, Filmora GO, iMovie (za iPhone). Navedene aplikacije svaki android telefon može da preuzme sa aplikacije Google Play Store (Plej prodavnica na srpskom) i one su besplatne za korišćenje. Telefoni Brenda iPhone imaju već instaliranu aplikaciju iMovie, te nemaju potrebu da je posebno preuzimaju. Aplikacije omogućavaju da snimljen audio ili video materijal iz galerije na svom telefonu ubacite u aplikaciju. Nakon što ste to učinili, možete da montirate. Postoji nekoliko saveta koji se upućuju početnicima koji montiraju svoje edukativne video sadržaje, i oni su sledeći:
- Ne koristiti u velikoj meri tranzicije, efekte i filtere
- Koristiti svoje snimke
- Koristiti muziku iz aplikacije ili muziku za koju imamo dozvolu da koristimo ili muziku koja ne podleže autorskim pravima
- Napisati izvor ukoliko je neka informacija preuzeta sa interneta
- Jedan kadar ne treba da traje duže od šest sekundi, a najmanje optimalno trajanje kadra je tri sekunde
Animacije
Animacije su vrlo privlačni video zapisi koji pružaju velike mogućnosti za obradu različitih tema iz svih nastavnih jedinica. Animacije se mogu kreirati na računaru ili telefonu uz pomoć aplikacija Animaker (na računaru) i Stop Motion Studio ili FlipaClip koje je moguće preuzeti sa Plej prodavnice na telefon. Animacije nisu pogodne za složene, odnosno dugačke teme ukoliko nije predviđeno da se odvoji značajno vreme za ovakav sadržaj. Prilikom izrade jednog sekunda animacije potrebno je napraviti nekoliko fotografija (standard je 24 slike u sekundi). Ukoliko uzmete u obzir ova pravila, jasno je da je već za minut ili dva animacije potrebno utrošiti znatno vremena. Međutim, nastavnici koji se „osmele“ da realizuju animacije sa učenicima, dobiće interesantan i kreativan sadržaj kojem će se učenici sigurno vraćati da ga gledaju iznova. Neke od ideja na koji način je moguće praviti animaciju jeste crtanje na belom papiru, sa figurama od plastelina, kolaž papira… Važno je da svaki pokret koji se načini bude fotografisan. Uz niz fotografija predmeta koji se između fotografisanja pomeri, dobiće se utisak da se dati objekat sam kretao.
Grafičke ilustracije
Pored animiranih videa, servis Crello omogućava kreiranje i animiranih grafičkih ilustracija. Crello se koristi na računaru. Servis može da se koristi besplatno, ili za 7,99 dolara mesečno sa mogućnošću da napravite cele timove koji će kreirati sadržaj i da dodajete sopstvene slike i fontove. Interesantan je i servis Canva koji, ukoliko se koristi besplatno, omogućava kreiranje ilustracija u najrazličitijim formatima, a uz određenu doplatu dozvoljava kreiranje animiranih gifova. Oba servisa funkcionišu po principu već postojećih dostupnih šablona koje korisnik preuzima i menja po svom ukusu.
Infografike
Kreiranje infografika se takođe navodi kao primer u „Okviru digitalnih kompetencija nastavnika” kao nešto što bi nastavnici mogli da rade sa učenicima. Zanimljiv servis koji može da se koristi besplatno za ličnu upotrebu jeste Infogram. Infogram kada se koristi besplatno omogućava da se napravi do 10 projekata na do pet strana i takođe daje preko 37 vrsta obrazaca.
Gifovi
Gif je skup slika koje se brzo kreću bez završetka. Najlakši način za kreiranje gifova je uz korišćenje sajta GIFMaker. Sve što je potrebno da uradite jeste da ubacite fotografije ili ilustracije koje želite da budu deo gifa i da odredite brzinu kojom će da se kreću. Nakon toga, sajt će sastaviti gif koji ćete moći da preuzmete na svoj računar, što je slučaj i sa svim drugim pomenutim servisima.
Navedeni servisu mogu biti korisni alati za učenike da za svoje lične potrebe prave edukativne i zabavne sadržaje, pritom učeći o medijima. Ovakav način rada podstiče digitalne i medijske kompetencije kod učenika i podstiče njihovo bolje razumevanje na koji način i šta je sve potrebno da se kreira jedan medijski sadržaj.
Valentina Sigeti, komunikološkinja
Reference:
- Vilson, Karolin., Grizl, Alton., Tuazon, Ramon., Akjempong, Kvami., Čeng, Či-Kim. (2015). Informaciona i medijska pismenost: program obuke nastavnika. Prevela sa engleskog jezika Gordana Ljubanović. Nacionalna biblioteka Crne Gore „Đurđe Crnojević“: Cetinje. Dostupno na: http://www.unesco.org/new/en/communication-and-information/resources/publications-and-communication-materials/publications/full-list/media-and-information-literacy-curriculum-for-teachers/
- Zavod za unapređivanje obrazovanja i vaspitanja., Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja., Zavod za vrednovanje kvaliteta obrazovanja i vaspitanja. (2019). Okvir digitalnih kompetencija: nastavnik za digitalno doba 2019. Beograd. Dostupno na: https://zuov.gov.rs/wp-content/uploads/2019/08/2019_ODK_Nastavnik-za-digitalno-doba.pdf
