Tabloidni mediji u Srbiji imaju naviku da od mnogih velikih događaja u zemlji i svetu naprave senzaciju i da svaku temu eksploatišu dok neka druga bitna dešavanja ne preuzmu njeno mesto. Takva je situacija i sa trenutnom pandemijom virusa Kovid-19 koju štampana izdanja i portali bez prestanka koriste od početka 2020. da popune svoje stranice. Gotovo svi mediji su na svojim portalima uveli podstranicu „Kovid-19“ i posebne stranice u štampi posvećene samo vestima iz te oblasti i, kako se čini, tako će ostati još nekoliko meseci.
U početku su se vesti sastojale samo iz saopštenja stranih (Svetska zdravstvena organizacija, Evropska unija, Rusija, Kina…) i domaćih zvaničnika (članovi Kriznog štaba, premijerka Srbije Ana Brnabić, predsednik Aleksandar Vučić), ali to tabloide nije sprečavalo da tekstove ukrašavaju senzacionalističkim naslovima od prvog pojavljivanja kao na primer „Iz Kine nam stiže nova opasnost“, a po proglašenju pandemije „Masovne grobnice u Americi“ ili „Čeka nas najtežih 15 dana“ i brendiranje vanredne situacije kao „rat protiv nevidljivog protivnika“. Takođe su u različitim brojevima zapaženi kontradiktorni naslovi u „Informeru“ kada su 14. marta napisali „Korona u Srbiji pod punom kontrolom“ samo da bi dva dana kasnije 16. marta naslov glasio „Vanredno stanje zbog korone“ nakon čega se svakodnevno senzacionalistički izveštavalo o svakoj sitnici u vezi sa ovom temom u cilju zastrašivanja publike i podrške merama koje je vlast donela kako bi se virus suzbio.
Zastrašivanje publike
Od uvođenja vanrednog stanja, a pogotovo policijskog časa, tabloidi bliski vlasti su prebacili gotovo svu koncentraciju na izveštavanje o stanju u Srbiji i svetu, ali na način da zastraše svoje čitaoce kako bi oni ostajali kod kuće ističući u prvi plan neodgovornost pojedinih poznatih ličnosti kao što je fudbaler Real Madrida Luka Jović koji je napustio Španiju da dođe u Srbiju i poseti svoju devojku ili pevač Darko Lazić koji je uhapšen jer se vozio gradom nakon policijskog časa. Neodgovorne poznate ličnosti uvek su bile u novinama više dana nakon što su počinili prekršaj.
Najveći tekstovi su se uvek ticali povećanja broja zaraženih i fokus je bio na tome da virus ne popušta. Iako su podaci bili isti oni koje su zvaničnici iznosili tokom dnevnih konferencija Kriznog štaba, tabloidi nisu propustili da naslovima koji su isticali opasnost Kovida-19 preuveličaju stanje u Srbiji i privuku što veću publiku.
Što se tiče gradova koja su proglašena kao žarišta, o njima je pisano kao da su u opštem haosu i da je život u njima gotovo nemoguć. Često se tražio krivac za širenje virusa u takvim mestima, a nakon što je „pronađen“ danima je bio meta javnih osuda od strane tabloida koji su ili samostalno ili preko izjava političara kritikovali neodgovorno ponašanje građana koji su navodno doveli do toga da se virus korona raširi na određenoj lokaciji.
Korišćenje pandemije u političke svrhe
Senzacionalističko izveštavanje pogotovo je bilo korisno za promociju vladajućih političara i Kriznog štaba ocenjujući svaku njihovu odluku pozitivnom i najboljom za datu situaciju, ali takođe i za pokretanje kampanje protiv opozicionih političara i medija koji su dublje zalazili u stanje u državi tokom pandemije.
Promocija vlasti
Od početka, kako su je oni nazvali, borbe protiv koronavirusa u prvi plan je iznošeno zalaganje predsednika Srbije Aleksandra Vučića i njemu bliskih političara ističući kako se oni „svim snagama bore za dobrobit građana“. U stopu su praćene aktivnosti predsednika koji je posećivao bolnice i lokacije na kojima su smeštani bolesnici i koji je lično dostavljao pomoć gradovima koja su bila proglašena žarištima. Vučićeve izjave bile su prikazivane kao govori generala pred bitku u kojima on uverava da će protivnik biti pobeđen.
Sa druge strane, herojima su proglašavani i članovi Kriznog štaba i direktori zdravstvenih institucija neprestano ističući kako oni „neumorno rade“ da bi regulisali stanje što se tiče virusa.
Napadi na opoziciju
Tabloidi i vladajući političari su takođe u virusu videli šansu da neprestano napadaju i kritikuju sve izjave opozicionih političara i svako izveštavanje medija koji su pisali analitičke i istraživačke tekstove ili kao izvore koristili druge stručnjake koji nisu bili deo vlasti.
Pre nego što je uočena opasnost i uvedeno vanredno stanje u zemlji, u vreme kada se hvalio šaljivi nastup doktora Branimira Nestorovića da je ovo „najsmešniji virus“ i da „možemo slobodno da idemo u šoping u Milano“, opozicija je ismevana jer je tražila odlaganje izbora. I predsednik i drugi političari, a sa njima i mnogi mediji, odmah su iskoristili taj predlog kao navodni pokazatelj straha političkih partija koje su svesne da će izgubiti na predstojećim izborima, te da zbog toga neće da se oni održe. Ta retorika, sa tekstovima preko kojih im se neprestano podsmevaju, nastavljena je sve do ukidanja vanrednog stanja, pogotovo kada su pojedinci predložili da se još ne ukida vanredno stanje.
Dodatna „hrana“ tabloidnim medijima bio je tekst Ane Lalić na portalu „Nova S“ o stanju u Kliničkom centru Vojvodine, nakon čega je pokrenuta kampanja protiv nje, portala za koji radi, televizije „N1“ i opozicije koja „laže“ da srpske bolnice nisu obezbeđene. „Kurir“ je ovu temu u svojim novinama razvlačio duže od nedelju dana.
Poslednji talas napada na opoziciju desio se nakon što je posle izbora odlučeno da se vrate neke mere koje su bile aktuelne tokom vanrednog stanja zbog čega su nastali nasilni protesti u više gradova. Tabloidi su „zaključili“ da je do novog talasa širenja virusa došlo upravo usled demonstracija jer su ljudi bili preblizu jedni drugih bez adekvatne zaštitne opreme.
Tako je od ismevanja „uplašene opozicije“ prešlo u naslove koji su najčešće glasili „Preuzimanje vlasti im je preče od zdravlja ljudi“ ili „ne mare za građane“, dok je između te dve teme bila umetnuta kritika da oni „virus koriste radi nastavka političke kampanje i promocije“.
Pandemija virusa Kovid-19 bilo je očigledno oruđe vlasti za promociju za vreme kada je predizborna kampanja bila pauzirana. U tome su jako veliku ulogu imali tabloidi koji su putem senzacionalističkog izveštavanja svakodnevno pomagali političare u tom cilju. Zastrašivanje naroda, a potom isticanje „heroja“ predsednika, premijerke i zdravstvenih zvaničnika, kao i kritika opozicije uveliko su pomogli u jačanju slike o političarima i medijima u javnosti s obzirom da su u pitanju najčitanije novine u Srbiji.
Osim u političke svrhe, koronavirus je korišćen za popunjavanje stranica pošto su se tabloidni novinari hvatali za svaku sitnicu i preuveličavali je kako bi od nje mogli da stvore tekstove za više izdanja svojih listova.
Marko Apostolović, novinar
