Neformalne obuke najčešće pohađaju novinari Web portala i radija odnosno novinari sa stažom od 5 do 10 godina staža. Kvalitet do sada pohađanih obuka najbolje ocenjuju novinari Web portala i radija, odnosno novinari sa stažom od 10 do 20 godina. Na pitanje o prednostima i nedostacima treniga, odgovorilo je samo nešto više od polovine učesnika ankete (33 prema 27). Skoro dvostruko više je pozitivnih u odnosu na negativne stavove (21 prema 12) . Prednosti treninga novinari vide kao motivirajuće za ostanak u profesiji, u popunjavanju rupa u (formalnom) obrazovanju, umrežavanju sa kolegama, do pronalska novog (boljeg) posla zahvaljući prisutvu na treningu.
Glavne nedostatke treninga novinari vide u predavačima i temama.
Nezadovoljstvo ide od toga da treneri samo pričaju, uglavnom ex cathedra, bez isplaniranih vežbi i drugih aktivnosti, do toga da ne uzimaju u obzir nedostatak predznanja polaznika, da nisu dobri pedagozi i da su dosadni, kao i da u Srbiji ima malo kvalitetnih predavača. Samo trećina polaznika je zadovoljan trenerima, smatra da su interesantni, pravi profesionalci i poznati novinari od kojih se može nešto naučiti. Novinari smatraju da je malo svežih tema, da se teme ponavljaju jako često, da se vrte u krug i da je sve isto.
Anketirani novinari dobro su ocenili predložene tema za buduće obuke. Ocene predloženih tema su približno iste ali ipak postoje razlike. Od ponuđenih pet novih tema anketirani novinari najviše su zainteresovani za Digital storytelling (prosečna ocena 3.88), za Nove tehnologije i novinarstvo (prosečna ocena 3.72) i Tehnike istraživačkog novinarstva (prosečna ocena 3.63) a nešto manje za Bezbednost novinara (prosečna ocena 3.28) i Data novinarstvo (prosečna ocena 3.15). Digital storytelling je najpoželjnija a Data novinarstvo je najmanje atraktivna tema za sve novinare osim za one sa najviše staža (preko 20 g.). Digital storytelling je takođe najpoželjnija tema za sve anketirane novinare osim za zaposlene na Web portalima koji preferiraju Nove tehnologije i novinarstvo. Za sve anketirane je Data novinarstvo najmanje atraktivna tema osim za zaposlene na TV za koje je to Bezbednost novinara.
Većina anketiranih (49 od 60) ima predlog oblasti koje bi trebale da budu zastupljene na narednim obukama. Od ukupno 63 predloga (anketirani su mogli navesti više predloga) izneto je čak 40 originalnih (različitih) što istovremeno govori o širokoj paleti interesovanja i velikom broju uočenih nedostataka u medijima.
Novinari žele treninge za pisanje o kulturi, muzici, filmu, za sportsko novinarsto ali i o politici, istoriji, kako izveštavati o izborima. Takođe i o izveštavanju o deci i raznim manjinskim grupama gde uočavaju lošu aktuelnu praksu. Takođe ima interesovanja za kreiranje kvalitetnog programa za decu.
Traži se i trening za pravopis (Web portal), za javne nastupe (tri predloga sva tri sa TV) i fact-checking takođe tri predloga (Web portali). Ovi predlozi dolaze nezavisno od dužine profesionalnog iskustva.
Traži se trening za pisanje za internet, i veoma precizno „kako odabrati dobar naslov za internet medije“ ili „koje reči koristiti da bi tekst bio čitaniji“ odnosno „kako izreklamirati priču na društvenim mrežama. Takođe novinari se interesuju kako vest najbolje plasirati i ostvariti što veću prisutnost i čitanost na internetu i društvenim mrežama (TV, najmlađa kategorija), kao i za optimizaciju sajta (SEO – Search Engine Optimisation).
Takođe novinari su zainteresovani za marketing (3 predloga), „PR za novinare“ i „kako prodati priču“ odnosno za „trendovi u novinarstvu na zapadu“ ili „kako pisati kao za američke opinion magazine“ Traže se i nove tehnologije i alati, kompjuterske veštine, programiranje, prikupljanje i analiza velike količine podataka kao i „korišćenje mobilnih telefona za istraživanje“
Postoji interesovanje i za više ne tako nove oblasti kao video novinarstvo (TV, Web), mobilno novinarstvo (radio) i podkast (TV, Web), po dva predloga za svaki, a predlozi dolaze od mlađih i starijih podjednako.
Najveće interesovaje je za ono što su tradicionalno umetničko/produkciona znanja i veštine, video snimanje, video montaža ukupno 6 predloga, i fotografiju i obradu slike (Photoshop) ukupno 5 predloga. Predlozi dolaze od zaposlenih u TV, Web i štampi za video i od zaposlenih u Web i štampi za fotografiju. U ovoj grupi mogu se dodati i predlozi za „vizuelizaciju priče“ i „vizuelno oplemenjivanje priče“ i dva predloga za dizajn, sve od zaposlenih na Web portalima.
Samo nekoliko predloga oblasti možemo svrstati u one vezane za karijeru novinara, uređivanje i „upravljanje redakcijom“ odnosno „kako uspeti kao frilenser novinar“.
Ukupno gledano predlozi su usmereni na treninge za ovladavanjem znanjima i veštinama koje novinarima pružaju šansu i u drugim medijima pored onih za koje već rade, za dodatne poslove, ali pre svega za samostalan rad ili eventualno pokretanje sopsvenog medija (Web, podkast). Pored produkcionih znanja i veština tu su mogu pribrojati i „praćenje medija i analize“ kao i interesovanje za marketing. Utisak je da je malo intersovanje za napredovanje unutar redakcija velikih medija. Tako se kao izuzetak može spomenuti „news storytelling kakav se primenjuje na velikim svetskim televizijama“. Posebno je interesantan jedan usamljen predlog za „treninzi vezani za rad na lokalu, kako naći izvor, kako izgraditi poverenje sa lokalnom publikom“.
Za buduće obuke anketirani novinari su spremni da izdvoje više dana (27 od 60) odnosno više dana uključujući i nekoliko vikeda za redom (22 od 60) a samo 11 od anketiranih novinara je spremono da za obuku izdvoji samo jedan dan. Izražna je relativno niska zainteresovanost za učešće u obuci putem webinara (prosek ocene 3.18) što je ukupno najniža ocena istraživanja.
Velika disperzija predloga novih oblasti za treninge, govori o dezorijentisanosti anketiranih novinara i o stanju medijskog tržišta u Srbiji. Izloženi brojnim pritiscima i nisko plaćeni novinari izlaz pre vide u osvajanju znanja i veština koje mogu da im pomognu da rade još neki posao, izložen manjim pritiscima (produkcioni poslovi) umesto u napredovanju unutar redakcije i medijske kuće.
U isto vreme interesovanje za video i mobilno novinarstvo (kao i fotografiju i prelom štampe) govori da anketirani novinari prate globalne trendove koji pored šanse da sami finalizuju svoju priču i u produkcionom delu, donose i određene uštede medijima. Međutim model ima i svoja ograničenja, pre svega u broju završenih priloga odnosno emisija. Takođe, potrebna brzina i tačnost se može postići samo sa formatima koji se redovno praktikuju, što ograničava raznovrsnost produkcije, i smanjuje konkurentnost na tržištu. Ono što je nesporno je da usvajanjem znanja i ovalavanjem veštinama snimanja i obrade videa i fotografije neminovno povećava razumevanje radnog procesa i bolju saradnju sa kolegama i sardnicima upravo tih medijskih profesija. O ovome govore iskustva i velikih i malih medija iz dužeg perioda implementacije novih tehnologija.
Samo manji broj anketiranih novinara predlaže obuku za vrste i žanrove za koje bi se rado specijalizovali, što opet govori o njihovim ličnim planovima i stanju medijskog tržišta u Srbiji.
U celini anketirani novinari dobro ocenjuju svih pet predloženih oblasti i u skladu sa tim ima dosta predloga za obuku znanja i veština potrebnih za prikupljanje i analizu podataka pa čak i programiranje i optimizaciju sajta. Anketirani su zainteresovani ne samo za kreiranje sadržaja već i plasman na internetu i društvenim mrežama.
U nekom budućem istraživaju bilo bi korisno saznati nešto o karijernim planovima novinara, gde sebe vide za neki broj godina. Takođe u planiranju budućih obuka bilo bi korisno istražiti planove urednika i vlasnika medija na neki srednji rok od na primer 5 godina.
Siniša Isakov, vanredni profesor na Akademiji umetnosti u Novom Sadu i medijski stručnjak
