Postoji jedna misao o slobodi koja se pripisuje francuskom piscu Alberu Kamiju, a to je „Sloboda nije ništa drugo nego šansa da budeš bolji“.
Međunarodni dan slobode medija, 3. maj, nije samo praznik medijskih radnika. Sloboda novinara i novinarki, urednika i urednica da izveštavaju slobodno o temama koje su od javnog interesa i da kritikuju javne funkcionere nije samo pitanje struke ili njihove radne svakodnevnice. Naprotiv, možemo da kažemo da u onoj meri koliko su slobodni mediji u jednom društvu, slobodno je i samo društvo.
Poznato je, naime, da su moderna društva organizovana po principu trojne podele vlasti – na sudsku, izvršnu i zakonodavnu. Ideja jeste da su sva tri nivoa vlasti slobodne u svom radu, nezavisne jedna od druge, ali i da jedna drugu kontrolišu. Za ovaj koncept zna velika većina građana Srbije. Međutim, čini se da je nekako većini građana promaklo da u modernim društvima postoji još jedan kontrolor ove trojne vlasti, a koji nije i sam vlast. To su mediji. Ukoliko mediji u određenom društvu nisu slobodni, oni ne mogu da ispunjavaju svoju ulogu kontrolora vlasti. Ukoliko nema kontrole vlasti, može da se postavi pitanje u kojoj meri je onda i samo društvo slobodno, odnosno zaštićeno od samovolje izabranih predstavnika.
U tom smislu, sloboda jednog društva vrlo često korelira sa slobodom medija u datom društvu. Međunarodna organizacija Freedom House svake godine objavljuje Indeks slobode u svim državama sveta. Prema njihovim podacima, Srbija je 2019. godine postala delimično slobodna zemlja. Mediji u Srbiji su, prema istoj organizaciji u istom periodu, ocenjeni sa ocenom 2, pri čemu je 0 najlošija ocena a 4 najbolja (Freedom House, 2019).
Prema procenama druge međunarodne organizacije, Reporteri bez granica, Srbija je na 93. mestu prema slobodi medija, što je za tri mesta nepovoljnija pozicija u odnosnu na prethodnu godinu. Reporteri bez granica pritom definišu Srbiju kao „zabrinjavajuću državu“ u tom pogledu (RSF, 2020).
Nedostatak slobode u medijima, predstavlja dakle nedostatak slobode u mnogim drugim aspektima života. Ukoliko su novinari sprečeni da slobodno izveštavaju, građani su uskraćeni da budu informisani i upoznati sa mnogobrojnim fenomenima koji su važni za njihovo svakodnevno funkcionisanje i život u jednom društvu. Često se govori o tome kako je neophodno da mediji budu slobodni u izveštavanju o vlasti, kako bi građani mogli da donose informisane i racionalne odluke na izborima. Međutim, u pitanju nije samo značaj racionalnog izbora predstavnika građana, već informisanost i izbor i u svim drugim aspektima života.
Ove godine, međunarodni dan slobode medija biće obeležen u vanrednom stanju u mnogim državama usled pandemije koronavirusa Kovida-19. Vrlo je važno istaći to, da nema novinara i novinarki koj uporno postavljaju pitanja lekarima i zvaničnicima o statistikama obolelih i metodama borbe protiv virusa i da nema medija koji bi ta pitanja prenosili, danas građani ne bi bili upoznati sa time koliki su rizici zaraze od virusa, koji su simptomi, i svim drugim informacijama koje im pomažu da ostanu zdravi, ili da prepoznaju zarazu ukoliko do nje dođe.[1] Situacija u kojoj se nalazimo, dakle, dokazuje nužnost medijske profesije koja mora da bude slobodna da prikuplja informacije od različitih izvora, koje ona sama odabira.
Novinari i novinarke u pandemiji koronavirusa nisu ostajali kod kuće. Novinari i novinarke imali su radnu obavezu i dužnost da odlaze u najveća žarišta ove države, da postavljaju pitanja zvaničnicima, lekarima, pa i obolelima o svim aspektima ove bolesti kako bi građanima i građankama odgovorili na sva pitanja koja ih muče.
Rizik od zaraze nije jedini rizik kojem se profesionalni novinari i novinarke u Srbiji izlažu radeći svoj posao. Zbog posla koji rade svakodnevno trpe različite pritiske, pa čak i verbalne i fizičke napade (npr. prema podacima NUNS-a od 2015. godine broj napada na novinare svake godine se povećava).
U tom smislu, potrebno je takođe odati priznanje i novinarima i novinarkama za sva svoja odricanja u ovom momentu, kao i generalno. Takođe je važno i pružiti im podršku jer profesionalni novinari i novinarke saveznici su građana i građanki. Ove grupe ljudi teže istom cilju u jednom društvu. Profesionalni novinari i novinarke u Republici Srbiji obavljaju težak posao kako bi obezbedili da mi svi budemo slobodniji, odnosno da budemo bolji.
Reference:
- Freedom House. (2019). Global Freedom Status. Dostupno na: https://freedomhouse.org/explore-the-map?type=fiw&year=2020
- Freedom House. (2019). Media Freedom: Downward Spiral. Dostupno na: https://freedomhouse.org/report/freedom-and-media/2019/media-freedom-downward-spiral
- Reporters Without Borders. (2020). Serbia. Dostupno na: https://rsf.org/en/serbia
- Nezavisno udruženje novinara Srbije (NUNS). (n.d.). Napadi na novinare. [online]. bazenuns.rs Dostupno na: http://www.bazenuns.rs/srpski/napadi-na-novinare
[1] Podsećamo da su mediji prenosili da su u nekim državama zvaničnici čak i zabranili pomen reči virus korona, a u nekim državama ni ne znamo da li postoji broj obolelih zbog cenzure.
