Ovo istraživanje ima za cilj da identifikuje glavne obrasce i primere narativa koji sadrže govor mržnje i dezinformacije u novim medijima u Srbiji; aktere i događaji koji služe kao glavni prenosioci narativa koji sadrže govor mržnje i glavne ideje i poruke koje se šire.
Ovaj izveštaj takođe pruža pregled preventivnih i naknadnih akcija za borbu protiv narativa koji sadrže govor mržnje i dezinformacije u Srbiji.
Publikacija je dostupna ovde.
Onlajn mediji, bliski vladi i ekstremističke grupe koje su pronašle pogodan teren za širenje svojih ideja u trenutnom socijalno-ekonomskom kontekstu, identifikovani su kao glavni generatori i prenosioci narativa koji sadrže govor mržnje. Međutim, narativi koji sadrže govor mržnje su takođe registrovani u onlajn medijima koji se obično smatraju društveno odgovornim i kritički orijentisanim, kao i u nezavisnim medijima.
Osnovne ideje i poruke koje se šalju nisu nove. Svode se na pretnju koju „nama“ predstavljaju „oni“ koji nam prete. Narativna osnova je ista u svim analiziranim slučajevima, bilo da su „oni“ migranti, političari koji pripadaju opoziciji i vladi ili novinari.
Ono što je zabrinjavajuće je da značajan deo poruka/narativa pozivaju na delanje protiv migranata. Kada su u pitanju politički protivnici, kritika se često svodi na diskriminaciju i mržnju zasnovanu na polu ili seksualnoj orijentaciji.
Ovo istraživanje takođe je potvrdilo da se najveći broj poruka koje upućuju na mržnju i negativnih komentara, nalazi na Fejsbuku i komentarima korisnika na medijski sadržaj. Kako su komentari korisnika na medijska izveštavanja podložna moderiranju i uređena pravilima koja mediji sami definišu, može se zaključiti da mediji filtriraju poruke u skladu sa narativom koji žele da generišu.
Kod društvenih mreža nivo filtriranja je mnogo niži, kako na Fejsbuk stranicama na kojima mediji promovišu svoj sadržaj, tako i na Fejsbuk stranicama grupa koje okupljaju istomišljenike. Mediji očigledno smatraju da ne postoji uređivačka odgovornost za sadržaj koji objavljuju korisnici na društvenim mrežama, čak i kada je on prikazan na stranicama čiji su administratori.
Međutim, kao što se može videti iz analize pravnih i normativnih mera za borbu protiv narativa koji sadrže govor mržnje, odgovarajuća sredstva i mehanizmi postoje; potrebno je samo osigurati njihovu adekvatnu i neselektivnu primenu, zaključuje se u istraživanju.
Ova publikacija nastala je u okviru Resilience: Civil Societi for Media Free of Hate and Disinformation, regionalnog projekta koji je finansijski podržala Evropska unija, a sproveo ga je na Zapadnom Balkanu i u Turskoj, konzorcijum organizacija za razvoj medija predvođenih SEENPM. Deo je serije publikacija na istu opštu temu usmerenu na narative koji sadrže govor mržnje, istraživanja su sprovedena u Albaniji, Bosni i Hercegovini, na Kosovu, u Crnoj Gori, Severnoj Makedoniji, Srbiji i Turskoj (sve publikacije su dostupne na veb lokaciji SEENPM).
Ranija istraživanja u okviru istog projekta bavila su se modelima mržnje, dezinformacija i propagande i njihovim političkim i ekonomskim osnovama. Publikacije su dostupne na veb lokaciji SEENPM.
