Ovoga puta (proleće 2020), po slobodi medija, Srbija je skliznula za tri mesta i sad se nalazi na 93. poziciji.
Može li niže?
Odgovor na ove pitanje već dobijamo, ali će biti mnogo definisaniji nakon predstojećih izbora koji će se održati posle pandemije korona virusa. Valja istaći da se silazni trendovi već vide na osnovu medijskih monitoringa koji ukazuju da otvorena predizborna kampanja vladajuće elite uveliko traje uprkos karantiranoj i koroniranoj Srbiji, kao i na osnovu dekonstruisanih lažnih vesti (portal FakeNews Tragač dekonstruisao je 47 lažnih vesti o korona virusu) koje bujuaju uvek u doba krize, a u Srbiji su danas više pravilo nego izuzetak, i naravno na osnovu dnevničkih zapisa o medijima tokom korone, projekata koji se upravo realizuju u Novosadskoj novinarskoj školi (za sada su napisana 83 dnevnička unosta). Dakle i tokom karantirane Srbije, ali i celog sveta, ni urednici ni novinari nisu se baš pokazali da znaju kako se upravlja i izveštava u kriznim situacijama. Polarizacija u informativnoj sferi je apsolutno disbalansirana i jasno se uočava potpuno crno-bela slika svakodnevice. Reporteri bez granica našu medijsku scenu karakterišu kao „problematičnu“, što se potpuno slaže i sa mišljenjem autora medijskih dnevnika u vreme korone, kao i broja dekonstruisanih lažnih vesti. I ostatak Zapadnog Balkana ne beleži sjajne rezultate – Crna Gora (105. mesto), Severna Makedonija (92. mesto), Hrvatska (59), Bosna i Hercegovina (58) i ipak najbolja Slovenija (32). Ne bismo da se tešimo time što je Bugarska najlošije pozicionirana u regionu i nalazi se na 111. mestu, a u ostatku sveta najlošije ocenjene od ukupno 180 zemalja su Kina (177), Eritreja (178) i Turkmenistan (179), a na poslednjem mestu je Severna Koreja, jer kako su nas učili, uvek se poredi sa boljima, znači sa Norveškom, Finskom, Danskom i Švedskom, a ne sa lošijim od sebe.
Da podsetimo kako navodi Raskrikavanje “Ova lista se, inače, pravi na osnovu upitnika od 87 pitanja o medijskom pluralizmu, nezavisnosti, okruženju u kome rade mediji i autocenzuri, zakonodavnom okviru, transparentnosti i kvalitetu medijske infrastrukture u pojedinačnim zemljama. Upitnike popunjavaju lokalni medijski eksperti, sociolozi i advokati, a njihovi odgovori se potom ukrštaju sa statistikom o nasilju nad novinarima. Rang zemlje se nakon toga izračunava po matematičkim formulama”.
Naravno da je kao i svako drugo istraživanje slične metodologije i ovo zasnovano i na ličnim mišljenju anketiranih osoba, no to ni na koji način ne dovodi rezultate u pitanje pošto se tokom godina pokazalo da ocene medija i rang slobode javnog informisanja u uzorkovanim zemljama Reportera bez granica odgovaraju onome što se može uočiti na terenu.
prof. dr Dubravka Valić Nedeljković
