Medijske navike mladih već godinama su kako tema različitih istraživanja, tako i veliki izazov za tumačenje i donošenje zaključka kako pristupiti ovom problemu. Razvoj savremenih tehnologija doprineo je i transformaciji medijskih sadržaja i načinu njihove konzumacije. Medijski sadržaji se pojavljuju i na platformama koje ne možemo nazvati medijima, a trenutna realnost je takva da mladi upravo na ovim mestima dobijaju najviše informacija iz onlajn sfere. U Srbiji, slično svetskom trendu, mladi najviše vremena provode na Instagramu i Jutjubu, dakle platformama opredeljinim za audio-vizuelne sadržaje.
Postoji nekoliko pitanja koja se najčešće postavljaju kada su u pitanju medijske navike mladih –Da li provođenje mnogo vremena ispred ekrana može imati neurološke posledice, ali i posledice po psihički i socijalni život pojedinca? Da li su mladi u stanju da kritički analiziraju medijske sadržaje? Da li vreme provedeno uz mobilne telefone utiče na sposobnosti za praćenje nastave i učenje?
Iako i dalje ne postoje konkretni odgovori na postavljena pitanja, oni se u izvesnom smislu mogu naslutiti iz do sada objavljenih istraživanja. Pre svega, pitanje neuroloških posledica i dalje nije potvrđeno. Iako postoje naznake da bi prekomerno provođenje vremena uz specifičnu vrstu medijskih sadržaja – kratki audio-vizuelni sadržaji (poput storija na Instagramu ili kratkih video klipova) mogli uticati na slabljenje pažnje i koncentracije, dok bi prekomerna pasivna konzumacija medijskih sadržaja mogla dovesti do opadanja kognitivnih sposobnosti, nijedna od ovih pretpostavki i dalje nije potvrđena. Ipak, istraživači su saglasni u tome da odrasli treba da imaju uvid u količinu i kvalitet vremena koje mladi provode onlajn, naročito kada su u pitanju najmlađi korisnici medija u predadolescentskom periodu.
Preostala dva pitanja su istovremeno i izazovi koje bi mladi zajedno sa svojim roditeljima i edukatorima trebalo da prevazilaze svakodnevno. Često se može čuti kako mladi danas provode previše vremena onlajn, a to mišljenje potkrepljuju i rezultati nedavno objavljenog istraživnja, kojim se pokazalo da učenici u Srbiji provode u proseku 3 sata dnevno na internetu, dok se broj sati povaćava na 7 i više tokom vikenda. Iako nam ovaj podatak daje uvid u kvantitet, to i dalje nije pokazatelj kvaliteta vremena provedenog onlajn. Ovim istraživanjem se takođe pokazalo da učenici internet uglavnom koriste za zabavu, komunikaciju sa prijateljima i rodbinom, igranje video-igara i upotrebu društvenih mreža. Dakle, mladi u Srbiji, prateći globalni trend, svoje društvene aktivnosti većim delom premeštaju u onlajn sferu. Međutim, potreba za zabavom, uspostavljanjem komunikacije ili igranje igara predstavlja verovatno univerzalne odlike mladih ljudi bez obzira na period odrastanja. Dakle, pitanje je da li postoji nešto u ponašanju mladih ljudi u sferi onlajn društvenosti što bi donelo značajnu razliku u odnosu na ranije generacije. Pretpostavka koja je bila polazište i koja se pokazala tačnom u više istraživanja o medijskoj pismenosti mladih jeste da su mladi danas veoma pismeni kada je upotreba digitalnih tehnologija i različitih aplikacija u pitanju, međutim da su, istovremeno, njihove sposobnosti za kritičko analiziranje medijskih sadržaja na značajno nižem nivou.
Razlozi za ovakvu situaciju su brojni. Najznačajniji je svakako nepostojanje sistemske edukacije mladih kako da kritički analiziraju medijske sadržaje u okviru redovne nastave i sve se svodi na ličnu inicijativu i entuzijazam roditelja i prosvetnih radnika. Istovremeno, jedan od razloga za koji bi se moglo reći da doprinosi nižem nivou medijske pismenosti mladih jeste njihova pasivnost u ulozi publike. Naime, savremene tehnologije su omogućile da svi građani mogu postati urednici i na osnovu kvaliteta i ličnih preferencija birati sadržaje i informacije koje smatraju vrednim pažnje, kao i da aktivno učestvuju u kreiranju medijskog sadržaja. Međutim, suprotno svim očekivanjima, ove mogućnosti nisu doprinele kvalitetu medijskog sadržaja, a naročito je ciljna grupa, najpozvanija da aktivno koristi medije, ostala u pasivnoj ulozi. Istraživanje sprovedeno 2016. godine nam ukazuje na to da su mladi vrlo aktivni na internetu u potrazi za informacijama, da internet koriste u slobodno vreme, međutim da retko koriste internet za proizvodnju sopstvenih medijskih sadržaja – 11% učenika je izjavilo da su sami napravili neki klip koji su postavili onaljn, dok je 8% njih postavilo sopstvenu priču onlajn ili kreiralo blog (Popadić, et al. 2016). Jedan od ključnih aspekata u oblasti medijskog opismenjavanja – proizvodnja medijskog sadržaja, gotovo uopšte ne interesuje mlade u Srbiji, čime znatno opada i mogućnost da će biti u stanju da prepoznaju teže uočljive aspekte manipulacije sadržajem, koji postaju potpuno očigledni jednom kada se dobije mogućnost da se biraju informacije koje ćemo preneti, da li će se neke informacije izostaviti i zbog čega, ugao iz kog će se snimati ili fotografisati, i tome slično.
Izazov koji se nadovezuje na izazov sposobnosti kritičke analize medijskih sadržaja jeste kako održati pažnju učenika u nastavi u situaciji kada učenici pored sebe imaju mobilni telefon. Jedan od odgovora mogao bi da bude upravo u upotrebi mobilnih telefona, kompjutera i interneta u nastavi. Transformacijom sadržaja koji se predaje, gde učenici ne bi samo pasivno posmatrali edukativne medijske sadržaje, već bi kreiranjem sopstvenih medijskih sadržaja bili u mogućnosti da savladaju edukativni materijal za potrebe zadatka, da izaberu najbitnije informacije i predstave ih na adekvatan način, mobilni telefon bi se od najveće pretnje po kvalitet nastave, pretvorio u nešto što sam kvalitet stvara. Aktivno učešće učenika u nastavi, savladavanje izazova i upotreba savremenih tehnologija, predstavljaju i polazišta implementacije medijske pismenosti, koja u sebi sadrže i preporuke kako da se nastava iz već postojećih predmeta učini zanimljivijom na način koji neće biti na štetu samog sadržaja.
Mediji su u našim životima konstantno, bez izuzetnog truda i specifičnog načina života gotovo je nemoguće izbeći uticaje koji mediji imaju na nas. Prepoznatljiv obrazac koji se ponavlja sa svakom inovacijom koja stvara prekretnice na globalnom nivou, još jednom nas upozorava na to da medije ne bi trebalo, niti možemo u potpunosti odbaciti ili negirati njihov uticaj. Radije, trebalo bi iskoristiti potencijal koji mediji danas poseduju, iskoristiti informacije i alate koji su nam na raspolaganju da postepeno, pre svega putem obrazovanja, najmlađe osposobimo za odgovornu upotrebu tehnologije i rukovanje posledicama. Stoga, svaki put kada neko zabrinuto uputi prigovor kako su mladi previše vremena onlajn, trebalo bi da znamo da je ključ za otklanjanje zabrinutosti upravo u toj onlajn sferi i da je odgovornost svih nas da mlade usmeravamo kroz nju.
Milica Janjatović Jovanović
Izvori:
http://globalkidsonline.net/wp-content/uploads/2016/05/Country-report_Serbia-final-26-Oct-2016.pdf
https://hms.harvard.edu/news/screen-time-brain
Ovaj tekst je nastao u okviru projekta „Mediji za građane, građani za medije“.
