„Da bi bio funkcionalna odrasla osoba u medijatizovanom društvu, pojedinac mora da bude sposoban da razluči različite medijske forme i da zna kako da postavi osnovna pitanja o svemu što vidimo, čitamo ili čujemo. “
E.Thoman, osnivačica Centra za medijsku pismenost
Mediji kreiraju stvarnost – Oni su odgovorni za perspektive i iskustva koja prenosimo u svakodnevicu, gde kreiramo svoje stavove o društvu u kom živimo.
Medijska pismenost se najčešće definiše kao sposobnost razumevanja, čitanja, pronicanja u srž medijskih tekstova, odnosno sposobnost da se na različite načine sagledavaju, analiziraju, evaluiraju i kreiraju medijske poruke.
To znači da bi medijski pismena osoba morala da bude osposobljena da kritički misli i analizira najrazličitije forme izražavanja, to jest da se sticanjem veština koje podrazumeva medijsko obrazovanje ili medijsko opismenjavanje, stiču veštine koje imaju najširu primenljivost i presudne su za kvalitetno funkcionisanje i izražavanje u savremenoj kulturi.
Po UNESKO dokumentu iz 1998. godine edukativni program medijska pismenost ima ulogu u „Zaštiti maloletnika i ljudskog dostojanstva kroz audiovizuelne i informacione usluge“. Ovaj dokumet takođe ukazuje na to da medijska pismenost nije izolovano znanje, ono „uvezuje“ saznanja koja se izučavaju u nastavi maternjeg jezika, sociologije, istorije, psihologije, likovnog vaspitanja, građanskog vaspitanja itd.
U Srbiji je nastavnim planom i programom za časove maternjeg jezika i građanskog vaspitanja predviđeno da se učenici upoznaju sa medijima i medijskim žanrovima. Medijska pismenost se od 2005. godine u obrazovnom planu i programu pojavljuje u tri nastavne jedinice u okviru građanskog vaspitanja i maternjeg jezika.
Medijska strategija Republike Srbije za 2016. godinu konačno prepoznaje medijsku pismenost kao neophodnost kojom kao društvo moramo početi da se bavimo, jer do sada nismo, barem ne u dovoljnoj meri. Rezultati poslednjih istraživanja o medijskoj pismenosti građana Srbije pokazuju da su, i pored inicijative da se mediji izučavaju u okviru nastavnih jedinica maternjeg jezika i građanskog vaspitanja, građani Srbije i dalje nedovoljno medijski pismeni.
„Može se konstatovati nizak nivo medijske pismenosti i neophodno je da država više učini na tom polju. U procesu pristupanja Evropskoj uniji, potrebno je da se podigne nivo medijske pismenosti građana Srbije“ (Medijska strategija 2016. Republike Srbije).
