Održan onlajn događaj „Umetnost i popularna kultura u nastavi”

Umetnost i popularna kultura učestvuju u kreiranju vrednosti i informativnog polja učenika i stoga je veoma bitno uključiti analizu ovakvih sadržaja u obrazovni sistem, zaključeno je na onlajn skupu „Umetnost i popularna kultura u nastavi“.

Tokom razgovora su predstavljene mogućnosti, dosadašnje dobre prakse i nove ideje za inovaciju nastave u kontekstu analize umetničkih dela i dela popularne kulture u nastavi uz upotrebu veština medijske i informacione pismenosti.

Violeta Kecman, jedna od autorki programa Jezik, mediji i kultura, koji pohađaju učenici u gimnazijama u Srbiji već dve školske godine, ukazala je na to da je značaj ovog programa upravo u tome što kao svoj ishod ima učenike „koji će biti u stanju da prepoznaju primere manipulacije, diskriminacije i govora mržnje u medijima i imaju kritički odnos prema njima“.

Marko Pištalo, profesore istorije iz Pete beogradske gimnazije ukazao je na značaj praćenja trendova aktuelnih na društvenim mrežama, naročito ukoliko obrađuju teme koje se odnose na gradivo. Navodeći primere popularnog sadržaja na Jutjubu u kom se često nalazi sporan sadržaj sa aspekta nauke, Pištalo ističe da bi bila greška takav sadržaj a priori odbacivati, već da je upravo to prilika za kreiranje odličnog časa, na kom bi se sa učenicima argumentovano kritikovao takav sadržaj.

Maja Vukadinović, medijska ekspertkinja i profesorka na Fakultetu savremenih umetnosti govorila je o neophodnosti dekonstrukcije vrednosti koje nam današnji mediji kreiraju, posebno ističući značaj uključivanja mladih ljudi u analizu političkog diskursa koji neretko obiluje manipulacijama i dezinformacijama.

Valentina Sigeti, edukatorka medijske i informacione pismenosti Novosadske novinarske škole prikazala je različite mogućnosti upotrebe crtanih filmova kako bi se već u najranijim uzrastima mladima pokazale osnove kritičke analize medijskog sadržaja tokom koje oni mogu učiti o stereotipima, rodnim ulogama, ideologijama i pozicijama moći u društvu. To se može uraditi uz postavljanje pitanja kao što su: kako je prikazan onaj ko je drugačiji (u odnosu na većinu)? čime se bavi? kako se društvo ponaša prema njemu? kakva je glavna junakinja? čime se se ona bavi?

Aleksandar Weisner, profesor Univerziteta za mir Ujedinjenih nacija i medijski edukator, naglasio je da je obrazovni sistem u Srbiji i Jugoslaviji prepoznao značaj upotrebe filma u nastavi pre više decenija, kada su i kreirani različiti udžbenici kako za učenike, tako i za nastavnike. Poslednjih nekoliko godina takva literatura ne postoji na zvaničnom popisu odobrene literature za obavezno obrazovanje u Srbiji. Ovakvu praksu bi trebalo menjati, jer analiza posebno angažovanog filma može pomoći učenicima da osveste vezu gradiva i tema iz svakodnevnog života poput ekologije ili bioetike, istakao je Weisner.

Onlajn događaj organizovala je Novosadska novinarska škola u okviru projekta „Mediji za građane – građani za medije: Jačanje kapaciteta nevladinih organizacija za razvoj medijske i informacione pismenosti na Zapadnom Balkanu” uz podršku Evropske unije, a projekat se u Srbiji odvija uz dodatnu finansijsku podršku Pokrajinskog sekretarijata za finansije.