Twitter
Facebook
Ova publikacija je nastala kao rezultat istraživačkih aktivnosti na projektu ,,Naši mediji: Inicijativa za unapređenje medijske pismenosti, dijalog i aktivizam”. Druga faza istraživanja u tematskom okviru pod nazivom „Budućnost medija na Zapadnom Balkanu i u Turskoj“, sprovedena je tokom 2025. godine i fokusira se na analizu stavova i mišljenja građana i medijskih profesionalaca o medijima i demokratiji u Albaniji, Bosni i Hercegovini, Crnoj Gori, Kosovu*, Severnoj Makedoniji, Srbiji i Turskoj. Projekat ,,Naši mediji: Inicijativa za unapređenje medijske pismenosti, dijalog i aktivizam” zajedno realizuje devet organizacija koje se bave razvojem medija na Zapadnom Balkanu i u Turskoj, uz finansijsku podršku Evropske unije. Koordinator trogodišnjeg projekta je Fondacija Mediacentar iz Sarajeva. Partneri na projektu su: Albanski medijski institut iz Tirane, Bianet iz Istanbula, Institut za medije Crne Gore iz Podgorice, Makedonski institut za medije iz Skoplja, Mirovni institut iz Ljubljane, Mreža Jugoistočne Evrope za profesionalizaciju medija (SEENPM), Novosadska novinarska škola iz Novog Sada i Savet za štampu Kosova iz Prištine.
Mediji kao servis vlasti i kapitala: Budućnost medija u Srbiji – Razmatranja ključnih aktera
Kvalitativno istraživanje o stanju u medijima u Srbiji i potencijalnim medijskim trendovima u budućnosti pokazalo je da su stavovi građana i medijskih profesionalaca u značajnoj meri usaglašeni sa rezultatima dobijenim prethodno sprovedenim kvantitativnim istraživanjem. Društveno-politička kriza dodatno je ogolila loše stanje u medijima, koje podrazumeva duboku medijsku, ali i društvenu polarizaciju, političke pritiske na uređivačku politiku kako komercijalnih medija, tako i javnih servisa, kao i medijske kampanje usmerene protiv građana aktivnih na aktuelnim protestima i blokadama. Istovremeno su data dešavanja građane još izraženije okrenula ka alternativnim izvorima informisanja, odnosno društvenim mrežama i onlajn platformama za komunikaciju, što je povratno uslovilo medije da počnu sa aktivnijom upotrebom ovih kanala kako bi došli do publike.
Uočen je kontinuiran pad profesionalnih standarda u medijskom izveštavanju, uzrokovan političkim pritiscima, koji su sa sobom doneli i potpuno urušavanje regultornih mehanizama i ustanovljenih demokratskih praksi koje bi trebalo da budu garant kvalitetnog medijskog izveštavanja u javnom interesu. Građani su tek pojedine novinare i retke medije identifikovali kao kredibilne. Izostanak tržišta, državne finansijske intervencije i logika kapitala prepoznati su kao rizici za opstajanje profesionalnih medija, ali i novinarstva kao profesije u Srbiji.
Sekundarna viktimizacija žrtava...