Twitter
FacebookNovosadska novinarska škola je u saradnji sa BIRODI-jem sprovela obimno istraživanje čiji je cilj da dokumentuje strategije diskreditacije medija Junajted grupe, kao i percepciju tih strategija.
Prvi segment istraživanja sproveden je na osnovu obimnog korpusa sadržaja koji su tokom leta 2025. emitovani na komercijalnim televizijama tabloidnog karaktera. Posebna pažnja posvećena je jeziku kojim se govori o targetiranim medijima, načinu na koji se razgrađuje i poništava profesionalni integritet pre svega N1 i Nove S, kao i ulozi gostiju, voditelja i komentatora u tom procesu. Nastojali smo da kvalitativnom i kvantitativnom analizom sagledamo kako se kroz uređivačke izbore i ponavljanje sličnih narativa proizvodi i širi diskursni okvir diskreditacije. Korpus je formiran digitalnim putem, na osnovu ključnih reči, uz upotrebu softverskih rešenja BIRODI-ja. Analizirane su „sadržajne jedinice“ (content units) – segmenti govora koji nose jednu dominantnu ideju ili poruku. To je našem istraživačkom timu omogućilo da mapiramo prototipične strategije diskreditacije čak i onda kada su one ugrađene u naizgled usputne komentare, doskočice, sugestije ili ironične opaske.
Drugi segment istraživanja pratio je kako publika doživljava te poruke, čemu smo prišli kombinacijom metoda ankete, strukturisanog intervjua i analize prepričavanja. Nismo polazili od pretpostavke o direktnom uticaju propagande, već nas je zanimalo kako gledaoci tumače poruke, koje elemente pamte, šta prepoznaju kao napad, a šta kao legitimnu kritiku. U tom smislu, cilj nije bio da se publika „ocenjuje“, već da se razume proces dekodiranja i konotacije: kako ispitanici razumeju značenja teksta i kako uklapaju poruku u već postojeće interpretativne okvire. Iako publika nije homogena niti nužno pasivna, mnogi ispitanici koji ne prate Informer i slične izvore, i koji sebe doživljavaju kao otporne na manipulaciju, pokazuju tragove internalizacije takvih poruka. Dakle, uzrok ne leži u direktnoj izloženosti, već u širem komunikacionom okruženju u kojem ti narativi cirkulišu, ponavljaju se i postaju deo opšteg diskursa. U takvom kontekstu, uverenje o sopstvenoj imunosti funkcioniše više kao simbolička distanca nego kao stvarna zaštita od uticaja.
Kako bi se istraživačka slika dodatno upotpunila, u okviru drugog segmenta zatražili smo i kratke zapise novinara N1 i Nove S o ličnom doživljaju kampanja i napada.
Godina za nama bila je najteža za nezavisne medije i novinare u Srbiji još od devedesetih, a represivni okvir svakako je širi od onoga čemu su izloženi mediji Junajted grupe. Međutim, želeli smo da na konkretnom (i verovatno najogoljenijem) primeru kontinuirane diskreditacije primenimo set istraživačkih alata koji se, u sličnom formatu, mogu koristiti i na nekom drugom setu podataka.
U ovakvim okolnostima, razumevanje tih mehanizama i njihovog uticaja postaje preduslov za svaku ozbiljnu raspravu o medijskim slobodama i ulozi publike u očuvanju javnog interesa kao i o ulozi novinara koji svaki dan na svom profesionalnom zadatku, osim što izveštavaju u kriznim vremenima i uslovima, što je posebno složen zadatak, pogotovo kada su prisiljeni da fizički brane sebe, ali i profesiju kojoj pripadaju.
Mediji kao servis...