Nagradu Novosadske novinarske škole za istraživačko novinarstvo ove godine dobila je Teodora Ćurčić iz Centra za istraživačko novinarstvo Srbije – CINS, koja se u ovoj redakciji bavi multimedijalnim i data novinarstvom. Jednoglasnom odlukom žirija, nagrada za dnevno novinarstvo pripala je Milici Milosavljević, novinarki redakcije Dnevnika Radio-televizije Srbije, koja profesionalno izveštava o migrantskog krizi, onlajn kriminalu i drugim društvenim temama.
„Mnogo mi znači nagrada jer je prva u mojoj karijeri, i mogu da kažem da se više i ne osećam kao mlad novinar jer od druge godine fakulteta se bavim ovim poslom. Veliku zahvalnost dugujem redakciji koja ima podršku za moje ideje, teme i odabir sagovornika. Nadam se da će i drugim mladim novinarima biti želja da svoju karijeru započnu na RTS-u“, izjavila je Milosavljević.
„Meni je takođe ovo prva profesionalna nagrada koju sam dobila u karijeri. Značajna mi je jer sam potekla odavde – završila sam novinarstvo u Novom Sadu i ljude iz Novosadske novinarske škole sam sretala tokom studija” zaključila je novinarka CINS-a Teodora Ćurčić i dodala je da je poznavala Marinu Kovačev, te joj je posebna čast što prva nagrada koju dobija nosi njeno ime.
Ove godine žiri je doneo odluku da uruči i dve pohvalnice – novinaru nedeljnika Vreme Filipu Miriloviću koji u svom radu istražuje o organizovanom kriminalu, a bavi se i pitanjima zaštite životne sredine; kao i Anđeli Andrijević frilens novinarki koja kroz svoj podkast pokreće teme od značaja za mlade kao što su sajber nasilje ili mentalno zdravlje.
Ovogodišnji žiri činili su prošlogodišnji laureati – novinarka Mreže za istraživanje kriminala i korupcije Jelena Radivojević i novinar Filip Lukić, kao i predstavnica Fondacije Marina Kovačev Svetlana Bošković, prof. dr Siniša Isakov i predsednica Upravnog odbora Novosadske novinarske škole prof. dr Dubravka Valić Nedeljković.
NNŠ ovu nagradu dodeljuje svake godine od 2001. najboljim mladim novinarima za izuzetan kontinuirani rad u cilju promocije profesionalizma, kritičnosti, znanja i etičnosti. Od 2018. nagrada dobija ime “Marina Kovačev”, u znak sećanja na mladu novinarku, aktivistkinju i našu nekadašnju koleginicu.
Pinokiji medijima koji najviše šire lažne vesti: Informer, Alo i Srpski telegraf
Zlatni Pionokio ove godine pripao je Informeru, Srebrnog je dobio Alo, a Bronzanog Srpski telegraf. Ti mediji su, prema evidenciji portala FakeNews Tragač, koji svake godine dodeljuje ova priznanja, tokom prethodnih godinu dana najčešće širili lažne i manipulativne sadržaje.
„Ove godine tematski fokus dezinformacija pomeren je sa javnog zdravlja na rat u Ukrajini i druge međunacionalne sukobe i tenzije. Sa druge strane, primećen je pozitivan trend među mejnstrim medijima u pogledu spremnosti da se isprave ili uklone netačni sadržaji”, izjavio je urednik portala FN Tragač Stefan Janjić prilikom proglašenja dobitnika Pinokija. Redakcija FN Tragača ovom prilikom proslavila je i peti rođendan portala.
Diskusija: Kako raditi u javnom interesu?
Ovu svečanost otvorila je šefica Medijskog odeljenja OEBS-a u Srbiji Gordana Janković je Novosadska novinarska škola bila pionir u oblastima u kojima je delovala, te da je tokom čitavog svog postojanja prva pokretala i otvarala teme od značaja za čitavu javnost.
Dodeli nagrada i Pinokija prethodili su i govori medijskih eksperta i ekspertkinja o tome kako raditi u javnom interesu.
Prisutnima su se obratili Jovanka Matić, medijska istraživačica, Danica Todorov, novinarka i aktivistkinja za rodnu ravnopravnost, Dragan Kremer, zamenik šefa britanskog projekta za podršku nezavisnosti medija na Zapadnom Balkanu, prof. dr Dejan Pralica, redovni profesor Odseka za medijske studije u Novom Sadu i prof. dr Dubravka Valić Nedeljković, predsednice Upravnog odbora Novosadske novinarske škole.
Tokom svečanosti, obeleženo je i 50 godina profesionalne karijere prof. dr Dubravke Valić Nedeljković koja je podsetila na to da su mediji i javni interes „sintagma koja objedinjuje i etiku i medije i slobodu medija i nezavisnost medija, i medijsko vlasništvo i medijski profesionalizam”.
„Sve navedeno može se najdirektnije proceniti dekonstrukcijom povoda za medijsko izveštavanje – da li ih rukovodi javni interes ili sve češće, nažalost, vladajuće političke elite ili sadržaji koje prosečni, medijski nedovoljno pismen, auditorijum želi da prati. Mediji ne postavljaju agendu, već slede zelje donosilaca odluka i auditorijuma i to ih cini zavisnim, neslobodnim, često neetičnim i u krajnjem slučaju i neprofesionalnim”, zaključuje Valić Nedeljković.
