Twitter
Facebook1. čas: Hemija
Svaki čas počinje odgovaranjem. Profesor propituje gradivo objašnjeno na prethodnom času – kiseline i bazna jedinjenja. Nema redosleda odgovaranja što znači da bi svako mogao pred tablu u bilo kom trenutku. Oseti se blaga nervoza. Ipak, niko ne paniči. Zbog čega?
Profesor nakon svakog časa na svom sajtu objavljuje video u kom je sažeto gradivo sa prethodnog predavanja. U poslednjem videu on objašnjava jednačinu za hemijsku reakciju između baze i kiseline, a takođe i način nomenklature tih jedinjenja. Većina đaka je pregledala video, upamtila kratku lekciju i nema razloga za brigu zbog odgovaranja.
Pošto profesor nema nikakvog iskustva sa prezentovanjem informacija ispred kamere, kao ni sa montažom, za ovaj posao koristi Sinteziju (eng. Synthesia) – alat koji pomoću veštačke inteligencije (VI), a na osnovu tekstualnog unosa, kreira avatara koji izgovara napisani tekst. Tako se u njegovom videu – osim avatara – pojavljuju i slike jedinjenja, kao i propratni snimci koji ilustruju reakcije o kojima se govori.
Ovaj „virtuelni pomoćnik” olakšava đacima da nauče i zapamte lekcije, i profesor to zna. Marketinška istraživanja pokazuju da kada gledamo video-snimke usvajamo 95% sadržaja, dok se u slučaju čitanja tekstova taj procenat svodi na tek 10%. S obzirom na to da se videi poput onog koji je generisao naš profesor hemije stvaraju izuzetno lako, nastavno osoblje – na isti ovaj način – može jednostavno da pripremi sve nastavne jedinice služeći se samo tekstualnim unosom.
2. čas: Engleski jezik
Profesorica na početku časa, korsti kratke igre sa sajta Duolingo da bi razbudila đake. Uz pomoć brzih tekstualnih vežbi, koje su kreirane prema nivou znanja svakog učenika ponaosob, đaci se upoznaju sa temom današnjeg časa.
Danas je na redu uvežbavanje veština pisanja na engleskom jeziku. Cilj časa je da đaci nauče osnovna pravila koja se koriste prilikom razmene formalnih poruka na engleskom jeziku. Tokom većeg dela časa nastavnica objašnjava gradivo, dok je poslednjih 15 minuta rezervisano za praktičnu vežbu.
„Ja sam đak drugog razreda gimnazije i danas na času engleskog jezika vežbamo formalnu pisanu komunikaciju. Da li bismo mogli da se dopisujemo na engleskom u zvaničnom tonu, a da me ti usput ispravljaš ukoliko napravim greške u svojim unosima?“
Ovo je komanda koju đaci, na molbu profesorice, unose u čet-bot koji funkcioniše na osnovu veštačke inteligencije. Učenici će se do kraja časa dopisivati sa botomi i tako usavršavati veštine koje su stekli tokom prvog dela časa. Modeli veštačke inteligencije, poput Čet Dži-Pi-Tija (eng. Chat GPT), Kloda (eng. Claude) i mnogih drugih mogu uspešno da imitiraju formalni ton razgovora sa đacima, a da usput ukažu i na slovne, gramatičke ili neke druge greške u njihovom pisanju. Takođe, mogu da im pruže i savete kako da dodatno svoj jezik prilagode stilu kojim uče da se služe.
Veliki odmor
Kada nisu na času, učenici umeju da zaborave šta su obaveze koje ih očekuju. U tome im može pomoći platforma poput Mejnsteja (eng. Mainstay). Pomoću nje, oni mogu da saznaju koji časovi su im preostali tog dana, a profesori mogu da ih podsete na domaći koji trebaju da predaju, ili na lekcije koje će tog dana da propituju.
Takođe, đaci u razgovoru sa čet-botom u ovoj aplikaciji mogu da saznaju gde se u udžbenicima nalaze lekcije koje trebaju da nauče, ali i da dobiju korisne informacije o tome kojim lekcijama bi trebali da posvete dodatnu pažnju. Mejnstej – između ostalog – može imati uvid u ocene đaka i na osnovu njega sugerisati učenicima kako da poprave svoje rezultate.
Na telefone đaka upravo stiže notifikacija. Sledeći čas je matematika, u pitanju su rezultati kontrolnog zadatka. Trigonometrija.
3. čas: Matematika
Dan pred čas, profesor je pomoću veštačke inteligencije proverio svih 35 kontrolnih zadataka svojih učenika. VI je izuzetno korisna u egzaktnim naukama poput matematike. Matematički zadaci kojima se bave učenici u srednjim školama uglavnom predstavljaju „lako štivo“ za većinu modernih modela veštačke inteligencije. S obzirom na to da moderni VI modeli raspolažu velikim brojem podataka koji uključuju i informacije o rešavanju matematičkih zadataka oni mogu da – sa visokim stepenom preciznosti – pomognu profesorima i profesoricama pri ocenjivanju kontrolnih zadataka.
Pored toga, VI uči na osnovu kontrolnih zadataka koje čita, pa je u mogućnosti da pomogne profesoru u utvrđivanju razloga zbog kojih su pojedini đaci ostvarili lošije rezultate. Uz ove informacije, profesor je u mogućnosti da prilagodi svoju nastavu tako da ponovo utvrdi gradivo koje je slabije ocenjeno. Takođe, pomoću veštačke inteligencije koja je sada upoznata sa kompetencijama njegovih đaka, profesor će u budućnosti lakše kreirati nove zadatke za njih.
4. čas: Geografija
Grupa učenika predstavlja svoj projekat o prirodnim resursima jugoistočne Evrope. Oni su koristili udžbenik, ali i različite izvore sa interneta kako bi dobili što više podataka. Učenici su pomoću VI pravili grafikone koji ilustruju količinu prirodnih resursa na određenim teritorijama i poredili te podatke sa različitim demografskim procesima. Nastavnik im je sam predložio da koriste VI kao jedno od sredstava za realizaciju projekta.
Međutim, jedna od najbitnijih stvari koje je profesor učenicima naglasio jeste da podatke koje pronađu na internetu ili dobiju od VI moraju dodatno da provere. Korišćenje interneta i VI kao izvora uvek predstavlja rizik. Kako je đacima danas dostupan neograničeno veliki broj informacija i podataka o najrazličitijim temama, zadatak nastavnika više nije samo u tome da im predstavi tačne informacije, već i da im skrene pažnju na postojanje netačnih informacija, objasni im koji izvori mogu biti nepouzdani i nauči učenike kako da prepoznaju potencijalno obmanjujuće sadržaje
5. i 6. čas: Srpski jezik i književnost
„Danas pričamo o romanu Čiča Gorio na malo drugačiji način – pomoću veštačke inteligencije“, rekla je profesorica. Studenti su dobili zadatak da saznaju više o društvenom kontekstu u kom se dešava radnja ovog romana, kako bi kasnije kroz razgovor sa VI mogli da izvedu zaključke o dilemama glavnog junaka, Ežena de Rastinjaka. Pomoću VI, učenici mogu pokušati da osmisle kako bi se stvari odigrale u romanu da su junaci postupili drugačije? Kasnije, svoja zapažanja učenici iznose u grupnoj diskusiji sa ostatkom razreda.
Na ovaj način, veštačka inteligencija pomaže učenicima da interaktivnije pristupe analizi nekog književnog dela. Pored toga, oni se uče i kritičkom prisupu razgovoru, jer su konstantno u prilici da preispituju i proveravaju odgovore koje im predstavlja veštačka inteligencija. Cilj ovakve nastave nije zamena ljudske interpretacije, već podsticanje kreativnog razmišljanja i razvijanje digitalnih kompetencija.
Zvonilo je za kraj poslednjeg časa.
Digitalna transformacija obrazovanja je stigla, a veštačka inteligencija – iako još uvek u svojim začecima – nešto je za šta treba da pripremimo učenike, ali i nastavni kadar. Od izuzetne je važnosti demistifikovanje funkcionisanja ove tehnologije, jer je ona može biti koristan alat. Međutim, i učenicima i profesorima bi morali da se jasno predstave dometi, prednosti i mane korišćenja VI s obzirom na to da nesavesno ili pogrešno korišćenje ove tehnologije može dovesti do grešaka u radu profesora ili lošeg obrazovanja učenika.
VI umnogome može da olakša posao i profesora i učenika. Ova tehnologija nastavnicima može pomoći u obavljanju administrativnih zadataka poput kreiranja planova i izveštaja ili u pripremi nastave koja je interaktivnija i zanimljivija. Pomoću različitih alata za praćenje napretka đaka, profesori mogu svoja predavanja da prilagode nivou na kome se đaci nalaze, ili da pojedine đake detaljnije usmeravaju kako ne bi zaostajali u usvajanju gradiva. Sa druge strane, VI đacima može da pomogne u kreativnom rešavanju problema. Pomoću različitih VI alata, oni mogu da: kreiraju audio i video sadržaj za svoje prezentacije, porede podatke ili dobiju smernice o tome gde da potraže neku informaciju.
Ipak, ono što je najbitniji zadatak nastavnika kada je VI u pitanju, jeste da se objasne metode etičkog korišćenja VI sadržaja učenicima. Veoma je važno objasniti im da modeli kao što su Čet Dži-Pi-Ti nisu zamena za znanje, već alatka za njegovo uvećavanje. Bitno je da đaci nauče da VI nije „prečica do uspeha“ i da ne mogu u potpunosti verovati rezultatima koje im VI predstavlja, već da moraju da im pristupaju sa oprezom i svesni potencijalne greške.
U savremenom obrazovanju, ključni izazov biće postizanje ravnoteže između (1) tradicionalnih medota nastave, koje se odlikuju međusobnim razgovorom i dubokim razumevanjem gradiva, i (2) digitalnog pristupa koji predlaže personalizovano učenje, trenutan pristup velikom broju informacija i nastavne metode koje uključuju korišćenje VI. Ono što je najvažnije je da tehnologija mora ostati sredstvo za postizanje obrazovnih ciljeva, a ne cilj sam po sebi.
Milovan Nikolić
