Budućnost novinarstva: Odnos veštačke inteligencije (VI) i novinarstva

Žurnalizam je profesija koja od novinara i novinarki, uglavnom veoma često, traži brzinu. To je u suštini osnovni uzrok grešaka koje se ponavljaju iznova i iznova, uzrok frustracije i stresa samih novinara, uzrok nezadovoljstva njihovih urednika, i na kraju, ali ne manje važno, uzrok  zašto publika odlučuje da se prebaci na drugi medij jer nije u roku, u kojem je očekivala, dobila kvalitetnu informaciju kako bi zadovoljila svoje komunikativne potrebe. Brzina nije jednostavan zadatak koji novinari moraju da ispune jer zavisi ne samo od njihove profesionalnosti, već i od niza drugih, spoljašnjih, faktora na koje nekada mogu, a češće ne mogu, da utiču.

I sad se verovatno pitate kakve veze ima odnos novinara prema veštačkoj inteligenciji sa „brzinom“. Odgovor je jednoznačan i „direktan“.

Mnogi teoretičari, ali i oni koji uveliko koriste VI u novinarstvu se slažu oko šest oblasti  u kojima   veštačka inteligencija može da pomogne profesionalcima da se dosegne neophodna brzina pa i tačnost u novinarskom radu.

1. Pojednostavljuje prikupljanje neophodne dokumentacije posebno za analitičke i istraživačke tekstove. TAČNO!

 

ALI,

šta ako novinar istraživač baš nije sasvim siguran šta tačno traži. U tom slučaju je efikasnije da sam prikuplja dokumente jer jedan „papir“ obično vodi ka drugom, trećem…

2. Automatizuje one najdosadnije novinarske poslove i time drastično doprinosi brzini rada. Na primer transkripcija intervjua, sortiranje e-poruka i fotografija. TAČNO!

 

ALI,

veštačka inteligencija možda neće prepoznati one tanane nijanse kojima sagovornik šalje veoma važne poruke na implicitnom nivou a novinaru će one biti vrlo jasne.

3. Pomaže u posebno zahtevnim vrstama novinarstva poput istraživačkog i novinarstva zasnovanog na podacima (eng. data journalism) jer veoma brzo – ako joj se zada precizan zadatak – analizira velike skupove podataka. TAČNO!

 

ALI,

ključno je davanje vrlo jasnih uputstva. Za to je uglavnom potrebna poznavanje funkcionisanja veštačke inteligencije i obuka novinara, ali rezultat i dalje ne moraju biti zadovoljavajući. Poseban problem predstavlja situacija u kojoj novinar ne prepozna materijalnu grešku koju je veštačka inteligencija napravila.

4. Personalizacija sadržaja u kojoj odskora učestvuje i VI je nešto sa čim se već uveliko susrećemo u ekonomskoj-propagandni (EPP). TAČNO!

 

ALI,

koliko puta vas je iznervirala reklama za određenu vrstu proizvoda koji ste jednom prilikom tražili na internetu, ali vas on odavno više ne zanima? Na isti način funkcionišu i drugi sadržaji. Međutim, ukoliko budemo dobijali uvek vesti iz samo jedne, ili nekoliko, oblasti koje smo nekada pretraživali, personalizacija sadržaja može biti pogubna. Istovremeno VI može biti korišćena i kao vid cenzure, ili čak autocenzure. Uostalom da bismo znali šta nas sve zanima moramo imati izbor.

5. Generisanje izveštaja i kratkih agencijskih vesti je oblast u koj se VI pokazala uspešnom. Štedi vreme novinarima jer ne moraju da rade tipske poslove koji se stalno ponavljaju. Ukoliko je napravljen dobar obrazac to će uspešno odraditi VI, a novinarima će ostati vreme za ozbiljnije analitičke i istraživačke medijske sadržaje. TAČNO!

 

ALI,

medijske korporacije su našle obrazac kako da uštede na radnoj snazi i to se naravno medijskim uposlenicima uopšte ne dopada. Istovremeno za sada su takvi sadržaji veoma prepoznatljivi po suvoparnom stilu i jeziku i katkada vrlo neobičnoj jezičkoj upotrebi. Auditorijum je pokazao da za sada nije baš oduševljen sa tim da mu mašina odabira, piše i plasira informacije od javnog interesa. Podsetimo na nedavni događaj u Poljskoj. Mnogi mediji su objavili da je „Veštačka inteligencija (AI) kao zamena za otpuštene novinare OFF Radija Krakov ‘dobila otkaz’ posle samo nedelju dana zbog žestokih negativnih reakcija u javnosti.“[1] Pitanje je da li homo sapiens još nije zreo da prihvati VI i u takozvanoj kreativnoj, odnosno perolakoj industriji (termin Edgara Morena[2]  kojim se obuhvataju mediji u najširem smislu, dakle tu je osim novina, radija i TV još i film, pozorište…) ili VI još nije na tom nivou da može da zadovolji kriterijume i potrebe homo sapijensa. Verovatno ima i jednog i drugog.

6. Pojedini teoretičari smatraju da je VI etičnija u kreiranju svojih sadržaja jer na nju ne utiču moguće dnevno-političke orijentacije novinara. DONEKLE TAČNO!

 

ALI,

naravno da je svaki posao uslovljen kontekstima u kojima svakodnevno funkcionišu osobe koje ga obavljaju. Tako i na novinarski posao utiču: obrazovanje, socijalno poreklo i status, uređivačka politika, odnos sa kolegama i spoljnim saradnicima, znanje, kritičko mišljenje, lične osobine, ideološka opredeljenost, pozicija u redakciji, finansijski potencijal medija, tehničko-tehnološka opremljenost itd. Možda ste pomislili da je svega toga lišena VI, ali stvari nisu tako jednostavne, jer je, za sada, veštačka inteligencija, kako to sama za sebe kaže (u slučaju Čet Dži-Pi-Ti-ja), samo „mašina“ koja je napunjena raznim informacijama. Suštinsko pitanje je: ko odabira informacije kojima će biti snabdevena baza iz koje VI crpi informacije? A nameće se i pitanje koliko će „čuvari kapija“ (teorija Kurta Levina[3]) koji odabiraju sadržaje biti i sami obremenjeni sa svim onim kontekstima koje smo spominjali da utiču na rad novinara?

 

Ipak, može se pretpostaviti da konsultovanje različitih baza može da doprinese da korisnici dođu do informacija očišćenih od neetičnosti i manipulativnih elemenata. Međutim to je isto toliko pogreško kao i da smatramo kako ćemo imati pravu sliku o tome šta se dešava ukoliko pratimo više različitih medija. Ne, nećemo. Sve što ćemo na taj način uraditi jeste zatrpavanje velikom količinom informacija koje na različite načine predstavljaju isti događaj. Sve one su podjednako produkt perspektive onoga ko je na događaju bio i za nas (auditorijum) izvestio o njemu. Budimo blagonakloni i verujmo da svaki novinar i novinarka podjednako smatraju da su istina, kritički pristup, balansiranost i profesionalizam odlika svakoga ko se bavoi novinarstvom. Nažalost to nije tako i o tome svedoče rezultati mnogobrojnih medijskih monitoringa koje je radio tim Novosadske novinarske škole[4].

Ipak, medijska i digitalna pismenost mogu da nam pomognu da prevaziđemo ovu naizgled beznadežnu situaciju. Što više znamo o tome kako suštinski profesija funkcioniše to ćemo se lakše odbraniti od manipulativnih, pa i lažnih, spinovanih, cenzurisanih sadržaja, bilo da ih je krerala veštačka inteligncija ili homo sapijens.

Na kraju valja istaći i da same performanse medija mogu da doprinesu bržem ili sporijem uvođenju  veštačke inteligencije u „radni odnos“.

Iako na prvi pogled izgleda da je za sada to nemoguće televizija (čiji dan se u svetu obeležava 21.novembra)  jeste medij koji je podložan većoj upotrebi VI. Već sada imamo veštački kreirana TV lica likove koji se kreiraju na osnovu istraživanja javnog mnjenja. Takvi „veštački“ voditelji ne greše, nemaju nikada, na primer, kijavicu, niti ih zaboli glava neposredno pred centralnu informativnu emisiju, a nemaju ni moralna preispitavanja o sadržaju koji saopštavaju. Istovremeno virtuelni televizijski studiji su već sad veoma zabavni i pre liče na prostor u kojem se odvija šou program, a ne centralna informativna emisija.  Naprosto može se – recimo – iskreirati pravi ratni okršaj sa sve tenkom koji ulazi u studio i skoro pa pogazi voditelja koji saopšta vest o određenom oružanom sukobu. To smo već videli i izgledalo je jako uverljivo.

Takođe intervencije u video sadržajima snimljenim na terenu uveliko su deo medijske svakodnevice. Dakle, rečenica „video sam svojim očima pokazali na televitziji“ više nije argument za nešto što je istinito. Veštačka inteligencija i novinari mogu biti jednako prisutni i poželjni  kada je televizija u pitanju. Argumente za prevlast imaju i jedni drugi.

Kratke vesti na radiju već uveliko saopštava veštačka inteligencija. Doduše na onim stanicama koje i tako emituju isključivo „plej-listu“ i vesti od minut i po do dva, sve tipsko, bez duše. VI je tu bez premca i naravno mnogo jeftinija od novinara.

Najveći izazov VI bi bio kreiranje analitičkog sadržaja zasnovanog na obimnom novinarskom istraživanju najkontroverznijih društvenih pojava i ličnosti. Naravno, za veoma ugledne nedeljnike koji imaju strogu uređivačku politiku i veoma kompetentne urednike. Za sada tu novinari imaju izrazitu prednost.

Ne možemo na kraju završti jednostavnom rečenicom koja počinje sa „rečju odnos veštačke inteligencije i novinara je….“ naprosto stoga što nam za tako šta u pomoć moraju priteći stručnjaci koji se bave „studijama budućnosti“. Čak nismo sigurni da bi nam i oni mogli, bez ograđivanja, ponuditi jasan zaključak jer se u medijskoj sferi sve jako brzo razvija i menja.

Za sada pri zaključivanju o odnosu novinara i veštačke inteligencije svako za sebe mora uzeti u obzir interes medijskog kapitala, interes političkih elita, interes novinarske zajednice i na kraju, ali ne manje bitno, interes auditorijuma.

[1] https://www.021.rs/story/Info/Nauka-i-tehnologija/391714/AI-zbog-koje-je-poljski-radio-otpustio-novinare-dobila-otkaz-posle-samo-nedelju-dana.html

[2] Edgar Moren (1979). Duh vremena 1,2. Beograd: BIGZ.

[3] https://www.academia.edu/29349852/TEORIJA_O_CUVARIMA_KAPIJA

[4] Svi izveštaji monitoringa dostupni na https://www. novinarska-skola.org.rs

 

prof. dr Dubravka Valić Nedeljković