„Ništa na ovom svetu nije tako neodoljivo zarazno kao smeh i dobar humor.” – Čarls Dikens (A Christmas Carol)
„Ljudska rasa ima samo jedno efektno oružje i to je smeh.” – Mark Tven
„Smej se kad god možeš. To je jeftin lek.” – Lord Bajron
„Zahvalan sam na smehu, osim kad mi mleko izađe kroz nos.” – Vudi Alen
I tako redom, tek da se zna u mnogobrojnim priručnicima čiji sadržaj je isključivo posvećen izrekama poznatih ljudi i poslovicama, smeh zauzima posebno mesto. Mnoge poznate ličnosti su imale šta da kažu o smehu ali smehom su se bavili nekada, mnogo više nego sada, i mediji, tačnije sadržajima koji su i te kako zasmejavali auditorijum i čitalačku publiku.
Podsetićemo evo 10. januara na Dan smeha koliko su svojevremeno mediji negovali sadržaje za zasmejavanje auditorijuma. Osim specijalizovanih časopisa koji u Srbiji izlaze još od polovine 18. veka bogata je bila ponuda i humorističkih emisija u elektronskim medijima posebno na radiju.
Ali prvo o tome kako je sve počelo i koliko je bila bogata humoristična novinska ponuda. Prvi list koji je negovao humor i satiru kako je zabeleženo u istoriji srpskog novinarstva je bio Šaljivac koji je počeo da izlazi još davne 1850. Zatim se nižu mnoga izdanja koja su opstajala kraće ili duže a izdavali su ih i uređivali velikani srpskog novinarstva: 1881. počinje sa objavljivanjem nedeljnik Dar-Mar; pa Era, list koji je izlazio samo nekoliko meseci 1882. godine. Časopis Gedža je izlazio čak tri godine, od 1892. godine; 1897. godine osnovan je nedeljni list Šilo. Ubrzo i novina Zort – u podnaslovu je objašnjavano da je reč o listu za politiku i društvenu šalu i satiru, a 1893. godine počinje da izlazi Cerekalo. Početkom dvadesetog veka objavljivan je Satir koji je izlazio tokom 1902. i 1903. Vodeni cvet je bio prvi šaljivi list koje je, 1908. godine, pokrenulo Srpsko novinarsko udruženje a urednik je bio Branislav Nušić. Spadalo je bio nedeljni ilustrovani list za šalu i satiru koji je izlazio tokom 1914. i 1915. godine, a novinarsko udruženje je od 1935. godine, ponovo pokrenulo satirične, mesečne novine Ošišani jež. Posle Drugog svetskog rata izlazio je pod nazivom Jež. 5. januara 2009. obeleženo je u Beogradu 75 godina lista Ošišani jež. Tim povodom Pošta Srbije je emitovala prigodnu poštansku marku nominale 20 dinara. Na internetu se može naći podatak da danas Ošišani jež izlazi i dalje pod ovim originalnim imenom ali u digitalnoj formi.
Elektronski mediji su takođe vrlo rano otkrili humor kao rado slušan sadržaj. Od 6. marta 1949. Radio Beograd emituje kultnu emisiju Veselo veče koja je bila najslušaniji radijski program decenijama. Emitovana je nedeljom uveče. Na sajtu Radio Beogarda nas podsećaju da su skečeve glumili vrsni komičari poput Miodraga Petrovića Čkalje, Mije Aleksića, Dragutina Gute Dobričanina, Miće Tatića, Petra Slovenskog, Branke Veselinović, Dragana Lakovića, Ljubiše Bačića… I u drugim radijskim centrima tadašnje Jugoslavije pokrenuta je ista emsija a često je materijal deljen i jednom mesečno su svi centri preuzimali program jednog koji je tog meseca bio domaćin Vesele večeri. Na taj način auditorijum je imao uvid u to šta je smešno Slovencima, a šta na primer Makedoncima, Hrvatima, Crnogorcima… Razvijalo se bratstvo-jedinstvo u smehu. Uz ovu emisiju svoj osećaj za humor i satiru gradile su generacije.
Sve matične jugoslovenske radio stanice koje su u to vreme nosile ime po glavnim gradovima republika i pokrajinama tadašnje Jugoslavije (dakle Radio Beograd, Radio Novi Sad, Radio Priština, Radio Titograd, Radio Zagreb, Radio Sarajevo, Radio Ljubljana, Radio Skoplje) imale su ne samo svog satiričara i humoristu, već čitave redakcije koje su zapošljavale najpoznatije autore toga doba i proizvodile ozbiljan broj emisija na sedmičnom nivou. Zanimljivo je da je reč tada o uglavnom muškom autorstvu. Jedan od serijala koji se osim Vesele večeri najduže zadržao na talasima Radio Beograda 1 i imao enormu slušanost je sitkom Porodica Jovanović. Kratka igrana forma emitovana svakodnevno nekoliko puta a udarni termin je bio neposredno pred Novosti dana Radio Beograda 1 najslušaniju informativnu radijsku emisiju u celoj Jugoslaviji. Tako da je i samim tim Porodica Jovnović imala ogromnu slušanost. Podsetimo serija Jovanovići – svakodnevica jedne porodice počela je da se emituje na Prvom programu Radio Beograda, 3. januara 1981. godine i trajala sve do 1993. Nakon toga nam očito više ništa nije bilo smešno.
Radio Novi Sad je osim sa Veselom večeri plenio pažnju i Veselom vetrenjačom.
Satiričari koji su pisali, objavljivali su i knjige aforizama i satire i bili rado čitani autori, prepoznatljivi na književnom tržištu koje je okupljalo više miliona čitalaca. Tako je radio u svojim emisijama istovremeno promovisao i satiričnu književnost, te tako ispunjavao i svoju obrazovnu ulogu.
Televizija je na početku šezdesetih i sedamdesetih godina XX veka na dobroj radijskoj tradiciji izgradila sopstvenu igranu produkciju sitkoma kao što su bile na primer serije Servisna stanica, Pozorište u kući, Kamijondžije.
Danas ponuda specijalizovanih satiričnih novina nije povelika, radio je izgubio primat u humoristično-satiričnom programu, autori su pojedinci, ne postoje više cele redakcije sa mnogobrojnim uposlenim humoristima.
Aforizam kao specifičana književna forma ali i prepoznatljiv i rado slušan medijski sadržaj „živeo” je samo u radio-emitovanju. Televizija nije našla pogodan format za aforističare. Podsetimo na najpoznatiju radijsku aforističku emisiju koju je pisao i govorio svakodnevno u jutarnjem programu Studija B svojim prozuklim glasom kao radijsku minijaturu Dobro jutro Beograde humorista, satiričar i aforističar Duško Radović, poznat i kao dečiji pisac, čiju stogodišnjicu rođenja smo obeležili tokom sad već protekle 2022. godine. Radio Beograd, kao retka radijska stanica, neguje i dalje Aforizam dana kao svojevrsni aforističarski serijal na svom Drugom programu.
Modernije radijske emisije, rado slušane, su danas one koje imaju format dva voditelja koji se nadgornjavaju pričanjem o svakodnevici na recimo humorističan i u tragovima satiričan način poput Daška i Mlađe. Mnoge takve emisije, poput navedene, preselile su se u virtuelni prostor-vreme jer nisu bile baš saobrazne dnevno-političkom ukusu moćnih elita. No to jeste moderna verzija političke satire ali je nešto sasvim drugo od nekadašnjih satiričara poznatih i priznatih knjževnih autora čiji tekstovi su se citirali i prepričavali i izazivali veliku pažnju kako čitalačke publike, tako i auditorijuma ali neretko i cenzora.
Televizija i dalje luta između klasičnih sitkoma tipa najgledanijeg serijala o našim naravima koji se trenutno reprizira i opet je u vrhu gledanosti Južni vetar i humorističkog sadržaja koji u središtu pažnje ima političke nepodopštine kao što su 24 sata sa Zoranom Kesićem, ili Veče sa Ivanom Ivanovićem, ili 4 i po muškarca sa Ivanom Ivanovićem, kao vrsta više političke stendap komedije nego li pravog autorskog humorističko-satiričnog sadržaja.
Kako god, nakon ovog zaista skraćenog pregleda medijski „upakovanih” sadržaja koji su tokom proteklih decenija, pa kad je štampa u pitanju, čak i više od stoleća i po, kod nas izazivali smeh, neposredni povod je 10. januar Međunarodni dani smeha, valja nešto i zaključiti. Ovoga puta više retorskim upitima, nego analitičkim zaključkom. Dakle, da li smo prepolitizovano društvo pa su nam smešne samo zgodno „upakovane” i „ izmontirane” politikantske nepodopštine kao jedini vid slabašnog otpora svakodnevici, ili smo za pravu satiru medijski još uvek nepismeni pa stoga nismo auditorijum kojeg takvi sadržaji privlače, ili ponuda kvalitetnih autorskih sadržaja iz ovog domena više nije visokokvalitetan pa ga stoga i nema u medijskoj ponudi, ili jednostavno reč je o prevaziđenim formatima koji su zasmejavali auditorijum i čitaoce u sad već davno prošlom vremenu, a sada su samo deo istorije medija? Nije sasvim jasno šta je po sredi, verovatno za odgovorom ne treba ni tragati kad nije vidljiv već na prvi pogled, stoga biće dovoljno na Međunarodni dan smeha da se jednostavno najsmejmo malko, kažu upućeni lekovito je.
prof. dr Dubravka Valić Nedeljković
