Dan bezbednijeg interneta

„Dan bezbednijeg interneta“ je pokrenut na inicijativu nastalu u okviru projekta EU SafeBorders 2004. godine, a ubrzo nakon toga ga je prihvatila Evropska mreža za podizanje svesti – Insafe. Zvanično je prihvaćen 2005. godine. Danas se obeležava različitim akcijama i aktivnostima uglavnom fokusiranih na sajber sigurnost najmlađih i najranjivijih grupa u više od 130 zemalja u svetu. 

U akcije obeležavanja dana bezbednijeg interneta uključena je uvek cela zajednica i to od porodice, političara, biznisa u IT sektoru, nevladinih organizacija, a jednu od veoma značajnih uloga imaju mediji.

U medijima se tim povodom debatuje o načinima na koje u sopstvenom okruženju možemo učiniti bezbedniji boravak u virtuelnom prostor–vremenu. Stručnjaci na tradicionalnim medijima šalju poruke koje bi trebalo da utiču na auditorijum da više vodi računa kako o načinu na koji se na internetu ponašaju deca, pa do apela da svi budemo mnogo obazriviji i prepoznajemo prevare i manipulacije. 

Centar za nestalu i zlostavljanu decu i ove godine na Dan bezbednijeg interneta upozorava da  se „Svake sekunde na internetu podele najmanje dve fotografije ili video zapisi na kojima je prikazano seksualno zlostavljanje dece. To je više od 52.000 fotografija ili video zapisa tokom jednog radnog dana, na kojima su sve češće prikazana deca između dve i šest godina”, navodi CNZD podatke iz analize mreže ECPAT. 

„Rezultati su ukazali i na to da se deca boje da prijave kada ih neko seksualno uznemirava na internetu, te jedna trećina ispitane dece nije prijavila zlostavljanje jer im je prećeno, a čak 24% dece smatra da prijavljivanje ne bi pomoglo“, navode iz ove organizacije. 

Različiti subjkekti društvene prakse preduzimaju ozbiljne mere koji bi trebalo da doprinesu bezbednosti na internetu. U Srbiji je najpoznatiji edukativno-informativni sajt Klikni bezbedno: zajedno kroz virtuelni svet. Problem je u tome da oni koji su nesmotreni, a toga su retko svesni, neće posvetiti pažnju na informacije koje upozoravaju na sve opasnosti koje su prisutne na internetu. Istovremno radoznalost ili lakomost za osvajanje novčanih nagrada na vrlo „jednostavan“ i „lak“ način su često „neprijatelji“ opreznosti.

Međutim ono o čemu ne razmišljamo kao o direktnoj pretnji našoj bezbednosti na internetu jesu lažne i manipulativne vesti, lažni identiteti koji preporučuju različite stvari, daju savete, prodaju „jako uspešne“ lekove i homeopatske preparate koji leče sve, zagovaraju nevakcinisanje protiv zaraznih bolesti. Pretnja su i neodgovorni onlajn mediji koji objavljuju neproverene informacije koje mogu da utiču, ako ništa drugo, ono na zdravorazumsko rasuđivanje, koje onda nadalje može da provocira i neodgovorno ponašanje ljudi, čak dotle da mogu ugroziti sebe, svoju najbližu okolinu, na kraju krajeva i širu zajednicu. 

Ne treba nikada smetnuti s uma rečenicu Norberta Vinera jednog od utemeljivača kibernetike da je samo informisan čovek delatan. Sledstveno tome manipulativno, loše i lažno informisan je nedelatan. Odnosno delatan ali u pogrešnom smeru. 

Fejk njuz tragač, sajt Novosadske novinarske škole za dekonstrukciju lažnih i manipulativnih informacija, već šestu godinu intenzivno se, na svoj način i u svom domenu, bori i za bezbedniji internet koji će biti mesto tačnih, proverenih, balansiranih, nemanipulativnih informacija, jasnih i kredibilnih izvora, kao i novinara i novinarki koji poseduju znanje i integritet i poštuju svoju profesiju, ali više od svega auditorijum.

Osim ovakvih napora raznih fekčekerskih organizacija da zaštite internetske korisnike ovim pitanjem se i te kako bave države koje imaju dakako veću moć. Međutim, alat državne politike za najčešću prevenciju nebezbednih polja na internetu je cenzura.

Teorija ističe da cenzura omogućuje da se javnost zaštiti od štetnih informacija koje se bez ikakvih ograničenja postavljaju na internetu.

Istovremeno cenzura otvara prostor za smanjenje i ograničavanje slobode pristupa informacijama. Balans između ove dve krajnosti nije lako postići.

Cenzuru na internetu ne koriste samo pojedinci, kompanije ili vlade, već postoji i niz programa kojima se ograničava ili zabranjuje pristup nekim stranicama. 

Skup programa koji se bavi cenzurom na internetu poznat je pod nazivom „web filteri“, odnosno „censorware”, piše sajt Global analitika. U studiji „Globalna mapa Internet restrikcija” 2020. istraživači su poredili situaciju na internetu u 181 zemlji kako bi videli koje zemlje nameću najoštrija internet ograničenja i čiji građani uživaju najveće onlajn slobode. 

Studija u obzir uzima deset faktora kao što su ograničenje i zabrana torenta, ograničenje i zabrana pornografije, ograničenje i zabrana političkih medija, teške cenzure političkih medija, ograničenja i zabrane društvenih medija, restrikcije i zabrane VPN-a (Virtual Private Network). 

Srbija se nalazi među zemljama koje imaju najmanje onlajn ograničenja. Jedina restrikcija kada je reč o Srbiji odnosi se na ograničenje preuzimanja sadržaja sa Torenta, objavio je sajt Compariteć.com koji se bavi zaštitom onlajn privatnosti. 

Prema rezultatima ove studije, najgora situacija kada je reč o internet cenzuri je u Severnoj Koreji u kojoj je zabeleženo svih 10 faktora ograničenja. Slede Kina, Rusija, Turkmenistan i Iran, Belorusija, Turska, Oman, Pakistan, Ujedinjeni Arapski Emirati i Eritreja. I mnoge druge zemlje ograničavaju određen tip sadržaja tako da je internet sve manje zona slobode govora. Istovremeno je još daleko do postizanja međunarodnog konsenzusa o tome kako ga treba urediti na globalnom nivou da bi postao i bezbednija zona.

Ipak, na kraju, na Dan bezbednijeg interneta založili bismo se, pre svega, za prevenciju i edukaciju kao osnovne alatke za postizanje veće sigurnosti u virtuelnom prostor–vremenu, a ne cenzuru u bilo kom smislu.

prof. dr Dubravka Valić Nedeljković