Dan slobode medija

Svake godine u poslednjih nekoliko na ovaj dan svoju kolumnu počinjem otprilike ovim  rečima: i ove godine u Srbiji su medijske slobode  dostigle najnižini nivo. E pa sudeći po današnjem izveštaju Reportera bez granica izgleda može i gore jer kako se navodi „Sloboda medija u Srbiji najugroženija je u poslednjih 22 godine od kreiranja Svetskog indeksa slobode medija 2002.U Evropi samo 13,21% zemalja ima karakteristiku kakvu je dobila Srbija (teško stanje). Na Srednjem Istoku i u Severnoj Africi ovakvu ocenu je dobilo čak 47,37% zemalja.

Indeks rangira 180 zemelja. Ove godine obuhvata analize o tome kako države  sve manje štite novinarstvo, zatim o novinarstvu nasuprot dezinformacijama u super izbornoj godini u kojoj će većina žitelja planete izaći na birališta, i naravno daje listu od najboljih do najgorih. U EU je najbolje pozicionirana Norveška (1. mesto) i Danska (2. mesto po slobodi medija) a Srbija je po ovogodišnjem izveštaju prešla polovinu liste na dole, što nosi karakteristiku da je sloboda medija u teškom stanju.  Naime sada je Srbija na 98 mestu što je čini najlošije pozicioniranoj zemlji, osim Albanije (99. mesto), u poređenju sa  svim članicama i kandidatima  za člansvo u EU. 

Saja za Glas Amerike ističe razloge ovako loše pozicije Srbije koja je pala u odnosu na lane za još 6 mesta a u odnosu na 2022. za  čak 19 mesta „nekažnjivosti zločina počinjenih nad novinarima, netransparentne i pristrasne medijske regulacije. Takođe, jedan od razloga je i sveukupni politički ambijent – neprijateljski nastrojen prema novinarima. Tome je, u protekle dve godine, pridodata ruska ratna propaganda. To je nešto što nije sasvim novo u Srbiji, ali potrebno je uzeti u obzir da je Kremlj pojačao napore u širenju svoje propagande u vezi sa ratom u Ukrajini u evropskim zemljama, pa tako i u Srbiji.” „Uticaj Kremlja (Rusija je na 162 mestu) se proširio čak do Srbije, gde prorežimski mediji prenose rusku propagandu, a vlasti prete ruskim novinarima u egzilu“, stoji u izveštaju, prenosi N1. Dodaje se da je, govoreći o konkretnim primerima, Salaj istakao da su u poslednjih 12 meseci, novinari u Srbiji bili žrtve „orkestriranih kampanja, inspirisanih političkim napadima, koje su nekad rezultirale napadima na mrežama a nekad i napadima u stvarnom životu”, prenose mediji (1, 2) 

Na žalost urušavanje slobode medija je svetski trend. Ne samo na prostorima lokalnih i regionalnih sukoba već i u mnogim drugim zemljama političke elite i donosioci odluka ne mare puno za slobodu i autonimiju medija.  Podatak iz izveštaja da su «više od 100 palestinskih novinara ubile izraelske odbrambene snage, uključujući najmanje 22 tokom obavljanja svog posla ».  Stanje u Avganistanu je među najzaoštrenijima, tamo je situacija ocenjena sa najlošijom ocenom jedan što ovu zemlju stavlja na 178 mesto od 180 po medijskim neslobodama. Ubjena su 3 novinara, 219 pritvorenih i zabeležno je 235 slučajeva pretnji, piše Glas Amerike. 

Druga i treća zemlja sa kojom je trenutna politička elita Srbije u izuzetno dobrim odnosima su na začelju liste to je Kina koja je po slobodi medija svrstana na 172 mesto i Turska na 158 mestu. Šta nam to govori? 

Mađarska je mnogo bolja popela se sa 72  u ovom izveštaju na 67 mesto. Sve ostale Balkanske zemlje, osim Albanije, su bolje od Srbije. Rang im je  Grčka 88, Bosna i Hercegovina 81, Kosovo 75, Hrvatska  48, Slovenija 42, Crna Gora  40, Severna Makedonija  čak 36 mesto. 

Poslednja zemlja na svetu po (ne)slobodi medija je Eritreja sa indeksom 180.

Ni Sjedinjene države se ne mogu baš pohvaliti sa slobodom medija jer 55 mesto za zemlju koja insistira na demokratiji ineza visnim medijima to nije dobra pozicija, mnogo je bolja na primer Nemačka (10), Velik Britanija (23 mesto) i Francuska (21) koje su najuticajnije zemlje u svetu.

Medijski monitoring predizborne kampanje za parlamentarne izbore u Srbiji i grad Beograd koji je Novosadska novinarska škola radila za kampanju 2023. potvrđuje da je doista situacija u medijskoj sferi zaista teška. Polarizacija uređivačkih politika je potpuno « crno – bela », kao da se izveštava o dve različite države. Dakle opozicioni mediji favorizuju Srbiju kao potpuno korumpiranu zemlju prepunu afera vladajućih oligarha koja je  u bankrotu i zavisi od Rusije i Kine. Dok provladini izveštavaju egzaltirano o uspesima vladajućih elita  i njihovih lidera sa Vučićem na čelu, koji « preliva » ekrane nacionalih televizija, promovišući svoju sliku uspeha Srbije kao « ekonomskog džina u regionu ».  Monitoring je takođe ukazao na apsolutnu selekciju subjekata. U provladinim medijima samo vladajuća koalicija može da govori  a u opozicionim samo kritičari vlasti. Istovremeno javni servisi u informativnim programima u potpunosti NE ispunjavaju svoju zakonom definisanu ulogu što je ujedno i krah dualnog medijskog sistema jer je i RTS i još više RTV potpuno prešao po uređivačkoj politici u « štim »  komercijalnih provladinih medija.

Kada se ovome doda lična i profesionalna nesigurnost novinara i novinarki, podjarmljenost većine medija sa izuzetkom onih koj su u vlasništvu stranih kompanija pa su nedodirljivi (izuzev Sputnjika), socijalni i društveni status pojedinaca i profesije kao takve – jasno je zašto se već nekoliko godina sve manje studenata upisuje na fakultete bilo državne, bilo privatne, na kojima su akreditaciju dobile grupe za novinarstvo. Mladi se sve više opredeljuju za studije  PR-a što je za novinarsku profesiju vrlo deprimirajuće.

Dakle, rečju medijske slobode u celom svetu su na zabrinjavajuće niskom nivou i to kako u najrazvijenijim i najuticajnijim zemljama bez obzira da li su na « istoku » ili « zapadu », tako i u onim najsiromašnijim (Zapadna Afrika, Srednji Istok). Balkan nije izuzetak jer je po medijskim slobodama u donjoj polovini skale od 180 praćenih država. Planeta klizi ka  sve većem devastiranju medijske informativne sfere jer političkim elitama ne odgovara da imaju «watch  dogs » koji će u svakom trenutku uputiti javnost na to da li njihovi reprezentati rade u javnom ili sopstvenom interesu…. Ideja Albera Kamija da „Sloboda nije ništa drugo nego šansa da budeš bolji“ a primenjeno na medije mogla bi da glasi sloboda medija nije ništa drugo nego solidna osnova za izgradnju  boljeg društva – kanda više nije „u modi“.

Srećan vam Međunarodni dan slobode medija.

prof. dr Dubravka Valić Nedeljković