Evropski dan međugeneracijske solidarnosti

Doduše tek  od 2008. obeležava se ovaj važan Dan. Cilj je da se produbi i podstakne saradnja, razumevanje i uvažavanje među svim uzrasnim grupama posebno između starih i mladih među kojima je često jaz i nerazumevanje najdublje. Veoma je to važno baš u Srbiji jer prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, Srbija je jedna od zemalja sa prosečno najstarijim stanovništvom u svetu.

Istovremeno, na žalost, nasilje nad starim osoba nije retkost „Fizičko nasilje pogađa 3,9 odsto starijih u Srbiji, a 2,6 odsto starijih od 65 godina u svetu“. Prema istraživanju Crvenog krsta Srbije  „Na ničijoj zemlji“ o rodnom zasnovanom nasilju nad ženama starijim od 65 godina u Srbiji najčešće je psihološko zlostavljanje (11,6 odsto), zatim finansijsko (6,8), zanemarivanje (4,2) , fizičko (2,6) i seksualno nasilje (0,9).

Ključne činjenice kada je o Evropi reč

• 1 od 5 osoba starijih od 65 godina čuva svoje unuke barem jednom tjedno
• 2 od 3 odrasle osobe željele bi provoditi više vremena s ljudima izvan svoje dobne skupine
• 9 od 10 odraslih osoba vjeruje da programi zajednice koji služe djeci i starijim osobama na kraju svima donose korist
• Većina Europljana smatra da nema dovoljno prilika za upoznavanje između starijih i mlađih ljudi.

Mediji bi mogli biti dobar promotor međugeneracijske saradnje, kao i ukazivanja na sve probleme koji opstruišu koegzistenciju i kooperativnost. Međutim svi medijski monitorizni, koje već više od 20 godina redovno sprovodi Novosadska novinarska škola, ukazuju na to da su i mladi i stari ciljna grupa koja izostaje i kao subjekat i kao objekat medijskih objava, a te koje govore o međugeneracijskoj saradnji  su toliko retke da ih istraživački uzorci nisu identifikovali. Mediji čak ne izveštavaju o inicijativama civilnog sektora da se međugeneracijska saradnja poboljša, dijalog uspostavi a kada je reč o  žrtvama nasilja da se one zaštite. Dakle ni događaji iz ove oblasti se ne pokrivaju a kamili da se medijskom inicijativom pokrene društveni dijalog o međugeneracijskoj saradnji koji je jedno od izuzetno aktuelnih pitanja u svakodnevici građana i građanki Srbije, zemlje koja je u svetskom vrhu kako po broju starih osoba tako i po nedovoljnom razumevanju među generacijama što doduše nije neobično s obzirom da je Srbija posttranziciona država sa nagomilanim ekonomskim, socijalnim, društvenim problemima. 

U našem društvu stari su bili tema samo vrha političkih elita u doba korone kada su služili kao dobar paravan za upitnost kršenja ljudskih prava u doba pandemije.

Možda barem 29  april bude motiv da se mediji pozabave  međugeeracijskim odnosima u Srbiji i promovišu aktivnosti čiji je cilj saradnja i kooperativnost među generacijama bez koje nema demokratskog i društvenog napretka.