search icon Arhiva
09. avgust 2022
Podeli na

Govor mržnje u tradicionalnim i novim medijima

Studija slučaja: Sremskomitrovački portal i govor mržnje u komentarima na Fejsbuku

Početkom ovog meseca lokalni „Sremskomitrovački portal” objavio je tekst u kom navodi da odbornica gradske skupštine u Sremskoj Mitrovici Nataša Zec, iz lokalne opozicione grupe građana „Grad za sve nas”, „tobože pod plaštom tolerancije”, predlaže da u sremskom selu Kukujevci „pred narodom koji je jedva izbegao od ustaškog noža, Tompson zapeva ‘U Čapljini klaonica bila, puno Srba Neretva nosila’, nakon toga salutirajući ‘Za dom spremni’”. Ovaj medij, zatim, postavlja pitanje: „Želi li, ovim predlogom, da i ove nedoklane Srbe, Kukujevčane, i u Srbiji stigne ustaški nož, kako to u svojim pesmama priželjkuje Tompson?!”. 

Tekst je objavljen nakon sednice gradske skupštine na kojoj se odbornica u svom govoru osvrnula na nedavni koncert pevača Baje Malog Knindže u sremskom selu Čalma, praveći paralelu između njega i hrvatskog pevača Marka Perkovića Tompsona. Odbornica jeste, po svoj prilici, ironično, upitala zašto i Tompson ne bi mogao pevati u Sremu ako je to mogao Baja Mali Knindža. Ipak, čak ni na audio-snimku koji isti ovaj medij objavljuje nekoliko dana kasnije kao potvrdu svojih tvrdnji, ne može se čuti ono što je citirano u prvom pasusu ovog teksta. 

Pisanje ovog medija izazvalo je lavinu pretežno negativnih komentara na društvenim mrežama na račun pomenute odbornice. Ovaj slučaj otvara nekoliko pitanja – ne samo koju nameru mediji imaju kada na tako senzacionalistički način izveštavaju o pitanjima koja su predmet podela u društvu, nego i kakve su razmere mogućih posledica do kojih takvo pisanje može dovesti, te kakva je odgovornosti medija za podizanje tenzija i stvaranje daljih podela u zajednici. Analiza komentara ispod dve Fejsbuk objave ovog portala o pomenutom tekstu, potvrdila je tezu da medijski sadržaji mogu biti okidači za nekontrolisano širenje govora mržnje, a istraživači smatraju da će na to najčešće biti podstaknuti oni koji već u sebi gaje određene stereotipe, dok struktura društvenih mreža – mogućnost brze reakcije, osnažuje širenje govora mržnje (1). U narednim pasusima analizirani su sentimenti koji su registrovani u komentarima ispod dve Fejsbuk objave Sremskomitrovačkog portala o ovoj temi (1, 2), a koji se mogu podeliti u nekoliko celina.

Mizogine uvrede sa seksualnom konotacijom

Veliki broj komentara sadrži psovke i opscene reči sa izrazitom seksualnom konotacijom, kao npr. „Nabijem i nju i one koji je brane na k”; „Je… ti on sve zivo i mrtvo vodi ka kuci j…. ti on kćer; „Kakva budala mogla bi ti malo moga tompsona da uzmes i odpevas malo”; „Mozes kod tebe u krevet da ga dovedes nemamo nista protiv”. Pored onih koje su upućene direktno odbrornici, u jednom delu objava pominju se i članovi porodice – roditelji i ćerka, a objave su sličnog tipa – pozivanje na seksualne radnje. Drugi tip uvreda je opštijeg karaktera – odbornica je nazivana „glupačom”, „klošarkom raspalom”, „ćurkom”, „beštijom”, „dokonom kobilom”, „kučkom”, „kokoškom odvratnom”, „kretenušom”, „kobilom ustaškom”. Uvrede su se u nekoliko navrata odnosile i generalno na ženski rod: „Idi kuvaj ručak mater ti ,,,,,,”; ili na žene u politici: „Poređenje joj je takođe glupo, ali me ne čudi jer su odbornice uglavnom guske koje su tu da klimaju glavom i popune broj žena odbornica.”

Proterivanje

Javnost je u komentarima pozivala i na ostavku odbornice: „Teraj to iz skupstine”;  „Koga mi plaćamo u skupštini. Napolje marš.”, ali je bila i radikalnija u svojim zahtevima gde je sve treba „poslati”: „Ovu zenu treba u ludnicu. Podhitno.”;  „Dami je mesto u zatvoru.”. Bilo je i onih koju su smatrali da je treba proterati iz zemlje: „Ja bih je izbacio naglavacke iz Srbije.”;  „Treba je proterati iz Srbije”; „proterati ju treba i oduzeti joj sva građanska prava….”, ili da je treba poslati u Hrvatsku: „A njoj,ako se slusa Tompson,neka ide u Hrvatsku,pa moze odmah tamo i ostati!”; „Gospodji oduzeti pasoš i proterati u hrvatsku, da radi kao hostesa….”. Budući da je odbornica prosvetna radnica, deo javnosti je u komentarima izražavao zgražavanje time kakvi „nam rade u prosveti”: „Jebo je onaj ko ju drzi u skoli to treba da nam uci decu”, a razočarali su se i njenim „nepoznavanjem istorije i geografije”: „Kako je nije sramota prezimena koji nosi? Zna li ona za tragediju porodice Zec!? Krmača!”; „Izvinite, a kako će to Mitrovica biti grad tolerancije ako dotični bude pevao u Kukujevcima kad se to selo, sem ako neko nije naprasno nešto promenio, nalazi u sastavu druge opštine?”. Dok su je jedni proterivali sa funkcije ili iz države, drugi su joj poželeli Tompsona u kući: „Dovedi ga kuci pa skupa pjevajte j.. Te Tomson usta i ko te Drzi u skupstini”; „Kretenuso vodi ga kuci”; „Dovedi ga kuci nek ti peva i jebe kceku sestru i ostalu siru i uzu rodbinu”. 

Pretnje smrću ili fizičkim nasiljem 

Najopasniji tip komentara sadržao je u sebi pozive na fizičko nasilje i priželjkivanje smrti same odbornice ili članova njene porodice. Opisivani su različiti načini fizičkog obračunavanja: „(..) ako laje staviti joj brnjicu zatvoriti u boks i baciti ključ,tako se postupa sa kujama” uz direktne pozive na akciju: „Kada je sretnemo, ništa ne trošiti reči već je samo pljunuti. Gnjida jedna kako se zavukla i rovari iznutra, koliko ih je takvih koji ćute s isto misle. Strašno” kao i načina ubistva: „Streljati kurvu i izbaciti je kod tompsona”; „Da je pravde i da drzimo do sebe kao drzava, ova ludeskara prodana bi koliko jutros visila obesena na centru ispred supa.”, „Tup nož je dobra alatka .”. Naposletku, veliki deo komentara odnosio se na smrt i sahranu: „Pevoti na grobu”; „Nek ti peva na sahrani, kravo”; „Певао јој на 40 дана”. Kada je reč o njenoj porodici, komentari su, takođe, išli u pravcu fizičkog nasilja i smrti: „Pjevacu ja kad te budu silovali i ubijali tvoju decu tuko”; „U dabogda ti klica se unistila ,jebo te tata sto te napravi taku”; „Nek joj pjeva ćaći na sahrani”. Neke od poruka u kojima se poziva na nasilje sadržale su suptilne pretnje: „Frau Zecica je prozvala Manjacu. Ako joj dodju ovi sa Manjace na vrata .Kuku lele .”; „Nek dodje malo dublje u srbiju a ne u kukujevce gde moze pobeci… Dovedi ga svega ti… Pa ces i ti da trcis sa njim.. Gledaj to sa vedrije strane… Trcanje je zdravo”; „Gospođo budi o to sa njim da pevaš da malo čujemo vaše veličanstvo. Mislim da bi ti to bile zadnje pesme rodoljubive”. 

Optužbe za izdaju Srbije

Komentatori su izražavali zabrinutost za ugroženost srpskog naroda u Srbiji: „Strašno, znaci dosli smo do stadijuma kad u SRBIJI ne smeš pokazivati srpska obelezja! Ako si patriota odmah si nacionalista, staviš šajkaču odmah pozivaš na rat!? Pitam se da li je tako i u Hrvatakoj, Nemackoj, SAD-u???? (…) Ne trebaju nama NATO neprijatelji, Šiptari itd. kroz istoriju smo navikli da imamo unutrašnjih neprijatelja i sabotera na pretek.”; „Pitam se kada će za skupštinskom govornicom našeg grada neko izgovoriti: ‘Ubij, zakolji da Srbi više ne postoji’.”; „Ako si zaljubljena u tomsona idi u njegovu lepu i idi u još jednu lepu spodobo navadili ste se da u SRBIJI svi imate veća prava od SRBA i da ste zaštićeni ko bele mečke pa bi da se i pitate ida vladate mislim da će i tome uskoro doći kraj i da će u SRBIJI da se pita SRBIN”; „Kobilo ovo je a Srbijaaaaaaa”. U tom kontekstu, bilo je i kontradiktornih komentara: „Ово је земља Срба и националних мањина који су равноправни,али пре свега Срба и тачка.” 

U više komentara pokrenuto je pitanje ko je plaća, za koga radi ili ko joj je naredio da tako govori: „druze, od koga je placena da poziva na pokolj ???”; „Tužno da tužnije nemože biti!!Za koga dotična spodoba radi?Srpsko joj smeta pa neka ide u lijepu…..”. Bilo je onih koji su bili uvereni da „neko stoji” iza nje i naređuje joj šta treba da radi: „nije sigurno samostalno pozvala na pokolj Srba u Srbiji, netko stoji iza nje”; „Одборница је обична плаћена гуска која не зна ни где је шупља, само јој је тако наређено. Циркус!”. Pojedinci su pak i konkretnije navodili da znaju „ko je plaća”: „Samo stvarate tenzije vi sto vas zapad plaća neoo organizacija”; „(…) одборница листе којој је подршку дао католички свештеник и организација Каритас, жели у Србију да доведе Томпсона и направи равнотежу.”.

Naposletku, bilo je i onih koji su odbornici zamerili poistovećivanje Baje Malog Knindže i Tompsona: „ne mozes porediti Baju i tomsona u jednoj pjesmi tomson pjeva ‘Jasenovac i Gradiska stara to je kuca maksovih (luburica) mesara kad nadjes slicno u Bajinim onda ih uporedi”; „Baja peva rodoljubive i ljubavne pesme a Tomson ratnohuškačke.”; „pa i poredjenje nema smisla Tompson javno poziva na UBIJANJE SRBA …Baja nikada nije pozivao nikoga na ubijanje,vec peva o svom narodu i veri…ogromna razlika”; „Baja ne poziva na ubijanje… sto Tompson radi pun mrznje i sto ga podržavate u njegovim pozivima na ubijanje SRBA; „Pokusaj da se ustasa i Baja stave u isti kos. Jadno i i bedno”.

Mizoginija u medijima nije izolovani incident

Iako se nisu svi uvredljivi komentari odnosili na pol i rod targetirane osobe, te se može pretpostaviti da bi se na sličan način komentarisalo i da je u pitanju bila osoba muškog pola, u većini komentara mogu se prepoznati koncepti mizoginije na društvenim mrežama i u medijima o kojima pišu filozofkinje Marta Nusbaum i Rea Langton (1). Prva tri koncepta – instrumentalizacija (osoba kao sredstvo za ostvarivanje nečijih potreba), nepriznavanje autonomije i intertnost registrovani su u gotovo svim objavama iz prve grupe mizogine objave sa seksualnom konotacijom i druge grupe proterivanje („Nabijem i nju i one koji je brane na k”; „Jebo je onaj ko ju drzi u skoli to treba da nam uci decu”). Četvrti koncept zamenjljivost odnosi se najčešće na poruke da odbornicu treba izbaciti iz skupštine i sa radnog mesta budući da nije kompetentna ili vredna tih pozicija („jer su odbornice uglavnom guske koje su tu da klimaju glavom i popune broj žena odbornica”). Četiri koncepta – ranjivost (ponašanje prema osobi kao da nema granice integriteta, pa je dozvoljeno povrediti je), nepriznavanje subjektiviteta (osećanja i iskustva osobe nema potrebe uzimati u obzir), te identifikacija osobe samo kao tela ili tretiranje samo na osnovu izgleda – primećeni su u velikom broju objava u kojima se opisuje šta treba odbornici uraditi seksualno ili fizički („Kada je sretnemo, ništa ne trošiti reči već je samo pljunuti.”). Nadalje se govori o tome da je odbornica plaćena ili da joj je naređeno da tako govori što se naslanja na koncept vlasništva – osoba je nešto što je u posedu nekoga i moguće je kupiti je („плаћена гуска која не зна ни где је шупља, само јој је тако наређено”). Naposletku, u analizi je primećen i poslednji koncept – ućutkivanje – osoba se tretira kao nesposobna da govori, potpuno nema („ako laje staviti joj brnjicu zatvoriti u boks i baciti ključ,tako se postupa sa kujama”).

Ovo, pak, nije izolovan slučaj neprofesionalnog izveštavanja ovog lokalnog portala kojim se podstiču dalje podele i širenje mržnje na društvenim mrežama. O ovoj situaciji, medij je nastavio da izveštava i izaziva negativne komentare sve do danas, a prethodnih dana imao je i nekoliko spornih objava koje se odnose na drugu političarku – Stašu Stojanović, čiji je selfi video sa Tiktoka objavljen uz ironični komentar: „Narodna poslanica u Skupštini Srbije. Koliko je ponosna na sebe? Šta će joj hemijska?”. Objava je na Fejsbuku izazvala preko devet stotina komentara koji zavređuju posebnu pažnju i analizu. 

O ovoj poslanici na sličan način izveštavali su i drugi mediji, na primer, televizija N1 koja je na kraju priloga o konstituisanju Narodne skupštine u centralnom dnevniku objavila isti snimak uz konstataciju da „nekim novajlijama u Skupštini, poput mlade nade SNS-a Staše Stojanović to [nekonstruktivnost u Narodnoj skupštini] ipak ne smeta da uživa u novoj ulozi narodnog poslanika”. Postavlja se pitanje da li mediji ovakvim izveštavanjem žele da ad hominem diskredituju političarke o kojima izveštavaju, budući da takve objave i prilozi suštinski ne pokreću teme od javnog interesa u javnosti nego izazivaju najčešće površne reakcije na izgled osoba o kojima se govori. Iz toga se, zatim, potpuno neosnovano, izvlače zaključci o kompetentnosti i zaslugama političarki da se nađu na pozicijama odlučivanja.  Polemika oko obrazovanja pomenute poslanice svakako jeste nešto o čemu javnost treba da zna, ali je to tema koja je naknadno pokrenuta u medijima, nakon što su njeni selfi videi postali viralni.

Pomišlja li iko na posledice? 

Dakle, ovaj lokalni portal ne samo da nije iskoristio mogućnost moderacije i brisanja uvredljivih komentara koji su objavljivani na istoimenoj Fejsbuk stranici ispod pomenutih vesti nego je i nastavio da objavljuje senzacionalističke tekstove o ovoj temi kojima se podstiču isti komentari puni govora mržnje. Stiče se, zato, utisak da uredništvo portala ili nema svest o mogućim posledicama do kojih ovakvo izveštavanje može dovesti ili, naprotiv, vrlo dobro razume moć medijske reči i zloupotrebljava položaj koji ima u zajednici, umesto da objektivno i profesionalno obavlja svoju dužnost. Istovremeno, ni od političke solidarnosti nema ni traga. Gotovo da nema razlike u stavovima lokalnih odbora Srpske napredne stranke, Dveri, Nove demokratske stranke Srbije i organizacije Mlada Mitrovica, čija su saopštenja nalik i na tekstove lokalnog portala i na, doduše bez psovki, komentare ispod objava. Nije bilo zdušne podrške ni iz grupe građana kojoj odbornica pripada. Ova grupa je osudila „medijski linč”, definišući govor odbornice kao „prejaku metaforu”. Zbog tvrdnji da se radi o ženi koja je „izvanredan sportski pedagog i čije dete brani našu zastavu igrajući košarku za reprezentaciju Srbije”, stiče se utisak da ova grupa insinuira da odbornici treba oprostiti tu „prejaku metaforu” jer je, kako navode „dokazani patriota u pravom smislu te reči”. A šta bi bilo da nije?

Iako je teško utvrditi direktnu vezu između govora mržnje na internetu i fizičkog nasilja, ne može se prenebregnuti nekoliko važnih činilaca. Prvo, govor mržnje nanosi direktnu štetu osobi ili grupi koja je targetirana – prvenstveno psihičku bol, a kada su pored uvreda prisutni i pozivi na linč i nasilje – kao što je slučaj u navedenom primeru – i osećaj ugroženosti i bespomoćnosti. To je posebno zabrinjavajuće u lokalnom kontekstu gde „svako svakoga zna” i gde je velika verovatnoća da će metu napada već danas na ulici sresti neki besni komentator. 

Ovakvi komentari, zatim, dovode i do ugroženosti drugih članova iste grupe – u ovom slučaju političkih ili ideoloških neistomišljenika i žena – a posredno i celog društva podstičući netrpeljivost i normalizujući mržnju i diskriminaciju. Zajednica, pod takvim uticajem, postaje pasivna i neosetljiva na takav govor, te nespremna da mu se suprotstavi niti da predvidi moguće kobne posledice. 

Naposletku, brzina i lakoća postavljanja sadržaja na društvenim mrežama i u komentarima, ohrabruje korisnike da se uključe u diskusije, a zatim i da se lakše umreže i udruže oko ideje. To bi, u svojoj suštini, mogla zapravo biti prednost ovih platformi, ali je izuzetno zabrinjavajuće kada su te ideje diskriminatorne i opasne po druge članove zajednice.

Darija Stjepić

Tekst je nastao u okviru projekta „Razvijanje tolerancije kroz medijsko izveštavanje” koji je sufinansiran od strane Sekretarijata za kulturu, javno informisanje i odnose s verskim zajednicama. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove Pokrajinskog sekretarijata za kulturu, javno informisanje i odnose s verskim zajednicama, koji je dodelio sredstva.

Više o ovoj temi i korišćeni izvori:

 

„Neizvinite!“ ― javno... Raznovrsnost medijskog izveštavanja...