Twitter
FacebookSredinom jula ove godine, u svom štampanom izdanju dnevni list Informer je zatražio “ukidanje pretplate za RTS” jer je “javni medijski servis izveštavajući o […] zabrani predsedniku Aleksandru Vučiću da ode u Jasenovac definitivno dokazao da ne radi u interesu Srba i Srbije”. Tekst zapravo razrađuje pitanje glavnog urednika ovog lista, Dragana J. Vućićevića upućeno dan ranije predsedniku Vučiću na konferenciji za štampu, koje zasniva na oceni da je „javni medijski servis o ovom događaju izvestio […] na skandalozan i sramotan način“ jer je „više od pola vremena priloga dato Grliću Radmanu, ministru spoljnih poslova Hrvatske, da besomučno laže o Srbiji“ [1].
Međutim, ne samo da je ovaj poziv za ukidanje pretplate bio zasnovan na pogrešnoj računici [2], već i na problematičnoj interpretaciji uloge i funkcija javnih medijskih servisa.
Uloga i funkcija javnih medijskih servisa
Javni servis postoji zbog javnosti, zbog celokupnog stanovništva, to – u negativnom smislu – znači da on ne postoji zbog vlade, parlamenta ili predsednika, zbog neke političke partije ili crkve, ili zbog bilo koje druge interesne grupe ili deoničara. On mora biti nezavisan u odnosu na sve ‘isključivo’ u službi interesa stanovništva, ljudi kao građana, a ne potrošača [3].
Dakle, ključni pojam za razumevanje uloge i funkcije javnih servisa je reč javnost. Javni medijski servisi po svojoj definiciji predstavljaju, kako je navedeno, medijske organizacije osnovane od javnosti, finansirane od javnosti i kontrolisane od javnosti [4], i kao takvi isključivo služe interesima i potrebama javnosti.
Definicija javnog interesa sadržana u Članu 7. Zakona o javnim medijskim servisima [5] podrazumeva istinito, blagovremeno, potpuno, nepristrasno i profesionalno informisanje građana i omogućavanje slobodnog formiranja i izražavanja mišljenja svih delova društva, bez diskriminacije, kao i poštovanje i podsticanje pluralizma političkih, verskih i drugih ideja i omogućavanje javnosti da bude upoznata sa tim idejama, ne služeći interesima pojedinih političkih stranaka i verskih zajednica, kao ni bilo kom drugom pojedinačnom političkom, ekonomskom, verskom i sličnom stanovištu ili interesu.
Isti član dalje propisuje da su javni medijski servisi dužni da u svom radu poštuju ljudska prava, slobode i demokratske vrednosti, ne služeći pri tom interesima pojedinih političkih stranaka i verskih zajednica, kao ni bilo kom drugom pojedinačnom političkom, ekonomskom, verskom i sličnom stanovištu ili interesu, te da su dužni da se vode načelom nepristrasnosti prilikom obrađivanja političkih, istorijskih, privrednih, socijalnih, zdravstvenih, kulturnih, obrazovnih, naučnih, ekoloških i drugih pitanja, omogućavajući ravnopravno sučeljavanje različitih stanovišta.
Posebno važnu ulogu javni medijski servisi imaju tokom predizborne kampanje kada su dužni da obezbede besplatno i jednako predstavljanje političkih stranaka, koalicija i kandidata koji imaju potvrđene izborne liste za republičke, pokrajinske ili lokalne izbore.
Osim poštovanja i podsticanja pluralizma mišljenja i ideja, zadatak javnih medijskih servisa je i afirmacija i očuvanje kulturnih vrednosti kako srpskog naroda tako i nacionalnih manjina i podsticanje razvoja obrazovanja i medijske pismenosti.
Ostvarivanje nezavisnosti i autonomije javnih medijskih servisa
Najvažnije poluge koje osiguravaju nezavisnost i autonomiju javnih medijskih servisa su način finasiranja i izbora njihovih upravljačkih tela. Javni medijski servisi finasiraju se iz javnih prihoda. Budžetsko finasiranje, koje podrazumeva direktnu intervenciju države dovodi do zavisnosti javnih medijskih servisa od struktura koje su na vlasti. Finasiranje iz pretplate/takse ili nekog drugog oblika naplate od slušalaca i gledalaca pokazao se kao najučinkovitijim jer se na taj način osigurava najveći stepen autonomije i nezavisnosti u odnosu na nosioce vlasti i uspostavlja se još čvršća veza sa građanima zbog kojih javni medijski servisi postoje i kojima služe [3].
Javni medijski servisi mogu (i treba) da ostvaruju i komeracijalne prihode, ali ih mogu koristiti isključivo za finasiranje svoje osnovne delatnosti. U novije vreme, svuda u svetu čak i u Engleskoj u kojoj je uspostavljen prvi javni medijski servis, uzor svim ostalima, tvrdnjom da je stabilno finansiranje jednog emitera nelojalna konkurencija svim ostalim na tržištu, predstavnici komercijalnih medija, zamenom teze ugrožavaju samu filozofiju postojanja javnih medijskih servisa. Komercijalni mediji bez obzira da li su štampani ili elektronski ne biraju sredstva kojima će dezavuisati samo postojanje dualnog medijskog sistema koji se bazira na javnim servisima i komercijalnim medijima, kao što je to slučaj i u primeru sa početka ovog teksta.
Pored nezavisnog finansiranja, i način izbora upravljačkih tela treba da bude takav da u najvećoj mogućoj meri ograniči političke i druge uticaje, jer bez obzira što se radi o medijima čija su sredstva za rad u vlasništvu države, to ih ne čini državnim medijima.
Javna kontrola podrazumeva širok repertoar aktivnosti koje omogućavaju razmenu informacija između javnih medijskih servisa i gledalaca i slušalaca u kojoj javni medijski servisi polažu račune javnosti o ostvarenoj programskoj ponudi, postignutim rejtinzima i utrošenim sredstvima, a javnost kritički procenjuje i ocenjuje ove rezultate.
Ono što je od uspostavljanja javnih servisa kod nas predmet kritika stručne javnosti je način izbora upravljačkih tela, pre svega članova upravnih odbora koje imenuje Savet regulatora (Regulatornog tela za elektronske medije) čije članove bira Narodna Skupština većinom glasova narodnih poslanika. Dosadašnja praksa pokazuje da su upravni odbori, umesto da štite nezavisnost medijskih javnih servisa više puta kočili njihov rad. Na primer, RTV-a je prošle, 2021. godine morala da posegne za „kreativnim rešenjima“ [6] kako ova kuća ne bi ostala bez direktora a tek godinu dana kasnije isti čovek bio imenovan za vršioca dužnosti Generalnog direktora [7]. Početkom 2016. godine, tadašnji upravni odbor je smenio programskog direktora i sedmoro urednika iz informativne redakcije, i obustavio emitovanje pojedinih emisija [8].
Uz ovakav način izbora upravljačkih tela, i uz još uvek prisutno finasiranje iz budžeta (u slučaju RTV-a za osnovnu delatnost, a za oba javna servisa za posebne projekte), ide i državni pritisak, nekad manje a nekad više vidljiv, koji se detektuje u informativnim programima i RTS-a i RTV-a, na šta ukazuju rezultati istraživanja, pre svega Novosadske novinarske škole, koja javne servise prati već 25 godina, kao i drugih nezavisnih monitoring centara.
Programski saveti javnih servisa koji se staraju o zadovoljenju interesa slušalaca i gledalaca u pogledu programskog sadržaja, održavaju redovne javne rasprave o programskim sadržajima. Iz izveštaja se čita da gledaoci ukazuju da kvalitet pograma koji se emituju na televiziji ne odgovara standardima koji se očekuju od javnih servisa [9,10].
Međutim, uprkos svim kritikama, nedoumicama, pritiscima, nerazumevanjima i zakonskim ograničenjima (vreme je za izmene Zakona o javnim medijskim servisima iz 2014) ipak je javni medijski servis institucija bez koje se ne može ni zamisliti društvo koje teži da bude okarakterisano kao demokratsko. Društvo u kojem su i mediji ti, a pre svih javni medijski servisi, koji ukazuju, promišljaju, kritički razmatraju, analiziraju, ukazuju na sve što čine političke i sve druge elite. Kao i oni koji neguju najviše profesionalne standarde, promovišu ne samo elitnu kulturu i na primer elitne sportove, već i alternativu stavljaju na visoko mesto svojih prioriteta uz negovanje dobrog ukusa, kritičkog mišljenja i istražujući u medijskoj sferi nove modele i formate visokoprofesionalnog novinarstva. Rečju javni medijski servisi imaju zadatak da postavljaju standard u medijskoj sferi. Oni to mogu jer ne zavise od hirovitosti medijskog tržišta i hirovitosti auditorijuma. Oni pre svega obrazuju, informišu, ali i zabavljaju. Uprkos problemima koji prate funkcionisanje RTS-a i RTV-a, ostajemo duboko uvereni da je uvek bolje unapređivati, a ne ukidati javni medijski servis.
Jelena Jovović
Tekst je nastao u okviru projekta „Uvod u medijsku pismenost“.
[1] https://informer.rs/vesti/politika/720780/rts-skandal-prilog-pretplata
[2] https://fakenews.rs/2022/07/20/informerov-poziv-na-ukidanje-pretplate-rts-u-zasnovan-na-laznoj-kalkulaciji/
[3] Model zakona o radiodifuziji kao servisu javnosti, ITU/BDT i UNESCO, 1998
[4] https://mediaobservatory.net/sites/default/files/NNS_publikacija_final.pdf
[5] https://www.kultura.gov.rs/extfile/sr/5006/zakon-o-javnim-medijskim-servisima-.pdf
[6] https://www.danas.rs/vesti/drustvo/rtv-ostala-bez-kompletnog-rukovodstva-nema-uo-generalnog-i-direktora-programa/
[7] https://static.rtv.rs/pdf/2022/07/07/odluka-o-imenovanju-v.pdf
[8] https://www.istinomer.rs/analize/analize-analize/zarobljeni-mediji-bez-poverenja-gradjana/
[9] https://www.rts.rs/upload/storyBoxFileData/2018/11/20/18288166/Izvestaj o javnim raspravama 2020.pdf
[10] https://static.rtv.rs/pdf/2022/05/19/izvestaj-sa-dopisne-javne-rasprave-u-2021-godini.pdf