Kako se kršio kodeks tokom izveštavanja o protestima

Portal za utvrđivanje činjenica FakeNews Tragač je u periodu od šest meseci (23. januar – 22. jul) zabeležio 6.420 obmanjujućih vesti o blokadama i protestima. U prvoj fazi istraživanja, posmatrano je 15 najčitanijih domaćih portala u Srbiji, a u drugoj fazi tri medija koja su se po učestalosti manipulisanja o pomenutoj temi najviše istakla – Informer, Alo i Novosti. Tragačeva redakcija tokom ovog monitoringa zabeležila je značajan broj kršenja odredaba Kodeksa novinara i novinarki Srbije, a u nastavku ovog teksta, sistematično ćemo se osvrnuti na neka od njih.

Smernice prvog poglavlja Kodeksa, koje se odnosi na istinitost izveštavanja, novinari i novinarke analiziranih medija često nisu poštovali. Mnogi od njih prevashodno nisu ispunili svoju osnovnu novinarsku dužnost da čitaoce „tačno, nepristrasno, potpuno i blagovremeno izveste o događajima od javnog interesa“. Nepristrasnost u izveštavanju gotovo da je u potpunosti izostala, što je posebno bitno kada govorimo o „političkim, društvenim, kulturnim i drugim temama o kojima postoje suprotstavljeni stavovi u javnosti“.

U kontekstu tačnog izveštavanja, neophodno je napomenuti da je redakcija Tragača tokom perioda monitoringa beležila ne samo manipulacije, već i dezinformacije. U jednom od prvih pokušaja individualnog targetiranja studenata u blokadi, studentkinja Ela Zeković neosnovano je optužena da se fotografisala sa zastavom Jugoslavije. Kako se potom ispostavilo, na priloženoj fotografiji objavljenoj u tabloidima nalazila se potpuno druga osoba. Nedugo zatim proširila se i vest o tome da se na beogradskim fakultetima pojavila šuga, a Tragaču je iz Gradskog zavoda za javno zdravlje u Beogradu ubrzo stigao odgovor da „ne raspolažu informacijom o obolevanju od šuge u studentskoj populaciji“. Veliku medijsku pažnju privukla je i „tura do Strazbura“ kada je određen broj studenata-biciklista krenuo put ovog grada kako bi se obratio evropskim institucijama. U tom periodu su Informer i Novosti podelili vesti u kojima je ovaj poduhvat okarakterisan kao „nemoguća misija“ i „prevara“, ali su brojni slučajevi iz sveta demantovali takve tvrdnje. Dodatni primeri dezinformacija mogu se pronaći u rubrikama „Analize“ i „Ukratko“ na veb-sajtu FakeNews Tragača.

U Kodeksu se obrazlaže pravo medija na različite uređivačke koncepcije, ali istovremeno naglašava da je „obaveza novinara/novinarki i urednika/urednica da prave jasnu razliku između činjenica koje prenose i komentara, pretpostavki i nagađanja“, što proučavani mediji uglavnom nisu činili. Jedan od bizarnijih primera kršenja ove odredbe jeste Informerova vest objavljena uoči studentskog protesta održanog ispred zgrade pomenutog medija. Naime, dan pred ovu akciju je glavni i odgovorni urednik Informera Dragan J Vučićević upozoravao kako je od Ilona Maska i Donalda Trampa dobio „tajne šifre“ odnosno „vremenski top“ pomoću kog će iz „kontrolne sobe“ pustiti kišu, grad, munje i gromove na studente. Informerovoj publici nijednog trenutka nije bilo predočeno da glavni i odgovorni urednik iznosi spekulacije a ne činjenice, niti su se ova upozorenja obistinila na dan protesta.

Period monitoringa obeležilo je i objavljivanje sumnjivih prepiski iz privatnih četova različitih pojedinačnih i grupnih aktera, u pokušaju da se na taj način diskredituje čitav pokret. U ažuriranom Kodeksu uvrštena je tačka koja referiše upravo na ovaj problem u savremenom medijskom izveštavanju. Kako se navodi u članu četiri, „nije dozvoljeno objavljivanje izmišljene komunikacije, kao ni izmena i potonje objavljivanje komunikacije (elektronske pošte, SMS-a, objava sa društvenih mreža, platformi za komunikaciju ili drugih kanala komunikacije), koja menja njeno izvorno značenje, kontekst, smisao i prikaz”. Upravo su pomoću ove strategije analizirani tabloidi pokušali da kompromituju profesore Prve niške gimnazije „Stevan Sremac”. Video-snimak koji navodno dokazuje da su blokade u ovoj srednjoj školi organizovali profesori zarad finansijske dobiti, prvobitno je objavljen na Jutjub kanalu „Niš TV”, a na njega su se veoma brzo nadovezali i portali Informer, Alo i Novosti. Navodeći kako su „procurele tajne prepiske” koje otkrivaju koliko je ko novca dobio za organizovanje blokada, mediji su publikovali skrinšotove iz profesorske Vajber grupe. Međutim, u spornom četu govorilo se o isplatama putem tzv. Mreže solidarnosti koju je kao vid podrške pokrenula Aj-Ti zajednica u Srbiji. U korpusu Blokadne beležnice više puta su evidentirane vesti zasnovane na potencijalno fabrikovanim skrinšotovima. Bez konkretnih dokaza o verodostojnosti ovih prepiski, novinari su ih neupitno predstavljali publici autentične.

Smernice trećeg poglavlja ovog dokumenta – a koje se tiču odgovornosti novinara – takođe su bile višestruko zanemarene. Novinari i novinarke analiziranih medija pretežno nisu negovali kulturu i etiku javne reči, već upravo suprotno – koristili su se govorom mržnje, agresivnom retorikom i retorikom koja može podsticati na diskriminaciju ili agresivno ponašanje. U spornim novinarskim tekstovima demonstranti su često bili nazivani „naci blokaderima”, „ustašama”, „fašistima”, a u najvećoj meri „teroristima”. Informer tokom prvomajskog protesta ispred Vlade Srbije prenosi kako su se na ovom mestu okupili „hejteri, mrzitelji i antispski ekstremisti”. Ne treba zanemariti ni činjenicu da su agresivnom retorikom targetirani i direktno pojedinci – u tekstovima koji su objavili Alo i Novosti krajem maja, nekoliko osoba okarakterisano je „srbomrziteljima, autonomašima, idolopoklonicima šiptarskog terorizma, promoterima kićenja Srba za genocidaše, prodatim dušama, izdajnicima”.

Ono što je ažurirana verzija Kodeksa donela, između ostalog, jesu i smernice koje se tiču etičkog korišćenja veštačke inteligencije u novinarskom angažmanu. U tački sedam eksplicitno je istaknuto da „mediji moraju da na transparentan, odgovoran i srazmeran način koriste veštačku inteligenciju u stvaranju sadržaja” te da su „u celini odgovorni za ovako objavljeni sadržaj”. Istovremeno, prema smernicama iz dokumenta mediji su „dužni da obaveste javnost da je medijski sadržaj kreiran korišćenjem alata zasnovanih na veštačkoj inteligenciji”. U vezi s tim, osvrnućemo se na jedan upečatljiv primer iz korpusa Tragačevog istraživanja. Uoči Vidovdanskog protesta u Beogradu, tabloidi Alo i Novosti objavili su vest kako u prestonicu stižu aktivisti iz Hrvatske da u njoj „prave haos”. Autor teksta na Novostima koristio se i govorom mržnje, nazivajući navodne aktiviste „potomcima ustaških koljača”.

Autobusi puni sinova hrvatskih „branitelja“ i ekstremnih aktivista već su krenuli ka glavnom gradu Srbije, kako bi se pridružili nasilnim protestima zakazanim za Vidovdan – najsvetiji srpski praznik. Ova akcija, koordinisana u saradnji s domaćim izdajnicima iz redova blokaderskog pokreta i njihovih mentora iz nevladinih krugova, ima samo jedan cilj: rušenje Srbije iznutra, po receptu Pavelićeve NDH! – objavile su Novosti.

Osnovu vesti čini video-snimak na kojem se vidi kako novinarka u autobusu intervjuiše mlade muškarce iz Hrvatske. Ipak, Tragač je došao do zaključka da je sporni snimak generisan uz pomoć veštačke inteligencije, što u zabeleženim vestima nije naznačeno. Štaviše, autori tekstova njegovu autentičnost nijednog trenutka ne preispituju, čime svoje čitaoce direktno dovode u zabludu. Ovakvo medijsko izveštavanje istovremeno narušava više članova Kodeksa, zbog čega se može oceniti kao izuzetno problematično i opasno.

U bliskoj vezi sa članom o kulturi i etici javne reči jeste i peti odeljak ovog dokumenta, koji se odnosi na poštovanje dostojanstva. U njegovim okvirima smešteni su oni članovi i smernice koje se tiču zabrane diskriminacije na osnovu rase, pola, roda, starosti, ličnih svojstava, seksualne orijentacije, jezika, vere, političkog i drugog mišljenja. Novinari medija obuhvaćenih istraživanjem redovno su diskriminisali učesnike protesta, poput onih iz Novog Pazara, navodeći da „promovišu secesionizam, parčanje Srbije na delove i kako deluje, pokušavaju da raspire međuversku i međunacionalnu mržnju”. Primer koji smo naveli u prvom delu ovog članka – o studentkinji Eli Zeković kojoj je neosnovano pripisana fotografija sa zastavom Jugoslavije – može se posmatrati i iz ovog ugla Kodeksa. Uz to što se na fotografiji uopšte ne nalazi konkretna studentkinja, informacija ove vrste nije od javnog značaja i predstavlja namerni pokušaj diskreditacije osobe na osnovu njenih ličnih ideoloških i političkih stavova.

Još jedan slučaj diskriminacije – ovog puta prema polu – zabeležen je krajem maja, nakon što studentu koji želi da uči Vladimiru Balaću nije dozvoljen ulazak u zgradu Fakulteta tehničkih nauka u Novom Sadu. Jedna od studentkinja u blokadi je tom prilikom stala na ulaz zgrade, poručujući Balaću da mu je izglasano nepoverenje. U nameri da kompromituju studentkinju, tabloidi su se prilikom prenošenja vesti o ovom događaju u najvećoj meri fokusirali na njen fizički izgled:

Vladimir Balać, student završne godine FTN-a u Novom Sadu došao je danas ispred zgrade fakulteta, međutim jedino njemu je fašističkim metodama zabranjen ulazak na fakultet. I to ni manje ni više, nego od strane blokaderke, golog stomaka i farmerki iznad kojih viri donji veš – istaknuto je u tekstu objavljenom na portalu Novosti.

Tokom istraživanja redakcija Tragača je više puta nailazila na one vesti u kojima su deljeni privatni podaci studenata i studentkinja, kao i drugih učesnika protesta koji ne pripadaju opozicionim političkim partijama. Informacije su svesno deljene u cilju narušavanja ugleda pojedinaca. U trećoj smernici sedmog odeljka Kodeksa – koji se odnosi na poštovanje i zaštitu privatnosti – naznačeno je da mediji mogu prenositi privatne podatke, fotografije i video-zapise objavljene na društvenim mrežama samo uz prethodnu saglasnost te osobe. Bez obzira na to, sadržaji sa ličnih profila studenata i studentkinja maliciozno su distribuirani na posmatranim portalima. U prvoj polovini juna, sva tri tabloida objavila su fotografiju studenta sa Pravnog fakulteta u Novom Sadu, na kojoj je on ogrnut zastavom Hrvatske. Dodeljen mu je i nadimak „student sa šahovnicom na ramenima”, a spočitavan navodni sastanak s Toninom Piculom tokom njegovog boravka u Novom Sadu. Kako je još tada pisao FakeNews Tragač, tabloidi su na Instagram profilu ovog studenta „mogli da vide i slike sa zastavama Mađarske, Bugarske i Portugala”. On je takođe i u samom opisu fotografije sa zastavom Hrvatske naveo da skuplja zastave zemalja koje je posetio i fotografiše se sa njima.

Rezultati istraživanja pokazuju da je propagandna funkcija analiziranih portala u posmatranom šestomesečnom periodu značajno nadjačala osnovne, profesionalne i etičke dužnosti novinara i medijskih radnika. Iako nova verzija dokumenta donosi pozitivne dopune prethodno uspostavljenih etičkih smernica, njihova primena u medijima naklonjenim vladajućem režimu ostaje minimalna.

Teodora Koledin

Ovaj članak je nastao uz finansijsku podršku Evropske unije. Sadržaj je isključiva odgovornost Novosadske novinarske škole i ne odražava nužno stavove Evropske unije. Regionalni projekat Naši mediji: Inicijativa za unapređenje medijske pismenosti, dijalog i aktivizam sprovode, uz finansijsku podršku Evropske unije, partnerskih organizacija SEENPM, Albanski medijski institut, Savet za štampu Kosova, Makedonski institut za medije, Medijski institut Crne gore, Novosadska novinarska škola, Mirovni institut i Bianet.