Cenzura i autocenzura, tabloidizacija, neuspešne privatizacije i netransparentno vlasništvo samo su neki od problema medijske scene u Srbiji. Donošenje medijskih zakona 2014. godine normativno je odredilo standarde kojima bi mediji u Srbiji trebalo da teže. Međutim, od tada su medijske slobode na različite načine narušavane, te se stvarnost sve više odmicala od slike predviđene zakonom.
Tim povodom su tokom proteklih godinu dana pristizale različite izjave o zabrinutosti i razočaravajuće statistike – oglašavali su se OEBS, Evropska komisija, Evropski savet, Reporteri bez granica, Fridomhaus, Savet za borbu protiv korupcije, pa i zaštitnik građana Srbije Saša Janković, koji je i sam postao žrtva neprofesionalnog i tendencioznog novinarstva.
Udruženje novinara Srbije (UNS) i Nezavisno udruženje novinara Srbije (NUNS) objavili su povodom Svetskog dana slobode medija zajednički proglas, u kome su naveli da novinarstvo u Srbiji nikada nije bilo u težem ekonomskom položaju: „Pad Srbije na svetskim rang-listama medijskih sloboda nije samo posledica materijalnog položaja novinara, nego i nastavljanja prakse vlasti i političara da koriste medije za političke obračune. Nema slobodnog novinarstva u uslovima bede, korupcije i straha od vlasti“.
Na ovogodišnjoj rang-listi zemalja prema medijskim slobodama najbolje pozicije zauzimaju bogate, skandinavske zemlje. Međutim, da ekonomska slika ne mora nužno da utiče na nivo demokratičnosti, pokazuju i primeri Namibije, Jamajke, Burkine Faso, Mongolije, Papua Nove Gvineje, Madagaskara i Malavija – to su samo neke od zemalja koje su siromašnije od Srbije, ali i medijski slobodnije. Naša država je prema procenama „Reportera bez granica“ prošle godine bila 54. država na svetu po slobodi štampe, dok je na listi za 2015. godinu bila rangirana 13 mesta niže. Takođe, prema izveštaju Fridom hausa, Srbija je ove godine svrstana u zemlje sa najvećim opadanjem medijskih sloboda.
