Konkursno sufinansiranje medija u Vojvodini napravilo je od njih biltene vladajuće stranke na lokalu i dovelo do toga da su novac uglavnom dobijali favoriti vlasti, istakla je predsednica Upravnog odbora Novosadske novinarske škole i medijska istraživačica Dubravka Valić Nedeljković predstavljajući rezultate praćenja finansiranja lokalnih medija u Novom Sadu, Kikindi i Subotici od 2014. godine do 2016. godine.
Kao omiljeni medij vlasti u Kikindi izdvaja se kuća “TV Rubin” koja čak i nije iz tog grada, dok je najstarija privatna kikindska televizija “VK TV” ugašena, naglašava Valić Nedeljković.
Kao izdavač “TV Rubina” u državnom Registru medija navedeno je Društvo sa ograničenom odgovornošću za radio i televizijsku delatnost “Radio televizija Rubin” Kruševac.
“U Subotici je favorit “TV Panon”, koja je bila privatna kuća, pa Fondacija, pa postala medij nacionalnog saveta Mađara… U Novom Sadu najviše javnog novca dobio je list Dnevnik” navela je medijska ekspertkinja.
Osim biltenizacije i favorizacije lokalnih medija, problematičnim su se pokazala i pojedinačna vankonkursna davanja.
“Fotografska radnja “Noah Agency” iz Subotice dobila je, na primer 450 hiljada dinara interventno! Novosadska televizija milion dinara, što je i najviše novca pojedinačno dodeljenog u 2015. godini, a nije precizirano za šta su ta sredstva” izdvojila je Valić Nedeljković podatak iz istraživanja.
Iz budžeta opština, a po ovom modelu, finansirani su i stručni skupovi, edukacije za mlade novinare u Subotici, sadržaji za mlade i o ženama, što prema mišljenju istraživačice medija zaslužuje pažnju, ali to ne bi trebalo da se plaća po ovoj budžetskoj liniji, naglasila je ona.
Novinar istraživač Denis Kolundžija uočio je da su pri dodeli novca iz opštinskih budžeta problem i sastavi konkursnih komisija. Istražujući ih u svih 45 opština u Vojvodini, došao je do podataka koji pokazuju vezu između članova komisija i ljudi koji stoje iza medija koji dobijaju novac na konkursima.
U 21 lokalnoj komisiji koja je odlučivala o projektima bili su predstavnici Asocijacije elektronskih medija Vojvodine (AEMV).
Novac je uglavnom dodeljivan “TV Delta” iz Novog Sada, čak 13 puta, ili produkcijama koje imaju veze sa vlasnikom te kuće, ali i “Sremske televizije” iz Šida – Aleksandrom Vinčićem.
To predstavlja ukupno 39,1 milion dinara iz državnog budžeta za godinu dana.
“Ovo je rakapitulacija na kraju godine gde se jasno može pratiti da su ljudi iz pomenute Asocijacije povezani sa Vinčićem, da su zaposleni kod njega ili su nekada radili, kao i da su neki na direktorskim pozicijama u njegovim firmama”, kazao je Kolundžija.
Na osnovu dostupnih informacija, ukupno 411, 5 miliona dinara je dodeljeno na konkursima u 42 opštine u pokrajini do novembra 2017. godine.
Koliko se zapravo novca troši na medije po svim osnovama, niko ne zna, jer deo ulazi u budžete za oglašavanje, upozorio je pravni konsultant na projektu, advokat Miloš Stojković. Pored toga, medijske usluge se tretiraju i kao javne nabavke, kaže on.
“Mnoge opštine su raspisivale javne nabavke za medijske usluge što se svodilo na promovisanje organa lokalne vlasti u medijima. Tako da tu nema izveštavanja niti javnog interesa i to je perfidan pokušaj da se zapravo novac koji se daje medijima zaodene u neke prepoznate zakonske forme” rekao je Stojković.
Specifičan vid javne nabavke je oglašavanje, kada država kroz oglase za operatera mobilne telefonije “Telekom Srbija”, Aerodrom “Nikola Tesla” i slične javne entitete daje novac za medije, primećuje on.
“Nema uređene oblasti koja može da kontroliše te tokove novca i mi nemamo podatak koliko se troši na oglašavanje, koji mediji dobijaju po osnovu konkursnog oglašavanja, koji su kriterijumi i da li taj novac služi još nečemu drugom” pita se stručnjak u oblasti medijskog prava.
Njegova preporuka je da se ubuduće finansiraju sadržaji od javnog interesa, jer su oni nedostajući, budući da nisu komercijalni, ali i da se profesionalizuje komisija koja dodeljuje novac medijima.
Uz određivanje javnog interesa za određenu lokalnu sredinu, medijska ekspertkinja Dubravka Valić Nedeljković smatra da bi opštine trebalo da opredele dva odsto iz budžeta za medije uz očuvanje medijskog diverziteta.
Istraživačica Balkanske istraživačke mreže (BIRN) Tanja Maksić skrenula je pažnju na to i da bi Registar medija trebalo da bude ažuriran i da sadrži detaljnije podatke o državnom novcu koji je neki medij dobio.
“Ne možemo da tvrdimo da su svi podaci u Registru kompletni. Postoji trag toga da Ministarstvo kulture i informisanja prijavljue podatke Registru, ali sam gotovo sigurna da lokalne samouprave koje raspisuju konkurs ne prijavljuju većinu podataka. Da ne pričamo da ne možete da nađete podatke koje su organizacije ili javna preduzeća finansirala medije” uočila je Maksić.
Ona smatra da bi to trebalo da se promeni izmenama Zakona o javnom informisanju i medijima i javno zagovaranje njene organizacije će ići u tom smeru.
Uprkos mnogobrojnim zloupotrebama konkursnog sufinansiranja medija, ta ideja je dobra i od nje ne bi trebalo odustati, rekao je predsednik Nezavisnog društva novinara Vojvodine Nedim Sejdinović.
“Alternativa tome je da država apsolutno prestane da finansijski utiče na medijsku sferu, što nije moguće, ili da se vratimo korak unazad i da lokalne samouprave raspodeljuju novac bez ikakvog učešća javnosti” misli Sejdinović.
Debata “Kuda idu vojvođanske pare?” održana je u Novom Sadu u okviru projekta “Javni novac za javni interes” Nezavisnog udruženja novinara Srbije, BIRN-a i Fondacije “Slavko Ćuruvija”.
Cilj debate bio je da se javnosti predstave informacije koje su prikupile ove organizacije kao i Novosadska novinarska škola i Nezavisno društvo novinara Vojvodine.
