Twitter
FacebookZašto je izbor za novi sastav Saveta REM-a izazvao toliku pažnju u javnosti Srbije početkom 2025. godine? Pre svega jer je zainteresovana javnost prepoznala da je ovaj put idealna prilika da Regulatorno telo za elektronske medije dobije Savet koji će raditi nezavisno i po novom Zakonu o elektronskim medijima usvojednom 2023. (Sl. Glasnik 92/2023). U okviru ovog Zakona veoma precizno je definisan način za izbor članova Saveta REM-a, kao i oblasti kojima se bavi, a istaknuti su i instrumenti koje može da koristi kako bi sfera elektronskih medija u Srbiji bila upodobljena medijskim zakonima i novinarskim etičkim kodeksima u duhu javnog interesa i prava javnosti da zna.
U ceo proces se uključila nevladina organizacija Građanske inicijative sa dobrom namerom da pomogne civilnom društvu da se angažuje i predloži osobe koje po biografijama i javnim angažmanom i ugledom odgovaraju zakonom utvrđenim kriterijumima predviđenim za kandidate u devet oblaasti koje mogu da predlože samo ovlašćeni predlagači.
Ovlašćeni predlagači
Član 12
Ovlašćenje i dužnost da predlažu po dva člana Saveta imaju sledeći ovlašćeni predlagači:
1) Zaštitnik građana, poverenik za ravnopravnost, poverenik za zaštitu informacija od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti;
2) univerziteti akreditovani u Republici Srbiji;
3) udruženja izdavača elektronskih medija u Republici Srbiji čiji članovi imaju najmanje 30 dozvola za pružanje audio i audio-vizuelnih medijskih usluga, a registrovana su najmanje tri godine pre raspisivanja javnog poziva;
4) udruženja novinara u Republici Srbiji, od kojih svako udruženje ima najmanje 300 članova sa plaćenom članarinom, a registrovana su najmanje tri godine pre raspisivanja javnog poziva;
5) udruženja filmskih, scenskih i dramskih umetnika i udruženja kompozitora u Republici Srbiji, ako su registrovana najmanje tri godine pre raspisivanja javnog poziva;
6) udruženja čiji su ciljevi ostvarivanje slobode izražavanja ako su registrovana najmanje tri godine pre dana raspisivanja javnog poziva a imaju najmanje tri realizovana projekta u ovoj oblasti u poslednje tri godine;
7) udruženja čiji su ciljevi zaštita dece, ako su registrovana najmanje tri godine pre dana raspisivanja javnog poziva a imaju najmanje tri realizovana projekta u ovoj oblasti u poslednje tri godine;
8) nacionalni saveti nacionalnih manjina;
9) crkve i verske zajednice.
Samo na prvi pogled možemo biti u dobroj veri da je gotovo nemoguće da se manipuliše sa nevladinim organizacijama koje mogu biti prema članu 12 Zakona o elektronskim medijima ovlašćeni predlagači. Međutim, upravo se to dogodilo (i to u više oblasti), ali za medije je ipak najvažnije ko i koga predlažu novinarska udruženja definisano tačkom 4 člana 12 Zakona o elektronskim medijima. Dakle, namera zakonodavca je bila da samo relevantna udruženja mogu da predlažu kandidate, tako da je uslov svih uslova najmanje 300 plaćenih članarina, akcenat je na plaćenim. U Srbiji samo tri udruženja ispunjavaju ovaj uslov, a to su NUNS, UNS i NDNV. Iz ovog procesa se a priori isključilo Nezavisno društvo novinara Vojvodine, jer je sa početkom studentskih protesta oglasilo bojkot svih institucija u Srbiji, pa tako i REM, a UNS se jednostavno nije uključio. Dakle, ostao je NUNS kao ovlašćeni predlagač sa kandidatkinjama prof. dr Snježanom Milivojević i novinarkom Milevom Malešić. Kako procedura nalaže, ako je u jednoj oblasti, a to je bio slučaj upravo sa ovom, bude više od dva kandidata verifikovanih predlagača, tada sledi USAGLAŠAVANjE, kako bi pred skupštinski odbor bilo upućeno samo dva od kojih onda Skupština bira jednu ili nijednu osobu. Upravo tu u je i došlo do manipulacije. GONGOVI, tačnije novinarska udruženja koja suštinski ne zadovoljavaju uslove, predložili su Dejana Vuka Stankovića, kontroverznog medijskog analitičara, i Petra Kocića, čije biografije ukazuju da ne zadovoljavaju sve uslove predviđene Zakonom za kandidate. Od njihovih predlagača se nije tražilo da dostave podatke o plaćenim članarinama, već samo izjavu predsednika udruženja da imaju više od 300 članova. Tako da su GONGOVI „procenjivali“ svoje članstvo na 400, pa koliko se kome sviđa. Rezultat je bio, naravno, da su na usaglašavanju prošli dalju proceduru Dejan Vuk Stanković i Petar Kocić, a ne izrazito ugledna profesorica u penziji Fakulteta političkih nauka Snježana Milivojević, koja je dobro informisana o međunarodnom medijskom zakonodavstvu, i ugledna novinarka Mileva Malešić, dobitnica novinarskih nagrada.
Uprkos dokazima iznesenim na javnom saslušanju u odboru za kulturu Skupštine Srbije, na kojem su se kandidati predstavljali i bili propitivani od članova odbora, situacija se nije promenila. Poslanici vladajuće koalicije su stameno stajali na stanovištu da su „njihovi kandidati“ kredibilni, a „opozicioni“ pod znakom pitanja. Opozicioni poslanici su davali šansu nezavisnim kandidatima da se nešto bolje predstave, a one „pozicione“ su napadali argumentacijom da su i oni i njihovi predlagači u najmanju ruku problematični. Tako da se opet nije dogodilo ništa. Svi su ostali na svojim pozicijama i nakon višečasovnog javnog saslušanjа.
Na kraju, nezavisnih šest kandidata i kandidatkinja javno su povukli svoje kandidature. U proceduri je ostalo 11 kandidata i kandidatkinja, ali ne u svakoj grupi po dva, što je zakonski uslov da dođe do izbora za članove saveta REM-a. Na primer, poslanik Bakarec ne vidi problem da se procedura nastavi u Skupštini Srbije. Opozicija se zalaže za sasvim suprotno, tačnije da je proces kompromitovan i da se mora u potpunosti ponoviti. To i te kako ima smisla, jer je u sedam od devet oblasti proces kontaminiran, pa kako god. Šta će se dogoditi nadalje, čeka se odluka predsednice Skupštine koja je više za nastavak, pošto otvaranje klastera 3, čiji je jedan od uslova i izbor Saveta REM-a, jeste izuzetno važno za vladajuću koaliciju i u krajnjem slučaju opstanak na vlasti. Čekamo.
Prof. dr Dubravka Valić Nedeljković