Osvetnička pornografija se mora posmatrati kao ozbiljan društveni problem i na taj način se mora i tretirati, uz podršku koja će doći iz obrazovnih i zakonodavnih ustanova, edukacije u oblasti medijske i digitalne pismenosti, seksualnog obrazovanja, kao i saradnje između civilnog sektora i sektora policije i tužilaštva, zaključeno je na onlajn vebinaru „Osvetnička pornografija: Digitalna pretnja pogoršana pandemijom“, koji je održan u četvrtak, 22. aprila na Zoom platformi.
Jelena Riznić, sociološkinja iz organizacije Ženska solidarnost, tokom razgovora je istakla da „nova normalnost koja je uzrokovana pandemijom utiče i na oblike nasilja koje se sprovodi nad ženama i devojčicama, jer je došlo do intensifikacije digitalnog nasilja“. Ona je takođe naglasila da je veoma bitno to što je zid ćutanja probijen jer su žrtve osnažene radom feminističkih grupa, kao i javnim istupanjem žena koje su progovorile o seksualnom nasilju. Ipak, kako je naglasila, ovo je tek početak i na tome treba više raditi.
Iako su žene počele da govore o nasilju, ipak postoje brojni izazovi koje bi trebalo prevazići. Aida Perović, psihološkinja i direktorka NVO Prima, upravo je ukazala na to da žene žrtve nasilja često nemaju podršku, da su žrtve kako sopstvenog osećaja krivice, tako i osude koja dolazi iz najbliže okoline, ali i iz medija. Perović je istakla da je „veoma važno ovu vrstu nasilja zakonom definisati, a ne da ‘skupljamo kockice’ iz drugih zakona“. Takođe, veoma je važno da rok zastarevanja za ovakvu vrstu krivičnih dela ne bi smeo da postoji, jer žrtvama nasilja često treba mnogo godina da o tome progovore.
O izazovima sa kojima se suočava Uprava policije u Crnoj Gori, kada je u pitanju osvetnička pornografija, govorio je Jakša Backović, rukovodilac za suzbijanje krivičnh dela visokotehnološkog kriminala, ističući da „postoji veliki pritisak na službenike policije, jer podaci koje građani od njih zahtevaju ne zavise od Uprave policije, već od društvenih mreža na kojima su se podaci pojavili“. Backović je takođe istakao da Fejsbuk i Instagram sarađuju sa službenicima Uprave policije i dostavljaju im podatke, dok Tviter i TikTok to rade veoma retko.
Istovremeno, Đorđe Krivokapić, docent na Fakultetu organizacionih nauka BU i suosnivač Share Fondacije naglasio je da fenomen osvetničke pornografije, iako postaje najočigledniji u digitalnom okruženju, ipak predstavlja društveni problem, koji se ne može rešiti isključivo regulacijom interneta, jer se društvene mreže i platforme izuzetno brzo menjaju, a zlostavljači će uvek pronalaziti nove kanale za ostvarivanje svojih namera. Krivokapić ističe da digitalna pismenost jeste jedan od koraka za prevazilaženje ovog problema, međutim, napominje i da tu moraju biti uključeni i ostali društveni faktori poput edukacije, međusektorske saradnje i razmatranja izmene postojećih zakonskih okvira.
Sledeći vebinar očekuje nas u ponedeljak, 26. aprila, kada će predstavnice Fondacije Gardijan govoriti o njihovim programima medijske i informacione pismenosti za mlade, a više o samom događaju može se pročitati ovde.
Vebinari se organizuju u sklopu regionalnog projekta „Mediji za građane – građani za medije: Jačanje kapaciteta nevladinih organizacija za razvoj medijske i informacione pismenosti na Zapadnom Balkanu”, koji uz podršku Europske unije implementiraju partnerske organizacije Mediacentar Sarajevo, Albanski medijski institut, Makedonski institut za medije, Institut za medije Crne Gore, Novosadska novinarska škola, Mirovni Institut, SEENPM.
