Twitter
Facebook11. jun – Dan rodne ravnopravnosti proglasila je Vlada Republike Srbije 27. oktobra 2021. godine. Tog datuma 1842. godine ukazom kneza Mihaila Nataliji Petrović i Sofiji i Katarini Lekić odobreno je da mogu da otvore školu za žensku decu
Protekla je 181 godina od prvog akta koji je omogućavao ženama u Srbiji da uđu u javnu sferu i one su to i te kako iskoristile u protekla gotovo dva stoleća. Istovremeno i dalje, kako statistika tako i prosta opservacija, ukazuju da postoji i te koliko oblasti u kojima je rodni disbalans očigledan. Tu su pre svega profesije nejednako dostupne muškarcima i ženama. Doduše češće pozicije u okviru pojedinih profesija pa time i zarada koja je za žene niža nego za muškarce, naravno ne u javnom sektoru. I dalje žene u vlasništvu imaju daleko manje dobara od muškaraca, pa time teže dobijaju šansu za na primer pokretanje sopstvenog malog i srednjeg biznisa, u oblasti velikih investicija žena gotovo da i nema.
Istovremeno ženama se manje veruje u javnim poslovima. Zanemarljiv je broj onih koje su u vrhu političke sfere a da na ta mesta nisu postavljene isključivo voljom muškaraca. Tu pre svega mislimo na predsednice vlade, ministarke, nosioce izbornih lista, kandidatkinje za predsednika Srbije. Ako i budu postavljene na vrhunske pozicije one su uvek direktno podređene muškarcu koji im je dao šansu i uglavnom samo sprovode politiku koju on vodi.
Direktna posledica ove podređene pozicije je i njihova (ne)prisutnost u javnom diskursu. Značajno veća prisutnost kao izvora informacija i intervjuisanih osoba muškog u odnosu na ženski pol predstavlja kontinuiranu medijsku praksu u Srbiji koju beleži istraživački tim Novosadske novinarske škole u svim sprovedenim analizama i monitorinzima od 1996. do poslednje 2022.
Tradicionalno u Srbiji se gledaju uglavnom samo nacionalne televizije i to veoma polarizovano. Većinom, mada ne i isključivo, auditorijum koji podržava vladajuće elite gleda oba javna servisa i komercijalne televizije (B92, Happy, Pink i Novu), a kablovske emitere N1 i Novu S oni koji su skloniji opoziciji ili su neopredeljeni.
Istraživanje Novosadske novinarske škole iz avgusta i septebra 2022. koje je obuhvatilo 10.000 minuta jutarnjih programa i centralnih informativnih emisija pokazalo je da je podzastupljenost žena kao izvora informacija i intervjuisanih osoba, bez obzira na uređivačke politike navedenih televizija, jedino što im je zajedničko. Dakle žene i kada zauzimaju, barem prividno, vrhunske pozicije, kao što je recimo mesto predsednice vlade, ministarki ključnih resora, menadžerki u bankama (na kraju krajeva direktorka Narodne banke je žena), velikih trgovinskih lanaca (Merkator), korporacija (Delta holding), rektorke (Novosadski univerzitet je u tri mandata imao na čelu žene), dekanke fakulteta su danas uobičajene, direktorke srednjih i osnovnih škola, šefice klinika i poliklinika su uglavnom često žene, advokatice, ipak nisu vidljive i u medijima.
Za medije njihov status nije argument da one budu podjednako izvori informacija kao i njihove kolege. Podzastupljenost je čak veća ili ista nego u prethodnim monitorinzima što ukazuje na to da je rodni dispalans izvora informacija jedino što se u medijima ne menja već decenijama. Da na čelu vlade nije žena ne bi bile ni zastupljene ovoliko koliko trenutno jesu. Trebalo bi imati u vidu da neke “funkcije”, pa tako i njihovi nosioci, same po sebi moraju biti prisutne u informativnim emisijama, tako da to što su toliko prisutne baš i nije odabir medija. Reč je o, značajnim za javnost, aktuelnim događajima čije su žene glavne akterke, pa su po prirodi stvari subjekt informacija.
U posmatranom periodu u Radio-televiziji Vojvodine u informativnom programu odnos muškaraca i žena je bio više od tri puta u korist muških subjekata (73% od ukupnog broja govornika), ženskih (19%). Sličan odnos zabeležen je i u Javnom servisu Srbije (RTS). Pol subjekta je bio znatno češće muški (72%). Ženski subjekti bili su tri puta manje zastupljeni (23%). Televizija B92 potpuno zanemaruje rodni balans. Muški subjekti zastupljeniji su od ženskih i to više od tri puta (64%:19%). Isti slučaj je i kod TV Happy. Muških subjekata je bilo više od polovine (59%), a ženskih 17%. Televizija Pink se i inače ne može smatrati uzornim emiterom tako i u pogledu rodnog balansa subjekta. Apsolutno dominantni su muškarci, 71% slučajeva, a žene su u ulozi subjekta bile samo u 21% slučajeva. TV Prva je u informativnim emisijama kao izvor informacija najviše citirala i intervjuisala muške aktere (61%), dok je ženskih bilo više nego duplo manje (28%). I kablovski emiteri koji se u javnosti smatraju visokoprofesionalnim imaju isti disbalans. N1 u posmatranom periodu ima za izvor informacija i intervjuisane osobe 64% subjekata muškog pola, 25% ženskog, a Nova s čak 74% muškog, a 24% ženskog pola. Pri čemu prema poslednjem popisu stanovništva iz 2021. posmatrano po polu, 51,3% čine žene (3 507 325), a 48,7% muškarci (3 327 001). Od navedenog broja u sveri plaćenih poslova 39.31odsto su žene, a muškarci 56,51%. U sveri neplaćenih poslova žene apsolutno dominiraju sa 93,02%, a muškaraca ima za oko četvrtinu manje dakle 76,43%[1].
Na žalost podzastupljenost žena kao izvora informacija i intervjuisanih osoba je svetski trend. Rezultati jednog od veoma kompetentnih longitudinalnih svetskih istraživanja upravo o tome svedoče. Reč je o istraživanju GMMP Who makes the news?[2] koje se sprovodi u 116 zemalja u svetu već godinama. Na primer u vreme pandemije kovida 19 rezultati monitoringa štampe, radija i televizije pokazali su da se svega 22% žena pojavilo kao eksperti i to u medijima širom sveta kada je reč o političarkama, a 26% žena se pojavilo kao stručnjaci u oblasti nauke i zdravstvu, i to globalno posmatrano.
I na kraju kako do bolje prakse na prostoru Srbije? Pa tako što je najpre veoma značajno postići javni konsenzus o potrebi veće vidljivosti žena svuda. Počevši od većeg zapošljavanja u vidljivoj sferi, dakle sa manje nepriznatog rada, pa do vidljivosti i u jeziku, i u svakodnevnoj medijskoj praksi. A to se može učiniti pre svega tako što će pri zapošljavanju ako postoje dva isto kompetentna kandidata prednost biti data ženama, a urednici i urednice razumeti i u praksi primeniti da ako postoje dva jednako validna izvora, uvek dati prednost ženama i učiniti barem toliko da se dosledno koristi rodno senzibilan jezik, ako on već ne postoji, u medijima jer će i na taj način lakše ući i u javnu upotrebu i pokazati koliko žena ima na važnim mestima u javnoj sferi.
Nema javne vidljivosti bez medijske vidljivosti.
prof. dr Dubravka Valić Nedeljković
[1] Izvor rezultati istraživanja „Analiza sadržaja informacija od javnog značaja objavljenih u informativnim programima TV u Srbiji 2022” koji je realizovao monitoring tim Novosadske novinarske škole. Opširnije na https://novinarska-skola.org.rs/publication/analiza-sadrzaja-informacija-od-javnog-znacaja-objavljenih-u-informativnim-programima-tv-u-srbiji-2022/
[2] https://www.comminit.com/global/content/who-makes-news-6th-global-media-monitoring-project