Twitter
FacebookTeza „nema glupih pitanja“ ne postoji u novinarstvu. Za kratko vreme su prošle godine pitanje voditelja emisije Fokus na televiziji B92 Olivera Jakšića „Kako jedna dama na prvu linuju fronta?” i odgovor doktorke Darije Kisić Tepavčević „Ja čak ni ne razumem vaše pitanje” postali viralni. Izvinjenje nije zaslužila samo dr Kisić Tepavčević, nego i sve žene, naučnice, epidemiološkinje, zdravstvene radnice, ali i pripadnice oružanih snaga, smatra grupa Novinarke protiv nasilja nad ženama. Treba dodati na ovaj spisak novinare, novinarke i novinarstvo kao profesiju čiji Kodeks nalaže da fraze koje imaju seksističke, ili na bilo koji drugi način diskriminatorne konotacije nisu prihvatljive.
Dok je voditelj sa jedne strane imao relevantnu sagovornicu koju nije znao šta da pita, tabloidi su ključna pitanja o bolesti kovid 19 postavljali estradnim ličnostima, vlasniku televizije sa nacionalnom frekvencijom, nadrilekarima. Kada bi se slušali saveti i tumačenja iz srpskih tabloida, opskurnih Fejsbuk grupa i lančanih poruka na Viberu, situacija bi izgleda otprilike ovako: Virus je napravio Soroš u laboratoriji, a sada ga migranti seju po Srbiji postavljanjem predajnika za 5G mrežu tokom policijskog časa. Preporučena terapija je 1000 miligrama vitamina C dnevno, dve glavice luka i rakija sa limunom u neograničenim količinama.
Ni pandemija ni vanredno stanje ne menjaju obavezu novinara da tačno, objektivno, potpuno i blagovremeno izveštavaju o događajima od javnog značaja, poštujući pravo javnosti da sazna istinu i držeći se osnovnih standarda novinarske profesije. Gledajući praksu domaćih medija, ovo zvuči kao utopija, a ne prvi stav prvog člana Kodeksa novinara Srbije. Svetski i domaći zdravstveni eksperti upozoravaju na to da pandemija do sada nepoznate bolesti zahteva ozbiljnost, i da su baš svi odgovorni za razvoj situacije. Zato i sami novinari pre izveštavanja moraju biti sigurni da su dovoljno upoznati sa temom, jer samo tako javnosti mogu preneti tačne informacije o tome kako se bolest prenosi, kako je nastala, kako se leči ili kako napreduje pravljenje vakcine. Neproverene i senzacionalističke vesti, spekulacije o poreklu virusa ili neprovereni saveti za lečenje ne stišavaju paniku niti sprečavaju širenje bolesti, već upravo suprotno. Takve izjave zbunjuju javnost, raspiruju postojeće teorije zavere, a neke od njih čak prete da naškode zdravlju ljudi. Obaveza novinara je da uvek, a pogotovo u kriznim situacijama kakva je pandemija, prenose činjenice, citiraju relevantne izvore, a sve informacije plasiraju jasno i objektivno, jer je to jedini način da se razreše dileme i da javnost razume situaciju u kojoj se društvo i svet nalaze.
Činjenica da lažne i neproverene vesti plasira veliki broj medija zabrinjava i zbunjuje, te je opravdano što javnost više nije sigurna kome i u šta da veruje. Daleko je od istine i to da svi mediji lažu. Takav stav dovodi do druge krajnosti i tlo je za širenje teorija zavere. Ključ je izgleda u starom novinarskom pravilu – ne verujte ni vašoj majci kada kaže da vas voli, već to proverite. Valja uvek obratiti pažnju na to da li medij prenosi činjenice ili mišljenja? Da li je jasno ko je sačinio tekst, prilog ili poruku? O kakvom mediju se radi, da li se on nalazi na listi Raskrikavanja ili FN Tragača kao čest izvor lažnih vesti? Da li je dobijao kritike Saveta za štampu, Regulatornog tela za elektronske medije ili medijskih udruženja? Ko su sagovornici i da li su relevantni za temu? Ako su predstavljeni kao stručnjaci, da li se još negde citiraju kao izvori, ili se radi o bezimenoj kumi sa bezimene pulmologije? I naposletku, zdrav razum. Ima li ikakvog smisla da se virus prenosi radio-talasima ili da će ga nalivanje vodom na svakih 15 minuta uništiti?
Darija Stjepić