Predlog praktične politike za sistemsko uvođenje medijske i infomracione pismenosti u obrazovni sistem u Srbiji

Medijska i informaciona pismenost (MIP) predstavlja relativno novi koncept u oblasti obrazovanja u Srbiji, iako se u paradigmatskom smislu, može smatrati osnovom obrazovanja, s obzirom na to da medijska i informaciona pismenost počiva na sposobnosti kritičkog tumačenja informacija i kao svoj ishod ima građane i građanke koji ostvaruju jedno od osnovnih ljudskih prava – pravo na slobodu mišljenja i govora. Novina u primeni koncepta osposobljavanja za kritičko tumačenje informacija predstavlja medij (odnosno kanal) kroz koji primamo informacije. U tom kontekstu se prepoznaje značajan zaostatak obrazovnog sistema u Srbiji, koji nije pratio, niti osposobljavao učenike za kritičku analizu sadržaja koji su dolazili komunikacijskim sredstvima poput štampe, televizije ili radija. Ovaj zaostatak nije postao toliko očigledan dok novo komunikacijsko sredstvo – pametni telefon, nije preuzelo primat nad svim ostalim kanalima komunikacije. Potreba za pokretanjem promena u obrazovnom sistemu na sistemskom nivou se počela javljati kad je postalo nemoguće ignorisati činjenicu da čak i formalni izvori informisanja tokom obrazovnog procesa (udžbenici) bivaju zamenjeni ili dopunjivani novim izvorima (različitim, neretko nepouzdanim izvorima na internetu). Potreba da se proveravaju izvori informacija, koje cirkulišu obrazovnim sistemom (značajan broj prosvetnih radnika je potpuno branio upotrebu Vikipedije ili je njena upotreba bila dozvoljena uz strogu kontrolu nastavnika) ukazala je na to da se medijska i informaciona pismenost više ne može smatrati samo jednim od aspekata neformalnog obrazovanja.