Twitter
Facebook
Teodora Koledin je novinarka i istraživačica iz Srbije, specijalizovana za oblast dezinformacija i medijske etike. Diplomirala je novinarstvo i trenutno je studentkinja master studija Komunikologije na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu. Kao novinarka FakeNews Tragača, fektčeking portala Novosadske novinarske škole, doprinosi otkrivanju i analizi dezinformacija u srpskim medijima i medijima u regionu. Zajedno sa Valentinom Sigeti, koautorka je istraživanja o budućnosti medija u Srbiji „Pristrasnost medija, zakonski izazovi i borba za slobodu“, koje je objavio SEENPM.
Koji su glavni izazovi sa kojima se susrećeš u svom istraživačkom radu? Da li nailaziš na poteškoće u pristupu pouzdanim informacijama ili podacima?
To može biti prilično zahtevno, u zavisnosti od teme i tipa medijskog istraživanja. Glavne prepreke sa kojima se suočavamo je nedostatak određenih ključnih podataka i nedostupnost institucija. Osim toga, konstanto praćenje problematičnog medijskog sadržaja može značajno uticati na psihičko zdravlje istraživača.
Kako si se uključila u medijska istraživanja?
U medijska istraživanja uključila sam se tokom svojih studentskih dana (na Odseku za medijske studije). Tokom master studija – zahvaljujući preporuci jedne profesorke – učestvovala sam u svom prvom ozbiljnom istraživačkom projektu, koji se fokusirao na kršenje prava na privatnost u medijskom izveštavanju.
U kojoj meri su medijska istraživanja prepoznata i praćena od strane institucija, medija, zajednice i akademske javnosti?
Nažalost, rekla bih da medijska istraživanja nisu ni približno prepoznata u javnosti onoliko koliko bi trebalo, a još manje od strane institucija. Ipak, ona mogu ponuditi dragocen uvid u nedostake medijskog sistema – uvid koji bi, uz dovoljno političke volje, mogao da služi kao temelj za potencijalna unapređenja.
Šta smatraš najznačajnijim i najuticajnijim aspektom svog rada do sada? Možeš li podeliti primer istraživanja ili projekta koji je imao vidljiv uticaj ili izazvao javnu debatu?
Uz Our Media istraživanje, za koje smatram da je veoma važno jer reflektuje stvarni položaj novinara u današnjem društvu i može poslužiti kao polazna tačka za potencijalne promene, posebno bi istakla istraživanje sprovedeno od strane FakeNews Tragača, fektčeking portala u okviru Novosadske novinarske škole. Nazvali smo ga Tragačeva blokadna beležnica. Tokom šest meseci, pratili smo tri informativna portala koja su, prema prvoj fazi istraživanja, objavila najveći broj manipulativnih tekstova o studentskim protestima i blokadama. Tokom tog perioda, identifikovali smo i arhivirali 5.773 obmanjujuća članka na ovu temu. Svakog ponedeljka, objavljivali smo pregled najistaknutijih manipulativnih narativa iz prethodne nedelje, što je često privlačilo značajnu pažnju na društvenim mrežama. Projekat je, takođe, ostavio iza sebe ogromnu i dragocenu bazu podataka koja se dalje može detaljnije analizirati.
Koji su glavni izazovi sa kojima se susrećeš u svom istraživačkom radu? Da li nailaziš na poteškoće u pristupu pouzdanim informacijama ili podacima?
Upravo to – nedostatak ili potpuno odsustvo određenih podataka. A čak i kada podaci postoje, institucije često ne žele da ih dele sa istraživačima.
Kako politički, ekonomski ili institucionalni faktori utiču na tvoje mogućnosti da sprovodiš istraživanje?
Opet, zavisi od tipa istraživanja. U Srbiji, čini se da politički uticaj utiče na sve što je povezano s medijima. Ekonomski faktori su, takođe, presudni, jer oni često određuju da li će se istraživanje uopšte moći sprovesti.
Koje ključne nalaze iz tvog nedavnog istraživanja o budućnosti medija u Srbiji bi izdvojila?
Pre svega, položaj novinara u Srbiji je izuzetno nesiguran. Medijski pluralizam gotovo da ne postoji – jer osam najvećih medijskih vlasnika kontroliše 92.55% tržišta. Žene su u velikoj meri nedovoljno zastupljene na rukovodećim pozicijama. U stvari, 2023. godine, nijedna žena nije bila vlasnica nijednog od pet najgledanijih TV kanala, najčitanijih štampanih izdranja niti najposećenijih internet portala. Ukupna sredstva javnog novca potrošena su na državne kampanje oglašavanja, koja takođe nisu transparentna. Ima mnogo važnih nalaza, ali istakla bih ove kao najprioritetnije za Srbiju.
Koje bi bile tvoje glavne preporuke za unapređenje trenutne situacije u medijskom sektoru – kako za novinare i medijske profesionalce, tako i za donosioce odluka i institucije?
Institucije moraju početi da rade svoj posao. Tu prvenstveno mislim na Regularno telo za elektronske medije (REM), ali i na druge. Zakonske odredbe moraju da se primenjuju u praksi – a ne da postoje samo na papiru.
Kako zamišljaš budućnost medija u Srbiji u narednih pet do deset godina? Koji trendovi ili promene očekuješ da će oblikovati medijski prostor ubuduće?
Već je vidljiv pomak u načinu na koji ljudi u Srbiji konzumiraju vesti – sa tradicionalnih medija na onlajn portale i društvene mreže. Zbog trenutne medijske polarizacije i manjka pluralizma, verujem da će sistemske promene vremenom postati neizbežne. Dodatno, uloga veštačke inteligencije u produkciji i distribuciji sadržaja će verovatno rasti, što može značajno uticati na način kreiranja vesti, ali i na njihovo filtriranje i konzumaciju.
Preuzmi istraživanje o budućnosti medija u Srbiji na engleskom ili na srpskom jeziku.
Anida Sokol
Regionalni projekat Naši mediji: Inicijativa za unapređenje medijske pismenosti, dijalog i aktivizam sprovode, uz finansijsku podršku Evropske unije, partnerskih organizacija SEENPM, Albanski medijski institut, Savet za štampu Kosova, Makedonski institut za medije, Medijski institut Crne gore, Novosadska novinarska škola, Mirovni institut i Bianet.
Ovaj članak je nastao uz finansijsku podršku Evropske unije. Sadržaj je isključiva odgovornost Novosadske novinarske škole i ne odražava nužno stavove Evropske unije.