Twitter
Facebook„Možeš da pišeš kao Andrić, džaba sve ako ti tekst nije optimizovan.“ Ovako zvuči parafraziran savet jednog iskusnog SEO specijaliste jednom iskusnom novinaru. Nekada su se lomila koplja oko toga koji stil pisanja je prihvatljiviji u novinarstvu, da li pratiti smernice novinara BBC-ja, AP-a, ili Rojtersa. Sada su se stvari izmenile i svi se moraju pomiriti sa činjenicom da se većina ljudi informiše putem informativnih portala. A sa prelaskom na onlajn prostor, koji se desio već poodavno, usledila su i neka drugačija pravila igre.
Vrhovni cilj novinarstva u svakom dobu i svim mogućim okolnostima jeste da pruži istinite, sveže, pravovremene i nepristrasne informacije svojim konzumentima i to je pravilo uklesano u kamenu. Međutim, nepisane zapovesti objavljivanja vesti na mreži diktiraju i neku vrstu optimizacije – tačnije SEO strategije.
SEO (Search Engine Optimization) jeste skup strategija i faktora koji će uticati na to kako će vaš sajt biti pozicioniran u Gugl pretrazi. Ukoliko ste na prvoj stranici pretrage (pozicije 1-10), imate proporcionalno veće šanse da budete čitaniji od lošije plasiranih konkurenata. Što ste bliži samom vrhu – dobijate sve veći broj impresija, klikova i bolji CTR, a u konačnici to znači i veći profit.
Kako povezati SEO optimizaciju sa novinarskim radom na onlajn portalima? Ne baš lako, jer i dalje mali broj urednika ovih medija i svih ostalih uposlenika razume šta je SEO i kako se njegove mere primenjuju radi boljeg rangiranja u pretrazi. Za početak, potrebno je da novinar bude upoznat sa još nekim alatima i veštinama kako bi svoj napisani sadržaj „obogatio“ faktorima koji će doneti više poseta.
Ključne reči
Za početak je od krucijalnog značaja da svaki sajt ima svoje naloge na besplatnim alatima poput Gugl analitike, konzole i trendova – svaki od njih će pružiti bolji uvid u to šta čitaoce najviše zanima, koje su termine koristili u pretrazi da bi došli do portala i šta je u trendu, odnosno koje teme su najčitanije. Pored toga je važno istražiti ključne reči (keywords) na Semrush-u, Ahrefs-u, ili Moz-u (svi ovi alati se plaćaju mesečno, ali imaju i varijante s besplatnim probnim periodom), ili na Gugl kivord planeru u Gugl eds sistemu za plasiranje plaćenih oglasa. Svi ovi alati će obezbediti metrike iz kojih se jasno može pročitati koje reči, fraze ili pitanja imaju najveći broj pretraga i klikova, za koje ključne reči se rangira sajt, a za koje svi sajtovi konkurenata. Dobra vest je da postoje i razne vrste besplatnih alata za otkrivanje ključnih reči na internetu, koji sa manjom ili većom sigurnošću mogu da odrade posao.
Kada to otkrijete, možete lako razraditi teme od značaja za vašu publiku i razviti tzv. „topical authority“ koji Gugl visoko vrednuje, te prepoznaje vaš domen kao autoritativan i referentan za određene oblasti. Vrlo je važno spram ključnih reči odrediti i pravilan naziv tagova za grupisanje tematskih celina u vestima, ali i da se po istom principu daju nazivi kategorija i podkategorija vesti. O ovome treba dobro razmisliti, jer može biti ključno za dovođenje publike na sajt!
Neko će reći da je sve ovo povlađivanje publici, ali uvek se mogu naći tema od velikog značaja i različiti uglovi gledanja na određena pitanja od javnog interesa. Potrebno je samo malo bolje oslušnuti šta nam auditorijum poručuje, a da se pritom ne sklizne u senzacionalizam i tabloidizaciju.
Kako pristupiti temi?
Kada se utvrde ključne reči i fraze neophodno je oko tih pojmova, ili njihovih sinonima i povezanih fraza (semantički SEO) napraviti temu sa više podnaslova i celina. Svaka tema se mora razbiti na celine i podnaslove zbog lakšeg čitanja, a ukoliko bi te celine mogle kasnije da dovedu do razrađivanja zasebne teme koja će u više detalja da objasni problematiku, tim bolje. Dakle, sama struktura je važna – ključne reči moraju da se nađu u naslovu (H1), po mogućstvu u prvih nekoliko redova teksta i u zaključku, kao i u „slug“ delu URL adrese.
Osim toga, ključne fraze treba staviti u „Title tag“ i to na njegov početak, jer će u pretrazi na Guglu korisnici odmah nabasati na željenu temu i nju prvo uočiti. Metaopis ispod toga je koristan: iako nije faktor koji utiče na rangiranje, svakako ga ne bi trebalo ostaviti bez ikakvog sređivanja.
Kada se završi pisanje teksta, od ključne je važnosti dodati unutar članka interne linkove ka srodnim pričama i temama, jer se na taj način omogućava Gugl botu da lakše prolazi kroz sadržaj i što pre ga indeksira. Tekst sa kojeg se linkuje na drugi članak („anchor“ tekst) ne bi trebalo da bude nasumičan, već bi bilo bolje postaviti link na neku reč ili frazu koja ima tematski veze sa drugim člankom.
Da dodamo još jednu vrlo očiglednu, a opet toliko puta ponavljanu stvar – kopirani sadržaj, iliti „duplicate content“, a to je nešto što Gugl nikako ne voli i za šta kažnjava sve sajtove, tako što im pre ili kasnije dâ manuelni penal, ili ih u pretrati spusti na slabije pozicije. Moguća je situacija da neki veći sajt ukrade sadržaj od manjeg, pa da Gugl kazni taj sajt slabijeg autoriteta samo na osnovu ranije stečene reputacije. I za ovo postoji lek – nakon svakog napisanog članka, reportaže, intervjua, postavite „self-referencing canonical tag“ u HTML kod. Ako ne umete sami ovo da uradite, obratite se nekom iz IT ekipe za pomoć. Gugl će sadržaj sa kanonikal tagom shvatiti kao autentičan.
User Experience/Iskustvo korisnika – trud koji se uvek isplati!
Ovo poglavlje treba posebno akcentovati, jer iako nije istaknuto na samom početku, ništa manje nije važno od pretrage ključnih reči i tema koje su u trendu. Faktori koji utiču na iskustvo korisnika, a u isto vreme su i faktori koje Gugl „obračunava“ prilikom SEO optimizacije su: brzina učitavanja, postojanje „mobile-friendly“ verzije sajta (preporuka za AMP verziju sajta), vizuelna stabilnost elemenata i izostanak intruzivnih „pop-ap“ prozora koji će smetati korisnicima.
Sve ovo su stvari kojima bi morao da se pozabavi neko iz IT struke, odnosno divelopment tima i to su zadaci koji mogu da se obave relativno brzo. Ono što novinari moraju dobro da urade jeste da samom sadržaju stvore dodatnu vrednost kroz kvalitne slike (slike obavezno imenovati i davati im alt tagove u samom procesu ubacivanja – image SEO) i video materijal (ukoliko sajt ima sopstveni Jutjub kanal posebno se pozabaviti sređivanjem svih snimaka – YouTube SEO). Ipak, ono što u svakom momentu treba imati na umu jeste činjenica da oko 75% saobraćaja preko Gugla stvaraju korisnici pametnih telefona. To znači da oni pred sobom ne žele ogromne blokove teksta i bezobalno prostranstvo slova, već da na svaki skrol imaju barem neki odgovarajući podnaslov, listu, tabelu, infografiku, sliku, video, GIF, ili bilo šta drugo.
Građenje autoriteta sajta
Svaki portal je priča za sebe i svi imaju neki sopstveni stil. Novinari i njihova dela, odnosno tekstovi, tvore autoritet i reputaciju određenog portala. Ali ono što Gugl podrazumeva kao „domain authority“ prevashodno čine linkovi ostalih izvora ka vašoj stranici. Ukoliko vas, recimo, linkuju BBC, DW, Vikipedija, ili koji drugi sajt visoke reputacije, Gugl to označava kao signal vaše pouzdanosti i ekspertize. Uvek se isplati tražiti prilike da vas neko drugi linkuje (link building), a česta je praksa međusobnog linkovanja, ili čak i gest bloginga, što znači neku vrstu „quid pro quo usluge“. Postoje i oni loši beklinkovi koji vode na vaš sajt, a oni bi morali da se povremeno „čiste“ putem alata „Google Search Console“ i njegove „disavow liste“.
Zaključak
Između novinara starog kova i SEO specijalista često se lome koplja i ove dve strane tek moraju da pronađu model za bolju saradnju. Ipak, zajednički imenitelj je toliko očigledan – povećan broj poseta i veća zarada od oglašivača. Ne bi trebalo očekivati od novinara da uče sve stvari koje okružuju SEO (a ima ih još mnogo, baš mnogo više od ovoga što smo pobrojali), već da savladaju osnove i nauče šta su ključne reči, kako ih implementirati, kako da koriste društvene mreže za distribuciju sadržaja i da optimizuju slike, pa čak i video. Tu i tamo neka se raspitaju za linkovanje sa ostalih sajtova… Ima posla, ali sa druge strane i benefiti mogu biti primetni. SEO strategija nije na našem tržištu dovoljno prepoznata i vrednovana, ali će doći dan kada će postati redovna praksa. Na vama je da predstojeći period iskoristite i budete za korak ispred konkurenata!
Igor Kamber