Twitter
FacebookMedijska pismenost podrazumeva, pored veštine kreiranja sadržaja i kritičkog mišljenja o medijima, i veštinu razumevanja medijskih fenomena i medijske stvarnosti. Dometi medijskih uticaja, stoga, su značajna tema o kojoj treba govoriti, između ostalog, i na časovima sa učenicima koji se smatraju posebno osetljivom publikom.
Istraživanje Novosadske novinarske škole (2021) pokazalo je da sami prosvetni radnici teme medijskih uticaja na pojedinca i na društvo ocenjuju u najvećem broju kao vrlo značajne da o tome razgovaraju sa učenicima (preko 85 odsto ispitanih nastavnika je dalo takav odgovor). Neke druge teme, kao što je, na primer, promovisanje potrošačke kulture u medijima i razumevanje funkcionisanja medijske industrije se takođe ocenjuju kao značajne, ali ne u meri kao što su uticaji medija (str. 16).
Moguće je govoriti u uticajima medija u različitim domenima, a jedna od oblasti koja privlači veliku pažnju jeste pitanje u kojoj meri mediji promovišu, kao i da li nameću određene standarde lepote?
Standard lepote je oduvek bivao nepromenjen; naime, lepotu čine zdravlje i mladost. Mladost i zdravlje su tako oličeni u zdravoj koži, punim usnama, simetriji lica, bistrim očima, blistavoj kosi, energiji, odgovarajućoj srazmeri struka i kukova (Bas, 2014). Upravo su sve to aspekti našeg izgleda za čije pospešivanje nam „savete i trikove” nude različiti autori u lajfstajl magazinima, kao i influenserke na Jutjubu.
Ono što je potrebno znati o medijskoj industriji, a predstavlja osnovnu medijsku pismenost i od velike je važnosti u kontekstu medijskog promovisanja standarda lepote, jeste svest o tome da mediji najveći deo profita ostvaruju prodajući svoje vreme i prostor oglašivačima. Oglašivači tako koriste pažnju koju mediji privlače, kako bi unapredili prodaju svojih proizvoda. Tom prilikom se kreiraju kreativni promotivni sadržaji koji se koriste različitim diskursnim strategijama i psihološkim znanjima iz oblasti učenja i emocija kako bi podstakli kupovinu. Shodno tome, jedan od načina da se proda pivo jeste da se dovede u vezu sa slikom prijatelja i druženja i emocijom prijatnosti kakvu doživljavamo u toj situaciji. Po istom principu se u vezu dovode šamponi za kosu i zdravlje, šminka i lepota, parfem i ljubav, privlačne žene i automobili, i sl. Dovođenjem u vezu, dakle, materijalnog proizvoda sa nekim motivom, kao što je mladost i zdravlje, već postojeći standardi lepote se koriste u svrhe sticanja profita.
Lajfstajl magazini su mediji čiji sadržaj u najvećoj meri čine oglasi i plasiranje robe, uz ponešto novinarskih tekstova. Sa razvojem mogućnosti za zaradu putem društvenih mreža, isto karakteriše i sadržaje „bjuti influensera” na Jutjubu i Instagramu. Na taj način se, kao i u tradicionalnim formama reklama, standardi lepote upotrebljavaju zarad privlačenja pažnje i prodaje materijalnih dobara i u novim medijima.
Pored toga što se standardi lepote tako koriste i promovišu, oni se različitim tehnikama uređenja fotografija i obrade teksta i preuveličavaju. Tako se standard lepote, temeljen na jednostavnom dvofaktorskom kriterijumu zdravlja i mladosti, hipernaglašava, doprinoseći stvaranju idealizovanog i perfekcionističkog standarda lepote otelotvorenom u apsolutnom zdravlju i dugovečnoj mladosti. Ovaj standar lepote je, jasno je, nedostižan.
Influenseri na taj način svojim serijalima hipernaglašenog sadržaja podržavaju perfekcionistički standard lepote što utiče, kako su istraživanja pokazala, na nivo zadovoljstva sopstvenog tela među adolescentkinjama (Pedalino & Camerini, 2022). Naime, rezultati ovog istraživanja pokazali su da je korišćenje Instagrama kod adolescentkinja bilo povezano sa nižim nivoima zadovoljstva svojim telom i to zbog toga što se mlade žene porede sa influenserkama na društvenim mrežama. Iako se svi ljudi porede sa drugima, pokazano je da je poređenje sa influenserkama koreliralo sa većim nivoom nezadovoljstva sopstvenim telom nego što je poređenje sa vršnjacima. Stoga, sadržaji influensera imaju određen uticaj.
Upotreba medija kao jedan od faktora rizika, pored još nekih drugih, prepoznata je i u istraživanjima koja su se bavila nezadovoljstvom tela, poremećajima ishrane i zadovoljstvom životom među adolescentkinjama (Ferguson & Munoz & Garza & Galindo, 2013). Tada je zaključeno da društvene mreže kreiraju nov prostor za socijalnu komparaciju mladih sa svojim vršnjacima te da na taj, posredan, način imaju određen uticaj. Ovde je potrebno prepoznati da nije dakle medijska upotreba sama po sebi rizik, već konzumiranje takvog medijskog sadržaja svojih vršnjaka koji je idealizovan i prenaglašen.
Imajući navedeno u vidu, kada se govori o medijskim uticajima i promovisanom standardu lepote, učenicima je potrebno istaći da se u tradicionalnim medijima postojeći standardi lepote eksploatišu zarad sticanja profita, a da se na društvenim mrežama idealizovani standardi lepote promovišu, između ostalog, i našim sopstvenim aktivnostima – odnosno našim odabirom sadržaja koji delimo na društvenim mrežama. Potrebno je đake naučiti da su fotografije na Instagramu vrhunac nečijeg dana, a ne njegova prosečna svakodnevnica, te da ne bi trebalo da budu parametar kojim će mladi meriti i porediti svoj izgled i život sa predstavljenim izgledom i životom svojih vršnjaka. Društvene mreže, kao i tradicionalni mediji, nisu, dakle, odraz stvarnosti u kojoj živimo, već njegova simulacija.
Valentina Sigeti
Literatura:
1. Bas, David. (2014). Evolucija želje. Beograd: Zavod za udžbenike.
2. Ferguson, J. Cristopher. & Munoz, E. Monica. & Garza, Adolfo. & Galindo, Mariza. (2013). Concurrent and Prospective Analyses of Peer, Television and Social Media Influences on Body Dissatisfaction, Eating Disorder Symptoms and Life Satisfaction in Adolescent Girls. In: Youth Adolescence, 2013. Dostupno na: https://christopherjferguson.com/BodyImageProspective.pdf.
3. Pedalino, Federica. & Camerini, Anne-Linda. (2022). Instagram Use and Body Dissatisfaction: The Mediating Role of Upward Social Comparison with Peers and Influencers among Young Females. In: Environmental Research and Public Health, 2022, 19, 1543. Dostupno na: https://www.researchgate.net/publication/358222177_Instagram_Use_and_Body_Dissatisfaction_The_Mediating_Role_of_Upward_Social_Comparison_with_Peers_and_Influencers_among_Young_Females.
4. Sigeti, Valentina. (2021). Istraživanje: postojeće metode sprovođenja medijske i informacione pismenosti u obrazovanju. Novi Sad: Novosadska novinarska škola. Dostupno na: https://novinarska-skola.org.rs/wp-content/uploads/2021/12/Istrazivanje_Postojece-metode-sprovodjenja-MIP-u-obrazovanju-1.pdf.
Ovaj tekst je objavljen u sklopu projekta „Zvoni za MIP – osnaživanje učenja medijske i informacione pismenosti u školskom sistemu Srbije“ koji realizuje Novosadska novinarska škola uz finansijsku podršku Ministarstva spoljnih poslova Кraljevine Holandije u okviru MATRA programa i Balkanskog fonda za demokratiju (projekat Nemačkog Maršalovog fonda SAD) i Ministarstva spoljnih poslova Кraljevine Norveške. Stavovi izneseni u tekstu ne izražavaju nužno i stavove donatora.