Twitter
Facebook„Kada bi trebalo odrediti zajednički imenitelj javnim servisima u regionu, on bi se u ovom trenutku sveo na reč smene“, izjavila je profesorka Dubravka Valić Nedeljković na otvaranju debate „Javni servisi i medijski integritet“. Tom prilikom su u Novosadskoj novinarskoj školi predstavljeni i opšti rezultati do sada najobimnijeg monitoringa javnih servisa, tokom kojeg je praćeno 2000 časova informativnog, dokumentarnog, kulturnog, obrazovnog, dečijeg i sportskog programa Radio-televizije Srbije i Radio-televizije Vojvodine. Uporedna analiza programa RTV-a u periodima pre i posle uredničkih smena pokazala je da je kvalitet centralnih informativnih emisija višestruko narušen: smanjen je žanrovski i tematski diverzitet, a povećana je zastupljenost pseudodogađaja, kao i vladinih i stranačkih izveštaja. Detaljan pregled rezultata dostupan je na sajtu NNŠ.
Devet govornika iz četiri države regiona diskutovalo je o transparentnosti i nezavisnosti javnih servisa, njihovoj ulozi u ostvarivanju javnog interesa, pravnom okrugu delovanja i mogućnostima za unapređenje njihovog rada. Profesor Rade Veljanovski sa Fakulteta političkih nauka u Beogradu smatra kako nikada nije postojala volja vlasti da se Radio-televizija Srbije formira kao pravi javni servis. Kao eklatantan primer političkog upodobljavanja RTS-a Veljanovski navodi slučaj iz aprila 2004. godine, kada je premijer Srbije postao Vojislav Koštunica. Vlada je brzopotezno smenila dotašnjeg generalnog direktora RTS-a Aleksandra Crkvenjakova i na njegovo mesto bez raspisivanja javnog konkursa dovela Aleksandra Tijanića. „To je bio trenutak koji je označio da država gleda na RTS kao na državnu svojinu, a ne kao na javni servis“, zaključuje Veljanovski. On dodaje da su politički pritisci naročito jaki za vreme predizbornih kampanja, budući da je izveštavanje uoči izbora 2012, 2014. i 2016. godine bilo karakteristično po obilju pseudodogađaja i po zloupotrebi položaja nosioca vlasti, koji su u predizbornim danima položili tolike kamene temeljce da Veljanovski u šali kaže da ga čudi što Srbija nije otvorila fabriku kamena temeljaca.
Saša Leković, predsednik Hrvatskog novinarskog društva, primećuje kako je među medijskim stručnjacima rasprostranjen stav da je Hrvatska Radio-televizija najbolji javni servis u regionu, ali smatra da se taj utisak pre svega zasniva na finansijskoj stabilnosti HRT-a, a ne na kvalitetu njegovog programa. Leković tvrdi da je HRT, umesto da se u službi javnog interesa izgrađuje kao istinski javni servis, počeo da se takmiči sa komercijalnim televizijama, RTL-om i Novom. Ta borba se nije pokazala kao sasvim uspešna, budući da je HRT izgubio dominantnu poziciju čak i u onoj sferi u kojoj je nekada bio nedvosmislen lider, pa njegova centralna informativna emisija više nije najgledanija. Povrh svega, dodaje Leković, na programima HRT-a sve je češće uočljiv nacionalistički i klerikalistički ostrašćen diskurs.
Kakav je trenutni položaj Radio-televizije Crne Gore? „Nešto bolji nego pre nedavnih parlamentarnih izbora“, smatra Goran Đurović, član Saveta RTCG. Ni ovaj javni servis nisu zaobišla politička upodobljavanja, ali je uredništvo sada ipak profesionalnije i kompetentnije nego što je bilo pre godinu ili dve. Poseban problem za nezavisnost RTCG-a predstavlja finansiranje iz državnog budžeta, što ovoj radio-televiziji obezbeđuje nedovoljnih deset miliona evra na godišnjem nivou.
Bivši član Upravnog odbora RTV Federacije BIH i Odbora Javnog RTV sistema BiH Radenko Udovičić rekao je kako se javni servisi u Bosni i Hercegovini razlikuju od onih u Srbiji, Hrvatskoj i Crnoj Gori po večitom statusu quo: smenā nema, iako ih svi priželjkuju. „U najtežoj situaciji je RTBH, koju niko ne podržava, jer dominiraju enititetski emiteri, FTV i RTRS. Načelno imamo jedan javni medijski sistem, ali je on potpuno razjedinjen“, kaže Udovičić. Poseban problem javnih servisa u Bosni i Hercegovini predstavlja naplativost takse, koja je u najbolje vreme, dok je iznosila 70%, omogućavala koliko-toliko stabilno funkcionisanje. Međutim, naplata takse je u to vreme bila vezana za račune fiksnih telefona, čija je upotreba do danas drastično smanjena, a samim tim i sredstva koja javni servisi imaju na raspolaganju. Radio-televizija Republike Srpske oslonila se na naplatu preko inkasanata, koja se – uz osmeh navodi Udovičić – ponekad svodi i na zaplenu prasića u ime neplaćenih računa, ali se ispostavlja kao neuspešna u sredinama gde većinsko stanovništvo čine Hrvati i Bošnjaci.
Siniša Isakov, profesor na Akademiji umetnosti u Novom Sadu i bivši generalni direktor Radio-televizije Vojvodine, smatra da je neprofesionalizam jedna od ključnih prepreka u dostizanju odgovarajućeg nivoa integriteta javnih servisa. Kvalifikacije koje Zakon o javnim medijskim servisima zahteva od kandidata za generalnog direktora nisu odgovarajuće, tvrdi Isakov, jer ne sadrže nikakav indikator dosadašnjeg angažmana i uspeha kandidata. Pored toga, generalni direktori se smenjuju daleko brže nego što je to predviđeno zakonom, te prosečna dužina mandata na RTV-u iznosi dve godine i dva meseca.
Poslednje smene na pokrajinskom javnom servisu nemerljivo su uzdrmale kredibilitet pokrajinskog javnog servisa, smatra Vanja Đurić, predstavnica pokreta „Podrži RTV“. Taj pokret je izveo građane na ulicu, organizovao četiri velika protesta i nekoliko javnih akcija, što mu je – dodaje Đurić – omogućilo da se pozicionira kao korektiv javnog servisa. „Nadam se da smo time dali dobar primer kolegama iz regiona“, kaže Vanja Đurić i naglašava da će se „Podrži RTV“ i dalje boriti protiv uređivačke politike uredništva sa ratnohuškačkim biografijama.
Debatu „Javni servisi i medijski integritet“ organizovala je Novosadska novinarska škola uz podršku Medijske opservatorije Jugoistočne Evrope i Fondacije za otvoreno društvo.