Analiza izvora lažnih vesti o pandemiji

Cilj ove analize je da ukaže na važnost relevantnih izvora informisanja u kriznim situacijama, i na neophodnost adekvatne komunikacije glavnih društvenih aktera u uslovima nestabilnosti kakva je pandemija. Istraživanje je podrazumevalo identifikovanje najčešćih izvora dezinformacija i pseudonaučnih tvrdnji u vezi sa pandemijom virusa korona koji izaziva bolest kovid 19. Analiza je realizovana na uzorku od 70 dezinformacija i 83 izvora lažnih vesti koje je od 31. januara do 15. decembra 2020. godine identifikovao i dekonstruisao istraživački tim Fejk njuz tragača (Fake News Tragač). Kao najčešći izvori lažnih vesti o pandemiji virusa korona u ovom istraživanju detektovani su sami mediji, a zatim i korisnici društvenih mreža, odnosno nepoznati autori ili građani koji su dezinformacije delili putem platformi za umrežavanje ili aplikacija za razmenu poruka. Registrovani su i drugi česti izvori dezinformacija, i to ovim redom: podjednako influenseri, estrada i biznismeni, zatim novinari, opozicioni političari, članovi Kriznog štaba za suzbijanje zarazne bolesti kovid 19, političari na vlasti, i na kraju u istoj meri sveštena lica i doktori koji nisu članovi Kriznog štaba.

Svi pomenuti akteri imaju veliki uticaj na javno mnjenje u Srbiji, te se ovim istraživanjem nastoji skrenuti pažnja na opasnost širenja lažnih vesti u kriznim momentima i značaj pravovremnog i proverenog informisanja građana i građanki Srbije koje bi doprinelo boljem razumevanju aktuelnog stanja, te omogućilo brže i efikasnije prilagođavanje novonastalim okolnostima.

Metodologija 

Jedinica analize ovog istraživanja je izjava aktera u pojedinačnim medijskim sadržajima objavljenim u medijima i na platformama za društveno umrežavanje koje je redakcija FN Tragač identifikovala kao lažne ili manipulativne. Važno je napomenuti da FN Tragač analizira samo one objave sa društvenih mreža koje potiču sa zvaničnih profila značajnih činilaca društveno-političkog života i objave građana ili grupa koje imaju veliki doseg, te i jedne i druge imaju značajan uticaj na javnost i formiranje javnog mnjenja. Takođe, za potrebe ovog istraživanja u obzir su uzeti samo subjekti  za koje je redakcija FN tragača utvrdila da predstavljaju prvi izvori informacija, a ne svi mediji koji su informacije preneli. Korpus istraživanja čini 70 medijskih sadržaja u kojima je uočeno 83 aktera kao izvora dezinformacija. Analizirani medijski sadržaji objavljivani su u medijima i na društvenim mrežama u periodu od 31. januara do 15. decembra.

 

Rezultati monitoringa

Mediji i novinari

Analizom je detektovano da su mediji najčešći izvor dezinformacija budući da su prepoznati kao prvi izvor u čak 28 slučajeva od 83 analizirana subjekta (34 posto). I u kategoriji kanal prenosa dezinformacije, registrovano je da su se analizirane lažne vesti češće prenosile medijima (56 posto) nego društvenim mrežama (44 posto). Mediji koji su najviše širili lažne vesti najčešće su se služili propagandnim i manipulativnim strategijama izazivanja straha ili utiska senzacije kod čitalaca i gledalaca. Janjić i Femić (2020) primećuju da su se lažni i manipulativni narativi najčešće odnosili na nedelotvorne i štetne savete za prevenciju i lečenje korone, te da su tabloidni mediji neodgovorno promovisali kvazinaučne stavove i savete pripadnika estrade o virusu korona, ali i drugih javnih ličnosti nekompetentnih za oblast medicine, epidemiologije i javnog zdravlja. 

Vasović u svom radu „Propagandne (ubeđivačke) tehnike u službi manipulacije javnim mnjenjem“ (prema Janjić i Femić, 2020) primećuje da većina ljudi teži krajnjem pojednostavljivanju stvari kada razmišlja o nekom složenom problemu i teži pre da potvrdi nego da opovrgne svoja predubeđenja čak i ako se suoči sa novim informacijama o nekoj stvari ili pojedincu. „Ljudi imaju potrebu da ’pripadaju’ i da, istovremeno, druge isključe iz date pripadnosti; imaju potrebu da za sopstvene frustracije okrive nekog drugog, izmišljajući neprijatelje i upirući prstom u ’žrtvene jarce’; ljudi zagriženo žele upravo ono čega nema dovoljno; pokazuju jaku sklonost ka konformiranju stavovima drugih; izuzetnu sklonost ka samoobmanjivanju, itd. Specifični postupci propagandnog delovanja oslanjaju se, upravo, na neke od ovih psiholoških pravilnosti, koje su bliske i zdravom razumu“. 

Većina primera lažnih vesti koje su objavljivane u medijima može se podeliti u tri grupe: korona i nauka – na primer, vest da se pandemije dešavaju na svakih sto godina ili prenošenje nedovoljno pouzdanih podataka da je krvna grupa A najugroženija kada je reč o zaražavanju; korona i politika – jedna od takvih je vest da su američki vojnici doneli virus korona u Kinu još 2015. godine; i korona i društvo – kao što vest da je Kina proglasila kraj pandemije.

Odvojeno su posmatrani novinari u onim situacijama kada je bilo jasno da su sami autori lažnih vesti, a ne da je to medij u celini, što je registrovano u šest posto slučajeva. U nekim situacijama, novinari su lažne vesti objavljivali i na društvenim mrežama, kao što je bio slučaj sa urednikom dnevnog lista Informer Draganom J. Vučićevićem koji je na svom Tviter profilu objavio video snimak na kom se odvija masovna krađa u supermarketu uz tvrdnje da je prouzrokovana „strahom od korona virusa”, uz komentar: „Kalifornija, SAD, ovih dana… Džaba im sve, ipak smo mi za njih gospoda”. Redakcija FN Tragača utvrdila je da snimak potiče iz 2017. godine i da je u pitanju masovna pljačka prodavnice koja je usledila nakon protesta zbog povišenja cene goriva. Novinari su davali i naučno neutemelje izjave, te je tako novinarka Radio-televizije Vojvodine nakon dvočasovnog prenosa pričesta iz jedne novosadske pravoslavne crkve, koji je održan uprkos merama Vlade za zaustavljanje širenja korona virusa i molbi patrijarha Irineja da se vernici pridržavaju pravila o okupljanjima, navela: „Dok, poštovani gledaoci, vernici molitveno pristupaju svetoj tajni pričešća, najvećem mogućem leku za dušu i telo, i naš prenos lagano se bliži svome kraju“. Ovakve izjave mogu dodatno zbuniti građane i vernike koji su na početku pandemije isticali da se ne plaše posledica infekcije virusom jer veruju da se na svetom mestu ljudi ne mogu zaraziti. Vest da je predsednik Srbije Aleksandar Vučić pretio da će vojska upucati one koji ne poštuju pravila socijalnog distanciranja za vreme vanrednog stanja, objavio je Vašington tajms, a autorka teksta je i nakon prvog javljanja novinara FN Tragača tvrdila da se radi o istinitoj informaciji. Tek nakon drugog pokušaja da se ukaže da je u pitanju lažna vest, novinarka Šeril K. Čamli objasnila je da je ipak pogrešno interpretirala, te da će sporne rečenice izbaciti iz svog teksta.

Influenseri i drugi korisnici društvenih mreža

Nakon medija, sledeći najčešći izvori lažnih vesti bili su korisnici društvenih mreža, odnosno nepoznati autori ili građani koji su dezinformacije delili putem aplikacija za razmenu poruka (23 posto). Ovde se pogotovo mogu primetiti tri pomenuta Roslingova instinkta. Zbog neizvesnosti u kojoj su se svi našli tokom pandemije, a pogotovo na njenom početku, građani su, vodeći se instiktom hitnosti, društvenim mrežama masovno širili neproverene savete za lečenje ili najave uvođenja rigoroznih mera. Rosling pojašnjava da ovaj instinkt „pojačava stres koji osećamo, pojačava sve naše instinkte i otežava njihovu kontrolu, zbog čega nas ometa u analitičkom razmišljanju i dovodi u iskušenje da olako donosimo odluke i nepromišljeno preduzimamo drastične mere“ (Rosling prema Janjić i Femić, 2020). Janjić i Femić dalje objašnjavaju da se pseudonaučne tvrdnje veoma lako šire, upravo zbog svoje sposobnosti da složene ili nepoznate uzročno-posledične veze prikažu krajnje pojednostavljeno, što se može objasniti Roslingovim instinktom jedne perspektive. Otuda su se društvenim mrežama proširile vesti da se virus prenosi putem 5G mreže, da je laboratorijski proizveden da bi uništio Ameriku ili, u drugoj varijanti, da bi uništio Kinu ili čak da virus uopšte ne postoji, nego da je sve deo svetske zavere. „Uživamo u trenutku uvida, uživamo u osećanju da nešto istinski razumemo ili znamo. I lako je okliznuti se, i od jedne jednostavne ideje koja pleni našu pažnju stići do utiska da ta ideja sjajno objašnjava, ili da lepo rešava, mnoge stvari. Svet postaje jednostavan – svi problemi imaju isti uzrok, protiv kojeg moramo neprekidno da se borimo“ (Rosling prema Janjić i Femić, 2020). 

Uticajniji korisnici društvenih mreža takođe su neretko iznosili svoje laičke stavove i tumačenja o nastanku virusa korona, a redakcija FN Tragača je influensere i uticajne stranice ili grupe na društvenim mrežama registrovala kao izvore dezinformacija o koroni u sedam posto slučajeva. Tako je vlogerka Zorana Jovanović, poznatija kao Zorannah, još u martu mesecu 2020. godine na svom Jutjub kanalu istakla mišljenje o tome da je virus veštački napravljen i da će se do maja sve vratiti u normalu jer će se „ta vakcina magično pojaviti” s obzirom na to da je „oni sigurno već imaju napravljenu pre XY vremena”. U svom videu pod nazivom Life Update dodala je i da je sve bilo strateški plasirano „tamo gde jeste”, ali je „otišlo predaleko”, kao i to da je ona možda „potpuno sve pogrešno skapirala”, ali da je to ipak njeno mišljenje. 

Estrada i biznismeni 

U istom procentu kao influenseri (sedam posto) kao izvori lažnih vesti registrovani su i estrada i biznismeni. Mediji su neretko u udarnim televizijskim terminima ili na naslovnim stranama tabloida davali priliku poznatim ličnostima koje ni na koji način nisu kompetentne u oblastima virusologije i epidemiologije da iznose svoje stavove o lečenju, prevenciji ili čak nastanku virusa korona. Ističe se primer estradne pevačice Nade Topčagić koja u intervjuu za emisiju Eksluziv televizije Prva TV, za borbu protiv virusa korona savetuje rakiju, beli luk i svakoga dan i po jedan Tylol hot, pritom dodajući da je ona slučajno sipala sadržaj kesice ovog leka u rakiju umesto u vodu, ali da je popila jer „ne može biti to loše”. Dnevni list Informer preneo je tumačenje „najpoznatijeg srpskog optuženika” (kome se sudi za ubistvo supruge, pevačice Jelene Marjanović) Zorana Marjanovića da su „ljudi iz senke stvorili koronu” kako bi urušili hrišćanstvo, te da je „na snazi platforma za čipovanje stanovništva i ustoličenje crnog princa kome je cilj da lukavo uništi hrišćansku veru”.

Političari na vlasti i političari iz opozicije

Političari i političke stranke takođe su prepoznati kao izvori lažnih vesti o pandemiji, i to opozicioni političari u pet, a političari na vlasti u četiri posto slučajeva. Neki od opozicionara prednjačili su u širenju pseudonaučnih tvrdnji, a kao jedan od njih istakao se tadašnji narodni poslanik i bivši član pokreta Dveri Srđan Nogo koji je samo tokom jednog gostovanja na Jutjub kanalu Slavija info izneo niz neosnovanih i lažnih informacija, poput onih da je virus nastao u firmi, da je Džordž Soroš vlasnik firme WuXi iz Vuhana ili da virus korona izaziva sterilitet. Istovremeno, na početku krize se i od predsednika Srbije Aleksandar Vučić moglo čuti da „gde stavite alkohol tu koronavirus ne raste“, a neproverene i nedovoljno utemeljene tvrdnje iznosio je u javnost i tadašnji ministar spoljnih poslova Ivica Dačić kada je izjavio da nije isključeno da se radi o virusu iz laboratorije, „samo čije, pitanje je”. 

Značajan je podatak iz istraživanja „Psihološki profil pandemije u Srbiji” koji govori da su ispitanici imali ubedljivo najmanje poverenja u političare kao izvore informacija o virusu – „u proseku im niko ne veruje”. Slično je i sa procenom verodostojnosti informacija iz različitih izvora, gde su informacije koje šalju predstavnici Ministarstva zdravlja ocenjene kao najnepouzdanije. Autori istraživanja zaključuju da nedostatak poverenja u zvaničnike može da bude posledica upravo onih događaja i izjava zvaničnika s početka krize. „Uzimajući u obzir ovakve nalaze, kao i registrovani pad u procenama verodostojnosti informacija, izgleda da zdravstveni zvaničnici nisu uspeli da zadrže poverenje građana, pa je verodostojnost informacija koje su pružali neprekidno bila opažana kao sve manja i manja” (Damnjanović i dr., 2020). 

Doktori 

Možda najzačuđujuće, ali i najopasnije je to što su i medicinski stručnjaci detektovani kao izvori lažnih vesti, i to članovi krizno štaba (pet posto), ali i drugi doktori (četiri posto). Ubedljivo najčešće pominjan jeste primer izjave pulmologa Branimira Nestorovića o najsmešnijem virusu u istoriji čovečanstva, ali su se na početku pandemije mogle čuti i neutemeljene ili nedovoljno istražene tvrdnje i drugih članova kriznog štaba kao što su one o uticaju toplog vremena i UV zračenja na slabljenje virusa. 

I to se može dovesti u vezi sa podacima iz istraživanja „Psihološki profil pandemije u Srbiji”. Ispitanici istraživanja imali su najviše poverenja u lične lekare, a zatim u naučnike kao izvore informacija. Više nego političarima verovalo se Institutu za javno zdravlje Batut, koji je bio institucija zdravstva u koju su ispitanici imali najviše poverenja na početku pandemije, da bi u junu 2020. godine podaci pokazali da građani više veruju društvenim mrežama nego predstavnicima Batuta. 

Sveštena lica 

Naposletku, izvori lažnih vesti bila su i sveštena lica u četiri posto slučajeva, a varijabla ostali akteri iznosi dva posto. Taj podatak posebno zabrinjava budući da crkva u Srbiji, uz vojsku, tradicionalno uživa poverenje najvećeg broja građana, a čak joj i mladi veruju više nego institucijama vlasti. Izjavu patrijarha Irineja da dim od tamjana štiti od virusa korona, preneo je list Alo čime je svoje čitaoce potencijalno doveo u zabludu i izložio opasnosti od širenja kovida 19. U istom tekstu protođakon Ljubomir Ranković ocenio je da duhovni momenat koji se dešava prilikom kađenja tamjanom i paljenja sveća dominantniji nad fizičkim, zbog čega u crkvi „apsolutno nema nikakve opasnosti od zaraze ili bolesti“.

 

Zaključak

Problem infodemije je upravo u tome što je javnost izgubila poverenje u najvažnije aktere kada je reč o informisanju tokom kriznih situacija – zvanične institucije medicinske stručnjake i medije pomoću kojih i struka i zvaničnici jedino mogu komunicirati sa građanima. Danas tu ulogu preuzimaju i društvene mreže, koje su delu javnosti postale i primarni izvor informisanja tokom pandemije, između ostalog, i zbog toga što omogućavaju svima da postavljaju sadržaj brže i bez kontrole urednika. 

Zabrinjava činjenica da svi akteri koji su detektovani kao izvori lažnih vesti u ovoj analizi imaju velikog uticaja na kreiranje javnog menja u Srbiji. To dovodi u pitanje uspešnost adekvatnog informisanja građana, a time i mogućnost što efikasnijeg izlaska iz krize uzrokovane pandemijom budući da se jedno „korišćenjem verodostojnih izvora koji objavljuju službene činjenice o javnom zdravstvu poboljšava delotvornost javnih zdravstvenih poruka u podsticanju promene ponašanja tokom epidemija” (Damnjanović i dr, 2020). 

Uloga medija u takvim situacijama je od izuzetnog značaja, zbog čega je uznemirujuć i podatak da su upravo oni prepoznati kao najčešći izvori dezinformacija i manipulativnih narativa u vezi sa virusom korona. Naposletku, podatak iz drugog istraživanja koji govori da su društvene mreže tokom pandemije, postale treći izvor informacija kom se najviše veruje (posle ličnih lekara i naučnika), govori o tome koliko su sporne, neutemeljene i kontradiktorne izjave najviših državnih zvaničnika, ali i doktora i medija narušile poverenja građana Srbije u institucije ove zemlje. 

Darija Stjepić

Literatura

Danas. (2019). Mladi najviše veruju sebi, porodici i crkvi, najmanje u institucije vlasti. Pristupljeno: 29. mart 2021.

Danas. (2021). Više se veruje korumpiranoj policiji nego (korumpiranom) pravosuđu. Pristupljeno: 29. mart 2021.

Damnjanović, K., Ilić, S., Lep, Ž., Manojlović, M., Teovanović, P. (2020). Psihološki profil pandemije u Srbiji. Filozofski fakultet Univerziteta u Beogradu. DOI: 10.13140/RG.2.2.23937.28002. 

Janjić, S. i Femić, T. (ur.) (2020). Korona virus i infodemija u Srbiji. Novosadska novinarska škola

Jovović i Mijatović (2021). Uokvirivanje infodemije – uloga i funkcija vizuala u ukvirivanju dezinformacija o koroni. Novosadska novinarska škola. 

Nenadić, I. (2020). Moć bez odgovornosti: politike moderacije sadržaja online-platformi u borbi protiv infodemije. Fakultet političkih znanosti, Univerzitet u Zagrebu. DOI: 10.20901/an.17.04

OEBS. (2020). Analiza izveštavanja medija o epidemiji korona virusa u Srbiji. 

Rosling, H. (2020). Faktologija. Beograd: Laguna.