Tokom trenutne pandemije zabeležena je neviđena aktivnost i intrigantni obrasci u posećenosti medija. Pandemija na globalnom nivou promenila je način na koji se potrošači povezuju sa vestima, zabavom i drugim sadržajima.
Pojava koronavirusa podstakla je velik porast proizvodnje vesti, ali takođe važan podatak jeste da se vesti sad većinski potražuju u onlajn formatima.
Vanredno stanje izazvano pandemijom, dodatno je pospešilo gledanost televizijskih i onlajn vesti, čak i pored nepoverenja u izvore vesti i zabrinutosti zbog dezinformacija koje šire. Fejsbuk (Facebook) i Vacap (WhatsApp) su se pokazali kao glavni kanali za širenje lažnih vesti, prema Rojtersovom institutu.[1]
Reutersov institut u svom godišnjem izveštaju o digitalnim vestima[2] piše i da je pandemija doprinela ubrzanoj pojavi tehnološke revolucije. Pre svega, misli se na porast pametnih telefona kao interfejsa gledanja, odnosno praćenja vesti.
Kada su video vesti u pitanju, u velikom broju zemalja, uključujući Ujedinjeno Kraljevstvo, Australiju, Francusku i Južnu Koreju, ljudi mlađi od 35 godina radije biraju da čitaju nego da gledaju vesti na mreži, ističe Rojtersov institut. Sa ovom konstatacijom su saglasni i pisci medijskih dnevnika u publikaciji Novosadske novinarske škole „Dnevnici u doba korone: Svedočanstvo o medijima iz ugla auditorijuma” koja prikazuje komunikativne potrebe građana u vreme vanrednog stanja, izolacije, potpuno minimalizovanih društvenih kontakata, usamljenosti mnogih, promenjenih životnih navika, kao i promene rasporeda dnevnih aktivnosti. Tada je u publikaciji zaključeno da su se „Pisci medijskih dnevnika okrenuli internet portalima, umesto slušanju i gledanju vesti u tradicionalnim medijima jer, kako navode, ‘loše vesti se lakše podnose u pisanom obliku’”.[3]
Projekat „Informisanje u digitalnom okruženju“, koji Centar za medijska istraživanja Fakulteta političkih nauka (FPN) sprovodi, pokazao je da je pregled štampe spram korišćenja onlajn medija i društvenih mreža zanemarljivo mali.
U cilju ilustracije stanja štampanih medija u društvu za vreme pandemije, navešćemo citat autora medijskih dnevnika:
„Novine ne kupujem. A volela sam ih, strasno. Miris, šuškanje. Ritual uz duplu kafu. Prošla vremena. Sada odem na Gugl, malko prelistam, uplašim se, pobegnem do TV-a, gde se, takođe, uplašim. Svuda smrad truleži i smrti.”
Promena stanja u svetu je bila uzrok i promene načina provođenja vremena na internetu i društvenim mrežama. Promenio se odabir sadržaja koji se prati, kao i posećenost platformi. U kompleksnom, fluidnom i dinamičnom okruženju, najposećenija društvena mreža za informisanje u Srbiji jeste Fejsbuk (77 odsto onlajn stanovništva koristi Fejsbuk za vesti).[4] Ova društvena mreža se gotovo tri puta češće koristi od Instagrama, Jutbjuba (YouTube) ili Vajbera (Viber) za pronalaženje, čitanje, gledanje deljenje ili komentarisanje vesti, a gotovo pet puta više od Tvitera (Twitter) i devet puta više od Vacapa, izveštava BBC na srpskom.[5]
Interesantno je istaći da korisnici Fejsbuka u Srbiji ne dolaze do vesti planirano, nego često usputno, tražeći druge sadržaje.
Inovacije na društvenim mrežama poput Instagram storija i IGTV-a je posebno prepoznata među mlađom publikom i beleži porast. Kod nas je Instagram kao izvor vesti značajno zastupljeniji od Tvitera (za 11 odsto). Tviter u Srbiji okuplja uglavnom specifičnu grupu ljubitelja vesti. Tviter se izdojio kao mreža predviđena za komentarisanje aktuelnih dešavanja i čitanja najnovijih vesti, samim tim okuplja publiku usmerenu ovakvim sadržajima, dok Instagram ima publiku širih interesovanja i često orijentisanu zabavnim društvenim sadržajima.
Sa druge strane, kako bi pobedili posledice koje pandemija nosi sa sobom, posetioci društvenih mreža su pružali jedni drugima podršku na razne načine. Mali privatnici, pijace i druge vrste poslova pronašli su svoje mesto u fejsbuk grupama, gde su čini se, neometano mogli da ostvare zaradu na svojim proizvodima. Fejsbuk grupa Mali proizvođači hrane u Srbiji je za kratko vreme okupila više od 35.000 članova i mnogi sad nabavljaju domaće namirnice direktno od onih koji ih gaje i prave. [6]
Jedan lep gest tokom pandemije jeste uvođenje kulturnih sadržaja putem onlajn platformi. Na veliku radost publike, iako nisu u prilici da odu u pozorište, muzej ili na koncert mogli su sa raznih lokacija širom sveta da prate ove divne note velikih koncerata i govore najpoznatijih glumaca sveta ili pak prošetaju nekim od najpoznatijih muzeja. Ministarstvo kulture je ovakve sadržaje nudilo na svoj sajtu www.kultura.gov.rs.
U cilju prelaska u digitalni svet, novi pomak je i korišćenje podkasta, koji u Srbiji može tokom godina biti sve značajniji format za online informisanje, budući da je zainteresovanost za podkast u ovom trenutku u Srbiji (35 odsto) veća i od svetskog proseka (31 odsto). [7]
Digitalizacija medija jeste bila i iskorak publike ka većem poznavanju digitalnog sveta što je uvećalo interesovanje građana za aktivnosti koje razvijaju medijsku pismenost.
Nažalost, društvene mreže nam nisu uvek bili prijatelji u ovo krizno doba. Preterano korišćenje društvenih mreža tokom pandemije povezano je s razvojem depresije i sekundarne traume, pokazuje nova studija naučnika sa Univerziteta u Pensilvaniji i univerziteta Đinan u Kini, a o kojoj je više izveštavao N1.[8]
Možemo zaključiti da društvene mreže jesu neizostavni deo života pojedinca, posebno u vreme kriznih situacija. Postale su važan izvor informacija, koliko i zabavnog karaktera. Ukoliko se konzumiraju umereno, mogu biti spas u kriznim vremenima poput vremena virusa korona.
Radmila Đurđev
[1] Faulconbridge, Guy. (2020). The future of media: more digital and more economic pain, Reuters Institute says. [internet] reuters.com. Objavljeno: 16.6.2020. Dostupno na: https://www.reuters.com/article/us-global-media-idUSKBN23M373 Pregledano: 28.03.2021.
[2] Digital News Report2020, Reuters institute Dostupno na: https://www.digitalnewsreport.org Pregledano: 28.03.2021.
[3] Valić Nedeljković, Dubravka i Đurđev, Radmila. (2020). Dnevnici u doba korone: Svedočanstvo o medijima iz ugla auditorijuma. Novi Sad: Novosadska novinarska škola. Dostupna: https://novinarska-skola.org.rs/publication/dnevnici-u-doba-korone-svedocanstvo-o-medijima-iz-ugla-auditorijuma Pregledano 28.03.2021.
[4] Bajčeta, Snežena. (2020). Mediji i društvene mreže u Srbiji: Kome se više veruje u kriznim vremenima. [internet] bbc.com. Objavljeno: 29.10.2020. Dostupno na: https://www.bbc.com/serbian/lat/srbija-54718120 Pregledano: 28.03.2021.
[5] Isto.
[6] Maričić, Slobodan. (2020). Mali proizvođači domaće hrane u Srbiji: Kako je Fejsbuk grupa promenila način na koji se mnogi hrane. [internet] bbc.com. Objavljeno: 23.5.2020. Dostupno na: https://www.bbc.com/serbian/lat/srbija-52762767 Pregledano: 28.03.2021.
[7] Bajčeta, Snežena. (2020). Mediji i društvene mreže u Srbiji: Kome se više veruje u kriznim vremenima. [internet] bbc.com. Objavljeno: 29.10.2020. Dostupno na: https://www.bbc.com/serbian/lat/srbija-54718120 Pregledano: 28.03.2021.
[8] N1 prema Hina. (2020). Preterano korišćenje društvenih mreža tokom pandemije povezano sa depresijom. [internet] rs.n1info.com. Objavljeno: 9.10.2020. Dostupno na: https://rs.n1info.com/scitech/a658972-preterano-koriscenje-drustvenih-mreza-tokom-pandemije-povezano-sa-depresijom Pregledano: 28. 03. 2021.
