Budućnost štampe

Budućnost štampanih medija: Hoće li novine u Srbiji opstati nakon 2034. godine?

Organizacija „Fjučer eksplorejšen“ (Future exploration), posvećena studijama budućnosti, predviđa da će štampani mediji do kraja naredne decenije gotovo izumreti u najrazvijenijim državama sveta. Niz će biti započet u Sjedinjenim Američkim Državama, a zatim će redom padati i britanska, islandska, kanadska i norveška štampa. Srbija će, sudeći po ovom istraživanju, biti jedno od poslednjih evropskih utočišta štampe: prelomna godina biće 2034, nakon čega će se novine prelistavati još samo u Sloveniji, Bosni i Hercegovini i bivšim zemljama sovjetskog saveza.

Rupert Mardok izneo je slične prognoze 2011. godine, kada je rekao da će objavljivanje štampanih medija postati neodrživo u roku od deset godina. Poslovnu politiku uskladio je sa svojim proročkim sposobnostima, te je iste godine započeo projekat digitalnih dnevnih novina „Dnevnik“ (The Daily), prilagođenih objavljivanju na ajpedu. Bile su to izrazito jeftine novine: za novac kojim su čitaoci plaćali jedan prosečan primerak štampanih novina sada je moglo da se kupi sedam digitalnih izdanja. Ipak, projekat je napušten nakon samo godinu dana, budući da nije bilo dovoljno zainteresovane publike.

Sličnu brzopletost pokazao je i čuveni američki magazin „Njuzvik“. Nakon višegodišnjeg pada tiraža, vlasnici su 31. decembra 2012. pompezno objavili „poslednje štampano izdanje“. Već naredne nedelje „Njuzvik“ je bio potpuno digitalizovan, a ova je odluka među medijskim stručnjacima okarakterisana kao „revolucionarna“. Ipak, digitalni „Njuzvik“ imao je sličnu sudbinu kao i Mardokov „Dnevnik“: potrajao je tek godinu i po dana. Štampano izdanje vaskrslo je u martu 2014. godine, a početkom 2015. pojavilo se i na srpskom jeziku.

Ako su pretpostavke organizacije „Future exploration“ tačne, čovečanstvo će uskoro morati da se oprosti od štampe. Biće to težak udarac za ljubitelje tradicionalnih medija, ali i korak napred za ljubitelje ekologije.