Da li smo iznenađeni?

Više nije vest da Srbija pada na Indeksu slobode medija koji Reporteri bez granica svake godine objavljuju pred 3. maj – Dan slobode medija. Nije vest jer se Srbija poslednjih nekoliko godina neprekidno spušta ka donjoj polovini liste od 180 zemalja u kojima se indeks meri. Ove godine je na 90. mestu, a spustila se za 14 stepenika na niže od lane, 2017. godine se nalazila na 66, a godinu ranije na 59. mestu. Prema indeksu Reportera bez granica za 2019, u regionu je Srbija na petom mestu, iza Slovenije, BiH, Hrvatske i Kosova, a ispred Makedonije i Crne Gore. Norveška je, treću godinu zaredom, najbolje rangirana zemlja kada je reč o stanju medijskih sloboda, a na poslednjem, 180. mestu, nalazi se Turkmenistan.

Indeks slobode medija uključuje rang (1-180), ocenu (0-100) i status (slobodni, delimično slobodni i neslobodni). Rezultat je istraživanja na osnovu upitnika koji se sastoji od 23 metodološka pitanja i 109 indikatora, a obuhvata pravno okruženje (0-30), političko okruženje (0-40) i ekonomsko okruženje (0-30). Zemlje sa rezultatom od 0-30 imaju slobodne medije, 31-60 delimično slobodne medije i one sa rezultatom od 61 do 100 neslobodne medije.

U izveštaju za Srbiju se navodi da su napadi političara na medije sve učestaniji uključujući i fizičke pretnje; da se istraživačko novinarstvo sprečava na različite otvorene, ali i “kreativnije”, odnosno suptilnije  načine; da je ekonomska samostalnost medija ugrožena jer je medijski diverzitet ozbiljno poljuljan pošto samo četiri televizijske kuće, uključujući i nacionalni javni servis, okupljaju  dve trećine gledalaca (62%). Ista situacija je i u štampanim medijima gde četiri velika izdavača imaju 63% čitalaca, a četiri nacionalna radijska emitera prati polovina ukupnog auditorijuma (52%).

Državni uticaj na medije je i dalje veliki, a obezbeđuje se kroz vlasništvo, kroz oglašavanje i kroz projektno finansiranje koje je uglavnom netransparentno i bez jasnih kriterijuma, a rezultat je podrška provladinim medijima.

Država ne sprečava širenje lažnih vesti. Samo na sajtu Fejk njuz tragač (fakenews.rs) Novosadske novinarske škole dekonstruisano je u proteklih godinu dana 116 lažnih vesti, a dubinska istraživanja ukazuju da nije samo u pitanju politika, već i pseudonauka, zdravstvo, obrazovanje, tačnije da praktično nema sfere javnog života koja nije bila predmet lažnih vesti.

Zaključak Reportera bez granica je da u celom svetu, pa i u Evropi, opada sloboda medija te stoga sugerišu budućem sazivu Evropskog parlamenta 10 predloga za promene čiji je cilj da sloboda medija bude prioritet u narednom petogodišnjem mandatu Parlamenta. Vreme je da se usvoji politika koja se fokusira na pravo građana na pouzdane informacije i vesti, kao i da se novinari zaštite kako bi mogli kvalitetno da obavljaju svoj posao, ističu Reporteri bez granica. Jedan od važnih njihovih predloga je da se uvede institucija Evropskog komesara za slobodu, nezavisnost i raznolikost informacija od javnog značaja.

Dubravka Valić Nedeljković