Jedna od dilema koja se poslednjih meseci neprestano provlači kroz javnu sferu na svim nivoima jeste spekulisanje o tome da li će biti izbora u ovoj 2019. ili ne. Dakle, bez obzira da li će ih biti i kad, sada je vreme da se raspravlja o izbornim pravilima, uostalom to i jeste jedan od zaheva na protestima “Jedan od 5 miliona”. Ne samo o tome kako sprovesti fer i demokratske izbore, već kako medije uputiti da izveštavaju balansirano, bez favorizovanja bilo koga od učesnika. Istraživanja Novosadske novinarske škole su pokazala da su medijske prezentacije svih dosadašnjih kampanja od 1996. pa do 2018. favorizovale one koji su trenutno na vlasti i to bez izuzetka. To znači da su u vreme predizbornih kampanja postojali pritisci na uredništva i novinare čime im je bila ograničena sloboda da obavljaju svoj posao na častan način. Dakle važno je postaviti jasna pravila o medijskoj prezentaciji predizbornih kampanja.
Valja istaći da su do sada (2019) barem za elektronske medije ta pravila postojala. Sačinio ih je najpre RRA, a zatim relativizovao REM, da bi 8. marta Službeni glasnik Srbije, broj 15, stranica 133, objavio odluku Saveta Regulatornog tela za elektronske medije (REM) o tome da se donosi Pravilnik o prestanku važenja “Pravilnika o obavezama pružalaca elektronskih usluga tokom predizborne kampanje” i to bez obrazloženja.
Podsetimo se da je Republička radiodifuzna agencija donela Opšteobavezujuće uputstvo radio i televizijskim stanicama (emiterima) u predizbornoj kampanji zalokalne, pokrajinske i republičke skupštinske izbore, izbore za predsednika Republike i izbore za Nacionalne savete nacionalnih manjina, koje je stupilo na snagu 9. marta 2012. U ovom uputstvu, osim zahteva za nediskriminatorno praćenje predizborne kampanje i jednako tretiranje svih učesnika, uvedeno je i više reda u sistem javnog informisanja u elektronskim medijima. Na primer, prvi put je uvedena obaveza posebnog obeležavanja svih predizbornih programa. Takođe, predviđena su i ograničenja koja se tiču emitovanja predizbornih plaćenih termina tako da nije više bilo moguće zakupljivanje sati i sati programskog vremena. Tačnije prema ovom uputstvu mediji su mogli emitovati do 90 minuta plaćenog termina dnevno. Javni servisi u ovom uputsvu dobili su jasan zadatak tačnije obavezani su da obezbede emitovanje promocije političkih stranaka, koalicija i kandidata koji imaju prihvaćene izborne liste, besplatno i ravnomerno, bez diskriminacije, vodeći računa i o adekvatnoj zastupljenosti kandidata nacionalnih manjina. Javni servis, stanice čiji su osnivači
gradovi i opštine, kao i stanice civilnog sektora, ne mogu emitovati predizborne plaćene termine. Važno je istaći još i to da je nepostupanje po opštem obavezujućem uputstvu bio osnov za izricanje svih vrsta mera koje Agencija može preduzimati, što uključuje opomenu i upozorenje, ali i privremeno ili trajno oduzimanje dozvole za emitovanje programa. Bez obzira na sve manjkavosti ovog dokumenta koje su se vrlo brzo pokazale u praksi a o čemu se detaljno izveštava u tekstu “Pravni monitoring medijske scene u Srbiji” ipak su postavljenja pravila davala jasne smernice emiterima.
No kako je uvođenje detaljnih i jasnih pravila ipak procenjeno kao veoma osetljivo područje jer se ograničavaju “uredničke slobode” ili drugačije rečeno široko/relativizovano shvaćen zahteva da mediji moraju podjednako da tretiraju sve učesnike u kampanji, regultorno telo koje je u međuvremenu promenilo kako status, tako i ime u REM, pojednostavljue pravila i donosi 2015. Pravilnik o obavezama pružalaca medijskih usluga tokom predizborne kampanje. Bio je znatno blaži i nejasniji od prethodnog, ali je i u ovom tekstu insistirano na tri ključna pravila “Zabranjeno je prikriveno emitovati predizborni program u vidu informativnog ili druge vrste programa”, “Pružalac medijske usluge je dužan da prilikom informisanja o predizbornim aktivnostima podnosilaca izbornih lista i kandidata obezbedi njihovu zastupljenost u programu bez diskriminacije” i što je najvažnije da su “Javna medijska ustanova ‘Radio-televizija Srbije’ i Javna medijska ustanova ‘Radio-televizija Vojvodine’ dužne (su da) u svom programu ravnomerno i bez diskriminacije, pod istim programskim i tehničkim uslovima, predstave sve izborne listei kandidate,pridržavajući se sporazuma koji su zaključile u skladu sa članom 51. Zakona o izboru narodnih poslanika”.
Dakle, izbori se definitivno bliže, a mediji nemaju nikakve smernice o načinu na koji bi valjalo kampanju pratiti, što znači da je sve dopušteno, osim onoga što se direktno ne kosi sa onim što svi novinari bez obzira u kojem mediju rade moraju da poštuju a to su odredbe Zakona o javnom informisanju i medijima (2014) i Kodeksa novinara Srbije (2006).
U Zakonu (2014) poglavlje Zaštita medijskog pluralizma i zabrana monopola u oblasti javnog informisanja u članu 6. se utvrđuje da medijska sfera mora da se rukovodi načelom raznovrsnosti medijskih sadržaja u ovom slučaju radi se o balansiranom izveštavanju o aktivnostima kandidata i kandidatkinja.
„Niko ne može imati monopol na objavljivanje informacija, ideja i mišljenja u mediju”.
Navedeno znači da svi učenici moraju imati jednak tretman u medijima, odnosno da se profesionalnim izveštavanjem ne može smatrati favorizovanje bilo kog učesnika u kampanji bez obzira da li je u trenutku raspisivanja izbora na vlasti, ili u opozciji, odnosno sasvim novi akter u društveno-političkoj praksi.
Za predizbornu kampanju posebno je značajan član 8. ovog zakona (Položaj nosilaca javnih i političkih funkcija) koji ukazuje na prag tolerantnosti političara i političarki, kao i fleksibilnost i otvorenost prema medijima koji nalaže samo bavljenje politikom:
„Izabran, postavljen, odnosno imenovan nosilac javne i političke funkcije dužan je da trpi iznošenje kritičkih mišljenja, koja se odnose na rezultate njegovog rada, odnosno politiku koju sprovodi, a u vezi je sa obavljanjem njegove funkcije bez obzira na to da li se oseća lično povređenim iznošenjem tih mišljenja”.
U izveštavanju o predizbornoj kampanji novinari i urednici moraju da se pridržavaju svih navoda u profesionalnom etičkom kodeksu, bez obzira na to da li su članovi bilo kog udruženja novinara koje je potpisalo ovaj kodeks. U poglavlju 1. Istinitost izveštavanja stavka 1. u Kodeksu novinara Srbije (2008) navodi se:
„Obaveza je novinara da tačno, objektivno, potpuno i blagovremeno izvesti o događajima od interesa za javnost, poštujući pravo javnosti da sazna istinu i držeći se osnovnih standarda novinarske profesije”.
U Smernicama (2008) koje detaljnije objašnjavaju poglavlja obrazlaže se:
- Politička ili ideološka pozadina informacije ne sme da utiče na odluku o njenom objavljivanju, čak i ukoliko je ta politička ili ideološka pozadina u suprotnosti s političkim ubeđenjima novinara, urednika ili vlasnika medija.
- Saopštenja političkih stranaka ili drugih interesnih grupa moraju da budu označena kao takva. U slučaju da je saopštenje redakcijski obrađeno, čitaoci/gledaoci/slušaoci moraju da budu obavešteni o primarnom izvoru informacije”.
U poglavlju 2. ovog Kodeksa (2008) i Smernicama definiše se potreba za medijskim diverzitetom i zaštita prava na specifičnu uređivačku politiku: „Pravo je medija da imaju različite uređivačke koncepte, ali je obaveza novinara i urednika da prave jasnu razliku između činjenica koje prenose, komentara, pretpostavki i nagađanja.
Smernice:
- Prilikom objave rezultata ispitivanja javnog mnjenja, preporučljivo je da se navede: naziv agencije koja je sprovela ispitivanje, naručilac ispitivanja, broj ispitanika, vreme kada je ispitivanje obavljeno, pitanja koja su postavljena ispitanicima.
- Otvoreno zalaganje za jednu političku stranku ili opciju nespojivo je s novinarskom profesijom”.
Poglavlje 3. Kodeksa novinara Srbije (2008) bavi se odgovornošću samih novinara. Izdvajamo stavku 7. koja definiše prikriveno oglašavanje koje se u dekonstruisanju medijskih politika pokazalo kao jedna od često korišćenih strategija u izveštavanju o aktivnostima kandidata i kandidatkinja stranaka u vreme predizborne kampanje (opširnije u Valić Nedeljković, Pralica 2012; Matić 2014).
„ Svaki vid komercijalnog oglašavanja kao i politička propaganda, koje nisu jasno označene, smatraju se teškim prekršajem standarda profesionalnog postupanja novinara”.
Da li je navedeno dovoljno da bi se ograničio haos, a time povećala sloboda medija koja funkcioniše samo onda kada su postavljena jasna pravila pošto ih ona štite od političkih i ekonomskih centara moći koji najčešće utiču na uređivačku politiku i same novinare čim direktno ograničavaju slobodu medija i osporavaju pravo javnosti da zna sve o pitanjima od javnog interesa. Naravno da nisu, da bi sistem funkcionisao kao takav važno je da svi njegovi delovi obavljaju svoj posao, a kad su elektronski mediji u pitanju to je REM koji se, svedoci smo, već godinama ne bavi svojim poslom, a kada se nečim bavi to je pod velikim znakom pitanja što pokazujei nedavno donesena odluka o stupanju na snagu Pravilnika o prestanku važenja “Pravilnika o obavezama pružalaca elektronskih usluga tokom predizborne kampanje”.
prof. dr Dubravka Valić Nedeljković
