Dan pismenosti 8. septembar

Obrazovanje spada u  jedno od značajnih ljudskih prava, a pismenost je uslov za bilo kakvo obrazovanje. Istovremeno što je veći stepen obrazovanja to je društvo kao takvo, ali i svaki pojedinac, bogatiji. Mnogobrojne su koristi za svakoga što je manje nepismenih u društvu jer su pre svega celoj zajednici dostupnije nove tehnologije pa su time uslovi rada, zaštita čovekove okoline, prinadležnosti a posredno i ceo društveni standard koji uključuje zdravstvo, školstvo, izdvajanja za kulturu i umetnost, sport time veće. Obrazovanijima je dakle veća dostupnost ka boljim radnim mestima, veća ravnopravnost kad su u pitanju marginalizovane grupe poput ženske populacije koja je ujedno i najnepismenija danas.  Nepismeni su okovani u siromaštvu. Studija o uticaju obrazovanja na mentalno zdravlje objavljena u prestižnom naučnom časopisu  Mental Health i Social Inclusion  o istraživanju  University of East Anglija ukazuje na to da su nepismeni tačnije neobrazovani imaju više poteškoća sa mentalnim zdravljem pre svega anksioznošću i depresijom, prenosi portal eKlinika. Zato je važno da obuhvat opismenjavanja u svetu bude što veći. Prema istraživanju UNESCA iz 2022. godine u svetu ima 774 miliona nepismenih starijeg od 15 godina, podseća u svom tekstu Krovna organizacija mladih Srbije. Iako je to mnogo ipak ohrabruje da je 85 odsto svetske populacije pismeno barem na osnovnom nivou. Podataka o tome koliko ih je od toga funkcionalno pismenih nema dovoljno i nisu sveobuhvatni.

U Srbiji prema podacima poslednjeg popisa stanovništa nivo nepismenosti je relativno nizak. Manje od 38000 starijih od 10 godina je nepismeno. Sveg 6,3 odsto osoba je bez ikakve škole ili nije završlo osnovnu školu što je gotovo duplo manje nego na prethodnom popisu kad ih je bilo 13,68 odsto i reč je o starijim osobama od 65 godina. Kao i u svetu ima više nepismenih žena (24,03 odsto) nego muškaraca (20,73 odsto), piše Blic.

Pitanje funkcionalne pismenosti je ključno. Danas se smatra da je računarska i medijska pismenost izuzetno značajna da bi svako mogao da ostvari svoje komunikativne potrebe i razume i može da se „snađe“ u svakodnevici, donese za sebe dobre odluke, uključi se u zajednicu. U Srbiji prema poslednjem popisu ima 46 odsto osoba starijih od 15 godina koji su računarski pismeni dok za medijsku pismenost nema kvalitetnih podataka. Računarski nepismena je četvrtina žitelja Srbije.

Medijskom opismenjavanju pridaje se sve veća pažnja. Ova vrsta opismenjavanja postala je deo sistema obrazovanja, a time se bave i drugi subjekti društveno-obrazovne prakse. Novosadska novinarska škola je jedna od prvih nevladinih organizacija u Srbiji koja je počela sa edukacijama kako prosvetnih radnika, tako i učenika, u sferi medijskog opismenjavanja. Naravno to je moguće samo ukoliko postoji pismenost kao temeljna vrednost u društvu i neguje se kao osnovno  ljudsko pravo.

Osim što je važno medijsko opismenjavanje izuzetna je uloga medija i u opismenjavanju populacije. Baveći se ovom temom mediji mogu da doprinesu da pismenost i obrazovanje u jednom društvu budu visokovrednovani. Televizija, nažalost, ovu temu ne smatra dovoljno atraktivnom. Mada, istini za volju, ima u prošlosti RTS-a i vrlo uspešnih poduhvata sa ekranizacijom sadržaja u kojima starija osoba odluči da se opismeni.  Dečiji i obrazovno-naučni programi na javnim servisima bi trebalo da imaju važnu ulogu u afirmisanju opismenjavanja i starijih osoba jer je u toj populaciji najviše nepismenih i u Srbiji. Najbolji načini su svakako sitkom koji su rado gledani i čak imaju veći uticaj na populaciju nepismenih od informativnog programa.

Prof. dr Dubravka Valić Nedeljković